Vera i sujeverje su dva različita koncepta, iako se često mešaju. Kod Srba postoji više primera gde se smatra da je hrišćanski nešto sto je paganski običaj i primer sujeverja zasnovanog na njemu.
Zanimljivo je da je jedan od najvažnijih zapadnih ranohrišćanskih pisaca, Tertulijan, imao isto mišljenje kada je stvarao krajem II i početkom III veka. On kaže: “Ako nije pristojno sedeti pred onim, koga treba poštovati i koga poštujemo, to je sasvim neblagodarno sedeti pred licem Boga živoga, pred kojim stoji anđeo što se moli - sveštenik”.
Legenda kaže da je Sveti Grigorije gde god bi otišao, ljude oduševljavao raznim čudima i podvizima kojima je dokazivao postojanje Boga – dešavalo se da ga odjednom obasja nebeska svetlost, a govorio je da mu se javljaju anđeli Božiji i da može da čuje njihovo pevanje.
Hrišćani na ovaj dan kuvaju žito koje osvećuju u crkvi i tako proslavljaju Svetog Teodora
Iako je srednjevekovna Srbija bila verska tj. Pravoslavna država, u njoj je vladala verska tolerancija kakvu Evropa i svet tada nisu poznavali. U svim istorijskim izvorima vezanim za srpski srednji vek (uz sve mane koje nosi feudalizam tog doba), nigde nećete pronaći podatak da je neko u Srbiji izgubio glavu zbog svog verskog uverenja i to u vreme kada u zapadnoj Evropi počinje da se rađa verska fanatičnost krstaških ratova, kao i najžešći režim rimokatoličke inkvizicije koja je mučila i spaljivala ljude.