U selu Kumanica na 16-tom km jugozapadno od Ivanjice u pravcu prema planini Golija u blizini stare zapuštene vodenice–potočare, nalazi se stari kameni most preko reke Moravice.
Reka Moravica je u stvari Zapadna Morava u svom gornjem toku kroz Ivanjicu i više prema Goliji i nastaje od dva izvora koji izviru, jedan ispod Jankovog kamena, a drugi ispod Golije „Pašina česma“ i oba od sela Jasenovica prave Golijsku reku koja teče sve do blizine „Rimskog mosta“ odakle se dalje zove Moravica. U Moravicu se ulivaju manje reke kao i Nošnica u selu Međurečje.
Printscreen/Youtube
Stari most preko gornjeg toka reke, nalazi se na starom, zapuštenom putu prohodnom isključivo za pešake i tovarne konje, koji je iz Ivanjice, preko Međurečja, vodio preko sela Bratljeva, za Sandžak (Sjenicu). Ispred i iza mosta, trasa ovog starog puta, oštrim krivinama i velikim usponima, penje se na obale Moravice.Usko korito planinske reke Moravice premošćeno je jednim svodom polukružnog oblika, koji se svojim oporcima, upornjacima, preko ne baš izraženih obalnih stubova oslanja na stenovite obale reke. Obale reke Moravice su uglavnom od glinenih škriljaca, tamnih po svojim površinama škriljavosti, koji su jednim delom upotrebljeni u konstrukciji mosta. Manji deo čeonog zida, uz čela svodova, ozidan je krupnim lomljenim kamenom, dobro izčivijanim uz čelo svoda. Mestimično ima nepravilnih komada oblutaka. Ostali, mnogo veći deo, konstruisan je od pločasto lomljenog kamena, od krupnih pločastih komada škriljaste stene koje ima praktično u neograničenim količinama u okolini. Zbog različitih materijala, predpostavlja se da je most napravljen u više perioda.
Na uzvodnoj strani mosta, na desnom obalnom stubu, postoje ostaci nepravilno izvedenog kljuna, ostaci neke vrste zaštitnog zida, koji je imao zadatak da velike vode Moravice usmeri ispod svoda i na taj način zaštiti vertikalni krilni zid mosta. Sličan ovome, ali skoro neprimenljiv ostatak postoji i kod levog oporca uzvodno. Oporci svoda zajedno sa paralelnim krilnim zidovima čine obalne stubove mosta.
Širina mosta je 2,40 m i to je istovremeno i širina kolovoza. Ukupna dužina mosta (sa stubovima) je oko 14 m, veličina lučnog otvora je 6,72 m, a visina oko 4 m.
Danas ovaj most koriste samo pešaci, a oko njega se granaju brdski putići od kojih jedan vodi za selo Erčege.
Nemoguće je utvrditi ko je i kada podigao ovaj most u selu Kumanici. Ali je nesumnjivo to vešto tvorena i lepa građevina, neobilno vitkih i skladnih linija. Pripada tipu lepših turskih mostova. Otvor ovog mosta sličan je jedinom očuvanom otvoru na mostu preko reke Uvac. Sudeći po njegovoj tehnici, on bi mogao biti građen u isto vreme kad i mostovi u Prizrenu, što znači u XV veku. U tradiciji ovog kraja most postoji pod nazivom „Rimski most“, premda u njemu nema ničeg rimskog. Opet, s obzirom na stari put, koji je najkraća spona Sandžaka i Srbije, moguće je da u narodu živi pamćenje na ostatke nekog puta iz rimskog vremena, pa je predpostaviti da je na ovom istom mestu bio i most.
Ovim mostom su prema Sandžaku i dalje išli trgovački karavani.U sredini u kojoj postoji most je kao građevina nenametljiv. Utisak koji pruža veoma je prijatan. On predstavlja osveženje u ovom skoro nenestanjenom kraju. Sa svih strana okružen je zelenilom, koje ga prosto stapa sa prirodom, tako da ne deluje kao nametnuta građevina, sastavni je deo pejzaža.
KUĆA NA RUBU VREMENA: Otkrijte tajnu Pešterske visoravni – zašto se kuće grade sa dva dimnjaka i kako je nastalo "peštersko blago"
Pešterska visoravan, poznata i kao "srpski Sibir", važi za jedno od najhladnijih naseljenih mesta u Evropi. Otkrivamo zašto su lokalni domaćini razvili jedinstvenu arhitekturu sa dva dimnjaka i kako se na toj surovoj zemlji rodilo "peštersko blago" – beli sir i kajmak – čija je vrednost veća od surovih uslova života.
ŽIVI LED U SRCU ŠUMADIЈE: Zašto se Semeteško jezero nikada ne ledi i legenda o plutajućim ostrvima koja prkose logici
U zapadnom delu Kopaonika krije se jezero toliko misteriozno da mu profesionalni ronioci ne mogu izmeriti dno. Otkrivamo zašto se Semeteško jezero, sa svojih 60 metara prečnika, nikada ne ledi u potpunosti, kako plove njegova "živa" ostrva i zašto meštani sela Semeteša veruju da je nastalo kao kazna.
Raj za živce, najstarije lečilište, lekovito blato! Za ove banje retko koji Srbin zna, a spas je kod mnogih bolesti
Nisu poznate, a pružaju potpunu relaksaciju, leče razne boljke, mada nisu sve u dobrom stanju
KAMENI DŽIN U ŠUMADIЈI: Legenda o planini Rudnik – zašto se čuje tutnjava iz zemlje i tajna skrivenog blaga
Planina Rudnik, najviši vrh Šumadije, vekovima je bio centar rudarstva, ali i misterije. Otkrivamo zašto su stari rudari verovali u "Kamene džinove" i kako je mit o bogatstvu povezan sa legendom da se iz zemlje čuje neobična tutnjava, koja upozorava na opasnost i čuva tajne.
Misterije najčudnije crkve u Srbiji: Ovu svetinju zovu srpskim Notr Damom, a u podrumu krije... (VIDEO)
Interesantno je da je ovo jedina crkva u kojo je Sveta Petka oslikana obnaženih grudi
Komentari(0)