Iako su u rečniku zapisane onako kako se pravilno izgovaraju, mnoge nove reči u srpskom jeziku su pretrpele promene zbog lakšeg izgovaranja u srpskom jeziku i usvojene su kao takve.
Srpski jezik se, kao i svaki živi jezik, stalno menja u skladu sa vremenom i pun je pozajmljenica. Tokom prerioda vladavine Turaka nad ovim prostorima u srpski jezik ušli su brojni turcizmi, a mnogi od njih su se zadržali do danas. Pun je jezičkih nedomica i često se dešava da neke reči pogrešno izgovaramo, a da toga nismo ni svesni.
Na naš maternji jezik uticaj su vršili francuski jezik, kao jezik diplomatije i kulture tadašnje Evrope, zatim nemački tokom ekspanzije Nemačke, a od druge polovine 20. veka engleski uzima primat koji ima i danas. U poslednjih 50 godina srpski jezik je preplavljen rusizmima i anglicizmima koji imaju svoju upotrebu u standardu ili žargonu.
Iako su u rečniku zapisane onako kako se pravilno izgovaraju, mnoge nove reči u srpskom jeziku su pretrpele promene zbog lakšeg izgovaranja u srpskom jeziku i usvojene su kao takve.
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
MELANIJA PROGOVORILA NA SRPSKOM: "Dobar dan" i "kako ste" usred Amerike
Prva dama Amerike Melanija Tramp zbunila je sve prisutne prilikom obilaska porodica čije su kuće izgorele u požarima u Kaliforniji.
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
MELANIJA PROGOVORILA NA SRPSKOM: "Dobar dan" i "kako ste" usred Amerike
Prva dama Amerike Melanija Tramp zbunila je sve prisutne prilikom obilaska porodica čije su kuće izgorele u požarima u Kaliforniji.
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
MELANIJA PROGOVORILA NA SRPSKOM: "Dobar dan" i "kako ste" usred Amerike
Prva dama Amerike Melanija Tramp zbunila je sve prisutne prilikom obilaska porodica čije su kuće izgorele u požarima u Kaliforniji.
Na Instagram profilu „Dnevna doza pravopisa“ često objavljuju jezičke nedoumice, a u jednoj objavi izdvojili su 15 reči koje većina ljudi pogrešno izgovara.
1. Ne kaže se patofne nego pantofle.
2. Reč garnišna nije ispravna, već je pravilno reći karniša.
3. Nije pravilno reći seksipil, već seksepil.
4. Nije ispravno reći šlauf već šlauh.
5. Pravilno je reći maršruta, a ne maršuta.
6. Ispravno je reći katolikinja, a ne katolkinja.
7. Pravilno je reći štriklirati, a ne štiklirati.
8. Nije ispravno reći kaladont, već kalodont.
9. Ispravno je reći inscenirati, a ne iscenirati.
10. Pravilno je reći delinkvent, a ne delikvent.
11. Ako ste govorili đakuzi, niste bili upravu, kaže se džakuzi.
12. Brushalter nije pravilan izgovor, već brusthalter.
13. Nije ispravno reći natkasna, već nahtkasna.
14. Ispravno je reći rolšue, a ne rošule.
15. Ispravan izgovor je rajsferšlus, a ne rajferšlus.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)