Najboljem drugu ukrao ženu, a u 6. deceniji napravio dete lepotici od 19: Narednim potezom Jovan Dučić zgrozio je svet
Jovan Dučić važio je za velikog zavodnika, zbog čega se njegov ljubavni život može okarakterisati kao veoma buran.
Književnik, diplomata i akademik Jovan Dučić iza sebe je ostavio dela koja ga večno čuvaju od zaborava, te i posle više od 80 godina od smrti, o njegovim stihovima se svuda priča.
Slovi za jednog od najznačajnijih liričara, zato na pomen njegovog imena odmah pomislimo na prelepu lubavnu poeziju. Ali, malo ko zna da je čuveno Dučić imao veoma buran ljubavi život. Ovaj stasiti i lepi Hercegovac smatran je za velikog zavodnika, ali da nijedna žena nije uspela da ukroti njegovo srce - nikad se nije oženio.
U njegovim delima ne možemo da odgonetnemo da li je on pisao o ženi kao biću koje voli ili prezire, ali to vešto krije.
Možda vas zanima:
ZNATE LI KOME JE ŠANTIĆ ZAISTA POSVETIO PESMU "Ostajte ovde"? Mostarac kome su na sahranu došli svi, ali je NJIMA bio TRN U OKU!
Aleksa Šantić je nesumnjivo ostavio veliki trag u ne samo srpskoj, već i književnosti čitavog Balkana.
KO JE BIO JOVAN DUČIĆ Pesnik, diplomata i čuvar srpskog jezika i identiteta
Jovan Dučić je jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat po svojoj rafiniranoj lirici, ljubavnoj poeziji i patriotskim stihovima. Osim što je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, Dučić je bio i ugledni diplomata koji je svojim radom promovisao kulturu i identitet srpskog naroda širom sveta.
Možda vas zanima:
ZNATE LI KOME JE ŠANTIĆ ZAISTA POSVETIO PESMU "Ostajte ovde"? Mostarac kome su na sahranu došli svi, ali je NJIMA bio TRN U OKU!
Aleksa Šantić je nesumnjivo ostavio veliki trag u ne samo srpskoj, već i književnosti čitavog Balkana.
KO JE BIO JOVAN DUČIĆ Pesnik, diplomata i čuvar srpskog jezika i identiteta
Jovan Dučić je jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat po svojoj rafiniranoj lirici, ljubavnoj poeziji i patriotskim stihovima. Osim što je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, Dučić je bio i ugledni diplomata koji je svojim radom promovisao kulturu i identitet srpskog naroda širom sveta.
Možda vas zanima:
ZNATE LI KOME JE ŠANTIĆ ZAISTA POSVETIO PESMU "Ostajte ovde"? Mostarac kome su na sahranu došli svi, ali je NJIMA bio TRN U OKU!
Aleksa Šantić je nesumnjivo ostavio veliki trag u ne samo srpskoj, već i književnosti čitavog Balkana.
KO JE BIO JOVAN DUČIĆ Pesnik, diplomata i čuvar srpskog jezika i identiteta
Jovan Dučić je jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat po svojoj rafiniranoj lirici, ljubavnoj poeziji i patriotskim stihovima. Osim što je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, Dučić je bio i ugledni diplomata koji je svojim radom promovisao kulturu i identitet srpskog naroda širom sveta.
Preoteo verenicu Aleksi Šantiću
Možda vas zanima:
ZNATE LI KOME JE ŠANTIĆ ZAISTA POSVETIO PESMU "Ostajte ovde"? Mostarac kome su na sahranu došli svi, ali je NJIMA bio TRN U OKU!
Aleksa Šantić je nesumnjivo ostavio veliki trag u ne samo srpskoj, već i književnosti čitavog Balkana.
KO JE BIO JOVAN DUČIĆ Pesnik, diplomata i čuvar srpskog jezika i identiteta
Jovan Dučić je jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat po svojoj rafiniranoj lirici, ljubavnoj poeziji i patriotskim stihovima. Osim što je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, Dučić je bio i ugledni diplomata koji je svojim radom promovisao kulturu i identitet srpskog naroda širom sveta.
Možda vas zanima:
ZNATE LI KOME JE ŠANTIĆ ZAISTA POSVETIO PESMU "Ostajte ovde"? Mostarac kome su na sahranu došli svi, ali je NJIMA bio TRN U OKU!
Aleksa Šantić je nesumnjivo ostavio veliki trag u ne samo srpskoj, već i književnosti čitavog Balkana.
