Koren većine jezika s naših prostora koristi reč "otac" u duhovnom smislu, paralelno s grčkim "papas". U svojoj prvobitnoj formi, reč "pop" se kod nas koristila od davnina, a dok god je bila ispunjena ljubavlju i iskrenošću, nosila je pozitivno značenje.

Međutim, tokom vremena, doživela je promenu u značenju, pretežno prema pejorativnom tonu.

"Pop" odlazi u negativnom smeru

Prvobitno su Turci preuzeli reč od Grka, koristeći je za kaurske sveštenike, što se u našem jeziku može uporediti sa izrazom "ćale", ali na turskom. U savremenijoj istoriji, komunisti su masovno koristili reč "pop" bez pravljenja razlike u činu i zvanju sveštenstva, usmeravajući je isključivo ka negativnom kontekstu.

Slično tome, kod Rusa izraz "pop-popvi" postao je uvredljiv, izražavajući veliko nepoštovanje prema svešteniku.

Ovaj lingvistički evolutivan put od prvobitnog poimanja do pejorativnog tona ilustruje kako se jezički izrazi mogu transformisati kroz vreme i različite kulturne uticaje, a ni dan danas se ne može sa sigurnošću reći šta je pravilno i šta je najbolje koristiti.