Američki stručnjaci su sproveli nezavisne testove u realnim uslovima, koji daju prilično jasnu sliku, koja možda iznenađuje one koji su navikli na štedljivo paljenje i gašenje.

Šta su otkrili detaljni testovi

Tim Wirecuttera, dela New York Timesa, proveo je detaljne eksperimente sa više modela klima uređaja tokom višednevnih ciklusa. Ono što su otkrili ide u prilog kontinuiranom radu pod određenim uslovima.

Umesto da se prostorija potpuno ohladi pa onda ponovo zagreje do neprijatnih nivoa, efikasnije je ostaviti uređaj uključen, ali na višoj, razumno podešenoj temperaturi. Konkretno, oni preporučuju oko 77 do 78 stepeni Farenhajta, što odgovara naših 25 do 26 stepeni Celzijusa.

U takvim uslovima klima ne radi punom snagom non-stop, već održava ravnotežu sa manjim naporom, čime se smanjuje ukupna potrošnja energije u poređenju sa dramatičnim ciklusima hlađenja od vruće sobe.

Ova preporuka nije donesena napamet, već se oslanja na dugogodišnja istraživanja američkog Ministarstva energetike, koje već decenijama savetuje građanima da termostat postave "na najvišu temperaturu koja im je još uvek prijatna". Svaki stepen više na termostatu može doneti uštedu od približno tri procenta na računu za hlađenje.

Kada odlazite iz kuće na nekoliko sati, nije neophodno potpuno isključivati uređaj. Umesto toga, podignite temperaturu za četiri do šest stepeni Celzijusa. Na taj način izbegavate veliki temperaturni šok pri povratku, kada bi klima morala da radi veoma intenzivno da sustigne zaostatak.

Za duža odsustva, recimo preko šest do osam sati, gašenje ili korišćenje "away" moda na pametnim termostatima ima više smisla.

Inverter tehnologija menja pravila

Razlika između starijih i modernih uređaja ovde igra ključnu ulogu. Klasični modeli sa on/off kompresorom dizajnirani su da se ciklično uključuju i isključuju kada dostignu željenu temperaturu. Stalno držanje takvog uređaja na veoma niskoj temperaturi može ga primorati da radi skoro neprekidno, što povećava habanje i račune.

Sa druge strane, inverter tehnologija, koja se sve više koristi u savremenim uređajima, menja pravila igre. Ovi sistemi ne rade na sve ili ništa, već kontinuirano prilagođavaju brzinu kompresora prema potrebi. Zbog toga mogu da rade duže periode sa znatno nižom potrošnjom energije i manjim rizikom od pregrevanja.

Stručnjaci ističu da su upravo inverter modeli idealni za one koji žele stabilnu temperaturu tokom celog dana bez straha da će uređaj pretrpeti štetu.

Međutim, čak i sa najboljom tehnologijom, ne sme se zanemariti uticaj na zdravlje i opšti komfor. Prevelika razlika između spoljne i unutrašnje temperature može dovesti do suve sluzokože, glavobolja, umora i povećanog rizika od prehlada pri izlasku napolje. Zato se stručnjaci slažu da razlika ne bi trebalo da prelazi sedam do osam stepeni.

U vlažnim klimama, poput onih na američkoj jugoistočnoj obali, kontinuirani rad klime ima dodatnu prednost jer bolje kontroliše vlažnost vazduha i sprečava pojavu buđi, što se dešava kada se uređaj često gasi i prostorija se ponovo zagreva.

Održavanje kao ključ dugotrajnog rada

Održavanje igra ogromnu ulogu u celoj priči. Prljavi filteri su jedan od najčešćih razloga zašto klima radi non-stop a ne postiže željenu temperaturu. Oni ograničavaju protok vazduha, primoravajući kompresor da radi jače i duže, što dovodi do veće potrošnje i kraćeg veka trajanja uređaja.

Američki stručnjaci preporučuju da se filteri proveravaju i čiste barem jednom mesečno tokom sezone hlađenja, a idealno je i sprovesti godišnji profesionalni servis koji uključuje čišćenje, proveru nivoa rashladnog gasa i opšte stanje sistema. Bez ovoga, čak i najbolji saveti o radu non-stop mogu dovesti do problema umesto do uštede.

Razmotrimo i finansijski aspekt. Prema podacima američkog Ministarstva energetike, pravilno korišćenje klime može smanjiti račune za hlađenje za desetak procenata ili više tokom sezone.

Zamislite porodicu koja živi u stanu od osamdeset kvadrata sa centralnim ili split sistemom. Ako ostave klimu na 26 stepeni tokom dana, uz povremeno provetravanje, potrošnja će biti niža nego kada je pale na 22 stepena svaki put kad se vrate kući i čekaju sat vremena da se prostor ohladi.

Pametni termostati dodatno olakšavaju stvar jer automatski podešavaju temperaturu prema rasporedu, učeći navike stanara i optimizujući rad.

Situacije kada gašenje ipak ima smisla

Naravno, postoje i situacije u kojima je gašenje ipak bolji izbor. U periodima ekstremnih vrućina kada elektroenergetski sistem trpi veliki pritisak, neke američke opštine uvode programe "demand response" gde korisnici dobijaju podsticaje da smanje potrošnju u satima u piku.

Takođe, ako živite u kući sa lošom izolacijom ili velikim prozorima okrenutim ka jugu, kontinuirani rad može postati preskup. U takvim slučajevima kombinacija zavese, ventilatora i pametnog upravljanja termostatom daje najbolje rezultate.

Zanimljivo je da se u mit o tome da često paljenje i gašenje štedi energiju još uvek široko veruje, iako testovi pokazuju suprotno u većini realnih scenarija. Kada se prostorija zagreje, uređaju je potrebno više energije da je brzo ohladi nego da je drži na stabilnom nivou. Ovo važi posebno za veće prostore i centralne sisteme.

Sa druge strane, u malim sobama sa prozorima klima uređajima, situacija može biti nešto drugačija ako uređaj nije dovoljno snažan.

Na kraju, ključ svega leži u balansu. Američki stručnjaci ne zagovaraju slepo non-stop rad na minimalnoj temperaturi, već pametno, održivo korišćenje koje uzima u obzir i uređaj, i račun, i zdravlje.

Postavite razumnu temperaturu, održavajte uređaj redovno, koristite tajmere ili pametne kontrole i provetravajte prostor kada je to moguće. Na taj način klima postaje saveznik, a ne trošak koji opterećuje budžet i nervira ukućane.

Euronews