GUČA 14. OKTOBRA 1961. POSTALA DEO ISTORIJE Sabor je posle Karnevala u Riu i Oktobarfesta najveća manifestacija u svetu (FOTO/VIDEO)
Na današnji dan prvi put su se kroz Guču začule trube
Na današnji veliki praznik Pokrov presvete Bogorodice pre tačno 61 godinu prvi put začule su se trube na Saboru u Guči. Ova manifestacija posle karnevala u Riu i Oktobarfesta je najveća u svetu, koja slavi narodno stvaralaštvo, a upravo zahvaljujući Saboru trubača za Guču je čuo čitav svet. Počela je sa mali brojem gostiju i učesnika, da bi nakon nekoliko decenija okupljala tokom dana saborovanja na stotine hiljada ljudi.
Lepote Srbije
"Ovaj dan kada je sve počelo jako je važan za sve nas u Dragačevu. Zahvaljujući Branku V. Radičeviću i Nikoli Stojiću i drugim viđenijim ljudima, počeo je sabor koji je nadmašio sva očekivanja i sve državne granice. Mi se trudimo da održimo, ali i da razvijemo ono što su nam ostavili u amanet. Čuvamo srpsku tradiciju i narodno stvaralaštvo. Da nije bilo Sabora, niko ne bi ni čuo za Guču, zato je 14. oktobar u kalendar svih nas upisan crvenim slovima", izjavio je Milivoje Dolović, predsednik opštine Lučani.
Upravo kao znak zahvalnosti za sve što su učinili za ovu dragačevsku varošicu, trg u Guči nosi ime Branka V. Radičevića, dok je jedna ulica dobila ime po čuvenom Nikoli Stojiću. Za Saborski odbor nema puno odmora, jer su već sad u toku pripreme za predstojeću najveću smotru trube na svetu.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA BEOGRADSKA KAFANA Jedno vreme je samo u ovoj kafani pušenje bilo zabranjeno
Vreme je prolazilo, a kafan nije dobila novo ime i "?" se zadržao do dana današnjeg.
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA BEOGRADSKA KAFANA Jedno vreme je samo u ovoj kafani pušenje bilo zabranjeno
Vreme je prolazilo, a kafan nije dobila novo ime i "?" se zadržao do dana današnjeg.
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA BEOGRADSKA KAFANA Jedno vreme je samo u ovoj kafani pušenje bilo zabranjeno
Vreme je prolazilo, a kafan nije dobila novo ime i "?" se zadržao do dana današnjeg.
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
Lepote Srbije
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA BEOGRADSKA KAFANA Jedno vreme je samo u ovoj kafani pušenje bilo zabranjeno
Vreme je prolazilo, a kafan nije dobila novo ime i "?" se zadržao do dana današnjeg.
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA BEOGRADSKA KAFANA Jedno vreme je samo u ovoj kafani pušenje bilo zabranjeno
Vreme je prolazilo, a kafan nije dobila novo ime i "?" se zadržao do dana današnjeg.
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA BEOGRADSKA KAFANA Jedno vreme je samo u ovoj kafani pušenje bilo zabranjeno
Vreme je prolazilo, a kafan nije dobila novo ime i "?" se zadržao do dana današnjeg.
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA BEOGRADSKA KAFANA Jedno vreme je samo u ovoj kafani pušenje bilo zabranjeno
Vreme je prolazilo, a kafan nije dobila novo ime i "?" se zadržao do dana današnjeg.
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJA BEOGRADSKA KAFANA Jedno vreme je samo u ovoj kafani pušenje bilo zabranjeno
Vreme je prolazilo, a kafan nije dobila novo ime i "?" se zadržao do dana današnjeg.
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
"Kulturni centar u Guči upravo ovaj dan slavi kao svoj, čitavih šezdeset godina to je institucija koja je od velikog značaja u čitavom Dragačevu i ponosni smo na njihov rad i ovaj veliki jubilej koji danas obeležavamo", dodao je Dolović.
Kada su tog 14. oktobra 1961. godine u porti crkve u centru Guče četiri orkestra krenula u nadmetanje, niko nije mogao ni da pretpostavi da je svedok nečega što će prerasti u svetski događaj. Danas Sabor trubača služi na ponos Dragačevcima, ali i čitavoj Srbiji.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
LILANJE: Običaj iz Zapadne Srbije STARIJI OD HRIŠĆANSTVA koji danas možete videti ako posetite OVAJ GRAD
Za veliki broj praznika u Srbiji vezuju se živopisni narodni običaji koji su i pored protoka vremena uspeli da opstanu i sačuvaju se do današnjih dana. Jedan od najveselijih i svakako vizuelno najlepših je – lilanje. A ono je poslednjih godina doživelo i svoju pravu renesansu i to u Loznici kroz jedan od najveselijih i izuelno najspektakularnijih festivala Srbije – LilaLo koji će se ove godine održati od 11. do 16. jula u ovom gradu. Organizator je Turistička organizacija grada Loznice, a pod pokroviteljstvom grada Loznice.
Ko jednom proba hajdučki ćevap, zaboravi i na pljeskavice i na pečenje
Ovaj srpski specijalitet sprema se u Dragačevu, najbolji kuvari ukrstiće svoja mangala na sedmom Hajduk festu
Čačak dobija pola miliona za oživljavanje sela: „Miholjski susreti“ spajaju tradiciju i budućnost
Grad Čačak i Ministarstvo za brigu o selu potpisali su ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za realizaciju manifestacije „Miholjski susreti sela“. U ime Grada Čačka, ugovor je potpisala pomoćnica gradonačelnika Marjana Petronijević.
Meso od kengura stiglo specijalno iz Australije: Celo selo miriše na gulaš, preko 30 ekipa ukršta varjače na Gulašijadi u Prijevoru kod Čačka
Više od 30 ekipa juče je ukrstilo svoje varjače u čačanskom selu Prijevor i odmerilo snage na tradicionalnoj Gulašijadi , koja se ove godine održava 11. put. Na takmičenju učestvovale su ekipe iz Srbije, ali i iz inostranstva.
Bez njega se ne može zamisliti nedeljni ručak, u čačanski kraj ga doneli kaluđeri: Guča je prestonica krompira u tom delu Srbije, i slavili su svoj dan
Bez njega ne može da se zamisli skoro nijedan nedeljni ručak i sprema se na mnogo načina. Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica u Srbiji. Zbog svojih vrednosti, krompir je: treći najviše korišćeni usev na svetu, posle pirinča i pšenice, četvrta kultura u svetu po setvenim površinama, iza kukuruza, pirinča i pšenice; Peti proizvod u svetu po proizvedenim količinama, iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.
Komentari(0)