KO JE BIO JOVAN DUČIĆ Pesnik, diplomata i čuvar srpskog jezika i identiteta
Jovan Dučić je jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat po svojoj rafiniranoj lirici, ljubavnoj poeziji i patriotskim stihovima. Osim što je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, Dučić je bio i ugledni diplomata koji je svojim radom promovisao kulturu i identitet srpskog naroda širom sveta.
Niko ne zna da li je to uradio iz hira ili zaljubljenosti. Zbog nedopustivog poteza izgubio je velikog prijatelja, a posle odlaska u diplomatiju prekinuo je i svaki kontakt sa tom devojkom. Romansa je bila kratkog daha, a Dučić se u tim momentima nije pokazivao u dobrom svetlu.
Prva ljubav
Kada je osnovao amatersku dramsku grupu u Bijeljini, centrali događaj je tada bila Svetosavska akademija. Upravo na toj svečanosti Jovan upoznaju svoju prvu ljubav - Magdalenu Živanović. Ćerku čuvenog trgovca je bila mnogo lepa, te nije ni čudo što je zgodnom Hercegovcu odmah zapala sa oko.
Ubrzo su dobili epitet bijeljinskih Romea i Julije, veridba je usledila 1893. godine. Njihova ljubav je postajala sve veća, a pod Dučićevim uticajem, Magdalena je počela da piše poeziju, otkrila je neverovatan talenta i postala je prva bijeljinska pesnikinja. Međutim, živeli su u vremenu kada se klasne razlike nisu praštale, te Magdalenin otac nije dozvolio da se venčaju.
Wikipedia
Iako su se mnogo voleli, nisu uspeli da prevaziću prepreke koje su im nametnute. Jovan se ubrzo seli u Mostar, ali nije prestajao da piše Magdaleni.
"Kad sam otišao iz Bijeljine i poljubio se sa tobom, a ja sam se zarekao Bogom i životom da moja usta neće poljubiti nikog više dok tebe ne poljube kao svoju", pisao je pesnik. Nazivao ju je "jedinom na svetu, rajem u grudima i srećom nebeskom".
Sa druge strane, na njenom grobu stoji natpis: "Ovde počiva Magdalena Magi Nikolić-Živanović, prvo nadahnuće pesnika Jovana Dučića i sama pesnik."
Napravio dete devojci od 19 godina
Dučićev ljubavni život uključuje i ljubavnu avanturu u Bernu sa mladom Švajcarkinjom, gospođicom Fogel, koja se porodila 1925. godine. Njena majka, gospođa Fogel se pismom obratila ministarstvu, navodeći da je sa poverenjem primala u kuću Dučića koji je tada već prešao pedesetu, da je Dučić zaveo njenu devetnaestogodišnju ćerku Antonaetu i da on mora da prizna dete i obezbedi mu izdržavanje.
Dučić nikada nije priznao dete sa gospođicom Fogel. Kasnije su dati dokazi da je to dete zaista bilo njegovo, ali Žan Aleksandr je o svom poreklu i ocu ćutao sve do smrti.
Napoznatiji citati Dučića koji nose duboku poruku glase:
- Velika nesreća čovekova je što život počinje mladošću, a završava starošću, jer bi život bio neizmerno savršeniji ako počinje starošću, a završava mladošću.
- Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku. Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata – i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči.
- Starost, bolest i sirotinja ujedinjene - to je neosporno najveća i konačna katastrofa jedne ljudske sudbine.
- Dobro je izbegavati čest susret sa neprijateljem, ali i sa prijateljem. A za usluge bolje se ponekad obratiti neprijatelju nego prijatelju. Ima slučajeva gde smo od neprijatelja napravili prijatelja samo tim što smo mu dali prilike da nas obaveže.
- Čuvaj se onoga koji poružni kada se smeje.
- U ljubavi ne stradaju samo ljudi koji su mekog srca, nego, naprotiv, najviše stradaju baš oni koji umesto srca nose svoju grubu sebičnost, svirepu želju da osvoje i potrebu da despotski zavladaju.
- Ženu treba uzeti za ono što jeste, i ne pokušavati je izgraditi bolje nego što je Bog napravio; a ako se žena uzme za onakvu kakva je doista, ona može još doneti muškarcu neizmerno puno radosti.
- Žena se često brani od poroka srčanije i poštenije nego muškarac, jer zna da je ne kontroliše samo jedno lice, nego celo društvo, i porodicu, i sve ostalo što su ljudi podigli protiv žene.
NEPRESUŠNA MUDROST NAŠEG NARODA! Ljudi smišljali, Vuk skupljao: Ovo su najbolje SRPSKE narodne poslovice!
Vuk Stefanović Karadžić (1787. - 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.
Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Komentari(0)