Iako su u rečniku zapisane onako kako se pravilno izgovaraju, mnoge nove reči u srpskom jeziku su pretrpele promene zbog lakšeg izgovaranja u srpskom jeziku i usvojene su kao takve.
Srpski jezik se, kao i svaki živi jezik, stalno menja u skladu sa vremenom i pun je pozajmljenica. Tokom prerioda vladavine Turaka nad ovim prostorima u srpski jezik ušli su brojni turcizmi, a mnogi od njih su se zadržali do danas. Pun je jezičkih nedomica i često se dešava da neke reči pogrešno izgovaramo, a da toga nismo ni svesni.
Na naš maternji jezik uticaj su vršili francuski jezik, kao jezik diplomatije i kulture tadašnje Evrope, zatim nemački tokom ekspanzije Nemačke, a od druge polovine 20. veka engleski uzima primat koji ima i danas. U poslednjih 50 godina srpski jezik je preplavljen rusizmima i anglicizmima koji imaju svoju upotrebu u standardu ili žargonu.
Iako su u rečniku zapisane onako kako se pravilno izgovaraju, mnoge nove reči u srpskom jeziku su pretrpele promene zbog lakšeg izgovaranja u srpskom jeziku i usvojene su kao takve.
Možda vas zanima:
Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku?
A nije „prestolonaslednikovica“…
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Možda vas zanima:
Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku?
A nije „prestolonaslednikovica“…
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Možda vas zanima:
Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku?
A nije „prestolonaslednikovica“…
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Na Instagram profilu „Dnevna doza pravopisa“ često objavljuju jezičke nedoumice, a u jednoj objavi izdvojili su 15 reči koje većina ljudi pogrešno izgovara.
1. Ne kaže se patofne nego pantofle.
2. Reč garnišna nije ispravna, već je pravilno reći karniša.
3. Nije pravilno reći seksipil, već seksepil.
4. Nije ispravno reći šlauf već šlauh.
5. Pravilno je reći maršruta, a ne maršuta.
6. Ispravno je reći katolikinja, a ne katolkinja.
7. Pravilno je reći štriklirati, a ne štiklirati.
8. Nije ispravno reći kaladont, već kalodont.
9. Ispravno je reći inscenirati, a ne iscenirati.
10. Pravilno je reći delinkvent, a ne delikvent.
11. Ako ste govorili đakuzi, niste bili upravu, kaže se džakuzi.
12. Brushalter nije pravilan izgovor, već brusthalter.
13. Nije ispravno reći natkasna, već nahtkasna.
14. Ispravno je reći rolšue, a ne rošule.
15. Ispravan izgovor je rajsferšlus, a ne rajferšlus.
POSLEDNJA TAJNA OBRENOVIĆA: Skandalozna priča o Kralju Milanu i zašto je izbačen iz Srpske pravoslavne crkve
Kralj Milan Obrenović bio je bonvivan, reformator i prvi krunisani vladar moderne Srbije. Ipak, njegova vladavina, obeležena ambicijom i slabošću, završila se u skandalu. Otkrivamo zašto je njegova odluka o razvodu dovela do otvorenog sukoba sa Srpskom pravoslavnom crkvom i zašto je izopštenje iz vere bila najveća politička kazna.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
TITOV NESTALI ČOVEK: Priča o Sretenu Žujoviću, ministru koji se suprotstavio Titu i završio u samici bez suđenja
Sreten Žujović, poznat i kao "Crni", bio je jedan od najbližih Titovih saboraca, član Politbiroa i heroj NOB-a. Međutim, njegov život se dramatično preokrenuo 1948. godine kada je izabrao pogreшну stranu u sukobu sa Staljinom. Otkrivamo zašto je ovaj moćni ministar pao u nemilost i kako je izgledala politička čistka u vrhu Partije.
KAKO JE NASTAO ZLATNI KRUG: Priča o najvećem blagu u Srbiji i zašto su se Keltima tresle ruke od straha
Srbija je vekovima bila raskrsnica Rimskog i Keltskog carstva, ali i bogato nalazište zlata. Otkrivamo jednu od najvećih arheoloških misterija: priču o zlatnom keltskom blagu iz Donje Brnjice i zašto su drevni ratnici verovali da je zlato ukleto.
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
Komentari(0)