Najboljem drugu ukrao ženu, a u 6. deceniji napravio dete lepotici od 19: Narednim potezom Jovan Dučić zgrozio je svet
Jovan Dučić važio je za velikog zavodnika, zbog čega se njegov ljubavni život može okarakterisati kao veoma buran.
Književnik, diplomata i akademik Jovan Dučić iza sebe je ostavio dela koja ga večno čuvaju od zaborava, te i posle više od 80 godina od smrti, o njegovim stihovima se svuda priča.
Slovi za jednog od najznačajnijih liričara, zato na pomen njegovog imena odmah pomislimo na prelepu lubavnu poeziju. Ali, malo ko zna da je čuveno Dučić imao veoma buran ljubavi život. Ovaj stasiti i lepi Hercegovac smatran je za velikog zavodnika, ali da nijedna žena nije uspela da ukroti njegovo srce - nikad se nije oženio.
U njegovim delima ne možemo da odgonetnemo da li je on pisao o ženi kao biću koje voli ili prezire, ali to vešto krije.
Možda vas zanima:
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Zaklela ga pred ikonom Svetog Nikole i vezala ruke: Srpskom velikanu Anka ukrala srce, a onda mu je majka stavila najveći teret na pleća
Šantić je voleo baš onu koja mu nije bila suđena, Anku Tomlinović. Po Dučićevim rečima, i Anka je neizmerno volela mostarskog romantika.
Možda vas zanima:
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Zaklela ga pred ikonom Svetog Nikole i vezala ruke: Srpskom velikanu Anka ukrala srce, a onda mu je majka stavila najveći teret na pleća
Šantić je voleo baš onu koja mu nije bila suđena, Anku Tomlinović. Po Dučićevim rečima, i Anka je neizmerno volela mostarskog romantika.
Možda vas zanima:
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Zaklela ga pred ikonom Svetog Nikole i vezala ruke: Srpskom velikanu Anka ukrala srce, a onda mu je majka stavila najveći teret na pleća
Šantić je voleo baš onu koja mu nije bila suđena, Anku Tomlinović. Po Dučićevim rečima, i Anka je neizmerno volela mostarskog romantika.
Preoteo verenicu Aleksi Šantiću
Možda vas zanima:
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Zaklela ga pred ikonom Svetog Nikole i vezala ruke: Srpskom velikanu Anka ukrala srce, a onda mu je majka stavila najveći teret na pleća
Šantić je voleo baš onu koja mu nije bila suđena, Anku Tomlinović. Po Dučićevim rečima, i Anka je neizmerno volela mostarskog romantika.
Možda vas zanima:
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Zaklela ga pred ikonom Svetog Nikole i vezala ruke: Srpskom velikanu Anka ukrala srce, a onda mu je majka stavila najveći teret na pleća
Šantić je voleo baš onu koja mu nije bila suđena, Anku Tomlinović. Po Dučićevim rečima, i Anka je neizmerno volela mostarskog romantika.
Niko ne zna da li je to uradio iz hira ili zaljubljenosti. Zbog nedopustivog poteza izgubio je velikog prijatelja, a posle odlaska u diplomatiju prekinuo je i svaki kontakt sa tom devojkom. Romansa je bila kratkog daha, a Dučić se u tim momentima nije pokazivao u dobrom svetlu.
Prva ljubav
Kada je osnovao amatersku dramsku grupu u Bijeljini, centrali događaj je tada bila Svetosavska akademija. Upravo na toj svečanosti Jovan upoznaju svoju prvu ljubav - Magdalenu Živanović. Ćerku čuvenog trgovca je bila mnogo lepa, te nije ni čudo što je zgodnom Hercegovcu odmah zapala sa oko.
Ubrzo su dobili epitet bijeljinskih Romea i Julije, veridba je usledila 1893. godine. Njihova ljubav je postajala sve veća, a pod Dučićevim uticajem, Magdalena je počela da piše poeziju, otkrila je neverovatan talenta i postala je prva bijeljinska pesnikinja. Međutim, živeli su u vremenu kada se klasne razlike nisu praštale, te Magdalenin otac nije dozvolio da se venčaju.
Wikipedia
Iako su se mnogo voleli, nisu uspeli da prevaziću prepreke koje su im nametnute. Jovan se ubrzo seli u Mostar, ali nije prestajao da piše Magdaleni.
"Kad sam otišao iz Bijeljine i poljubio se sa tobom, a ja sam se zarekao Bogom i životom da moja usta neće poljubiti nikog više dok tebe ne poljube kao svoju", pisao je pesnik. Nazivao ju je "jedinom na svetu, rajem u grudima i srećom nebeskom".
Sa druge strane, na njenom grobu stoji natpis: "Ovde počiva Magdalena Magi Nikolić-Živanović, prvo nadahnuće pesnika Jovana Dučića i sama pesnik."
Napravio dete devojci od 19 godina
Dučićev ljubavni život uključuje i ljubavnu avanturu u Bernu sa mladom Švajcarkinjom, gospođicom Fogel, koja se porodila 1925. godine. Njena majka, gospođa Fogel se pismom obratila ministarstvu, navodeći da je sa poverenjem primala u kuću Dučića koji je tada već prešao pedesetu, da je Dučić zaveo njenu devetnaestogodišnju ćerku Antonaetu i da on mora da prizna dete i obezbedi mu izdržavanje.
Dučić nikada nije priznao dete sa gospođicom Fogel. Kasnije su dati dokazi da je to dete zaista bilo njegovo, ali Žan Aleksandr je o svom poreklu i ocu ćutao sve do smrti.
Napoznatiji citati Dučića koji nose duboku poruku glase:
- Velika nesreća čovekova je što život počinje mladošću, a završava starošću, jer bi život bio neizmerno savršeniji ako počinje starošću, a završava mladošću.
- Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku. Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata – i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči.
- Starost, bolest i sirotinja ujedinjene - to je neosporno najveća i konačna katastrofa jedne ljudske sudbine.
- Dobro je izbegavati čest susret sa neprijateljem, ali i sa prijateljem. A za usluge bolje se ponekad obratiti neprijatelju nego prijatelju. Ima slučajeva gde smo od neprijatelja napravili prijatelja samo tim što smo mu dali prilike da nas obaveže.
- Čuvaj se onoga koji poružni kada se smeje.
- U ljubavi ne stradaju samo ljudi koji su mekog srca, nego, naprotiv, najviše stradaju baš oni koji umesto srca nose svoju grubu sebičnost, svirepu želju da osvoje i potrebu da despotski zavladaju.
- Ženu treba uzeti za ono što jeste, i ne pokušavati je izgraditi bolje nego što je Bog napravio; a ako se žena uzme za onakvu kakva je doista, ona može još doneti muškarcu neizmerno puno radosti.
- Žena se često brani od poroka srčanije i poštenije nego muškarac, jer zna da je ne kontroliše samo jedno lice, nego celo društvo, i porodicu, i sve ostalo što su ljudi podigli protiv žene.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)