IZGRADIO POLA BEOGRADA, BIO POPULARNIJI I OD TITA: Jedna anegdota o najvoljenijem gradonačelniku se posebno pamti! (VIDEO)
Neki od danas najvećih simbola Beograda nastali su za vreme vlasti ovog čoveka...
U Beogradu je bio popularan skoro koliko i Tito, a u očima običnog čoveka možda i više. Ljude je fasciniralo to što je radio danonoćno, svoje ideje sprovodio u delo, a pri tom bio srdačan i ljubazan prema svakome ko bi ga sreo. Neki od danas najvećih simbola Beograda nastali su za vreme vlasti ovog čoveka...
Gradonačelnik Branko Pešić, nekadašnji prvi čovek prestonice SFRJ, umro je pre 33 godine. Za vreme njegovog mandata podignuti su "Gazela", "Beograđanka", Terazijski tunel, "Pionir", "25. maj", "Pinki", "Olimp", Muzej savremene umetnosti, Ada Ciganlija postala je uređeno kupalište…
Na čelu Beograda, od 1839. do danas promenilo se 66 gradonačelnika, ali nijedan nije ostavio takav trag kao Branko Pešić. Ovaj Zemunac od 1965. do 1974. godine stolovao je u Starom dvoru.
Možda vas zanima:
I Tito ga se plašio koliko su ga ljudi obožavali, izgradio pola Beograda: Živeo u očevoj kućici, a pomagao u svako doba
Na čelu Beograda promenilo se na desetine gradonačelnika, ali nijedan nije ostavio takav trag kao Branko Pešić. Vreme njegovog šefovanja mnogi nazivaju zlatnim dobom srpske prestonice.
Otkrivena misterija Titovog testamenta! Čekalo se 30 godina da se otvore sefovi, a u njima pronađene šok stvari!
Postoji sef i koji je otvoren tek 33 godine nakon njegove smrti.
Možda vas zanima:
I Tito ga se plašio koliko su ga ljudi obožavali, izgradio pola Beograda: Živeo u očevoj kućici, a pomagao u svako doba
Na čelu Beograda promenilo se na desetine gradonačelnika, ali nijedan nije ostavio takav trag kao Branko Pešić. Vreme njegovog šefovanja mnogi nazivaju zlatnim dobom srpske prestonice.
Otkrivena misterija Titovog testamenta! Čekalo se 30 godina da se otvore sefovi, a u njima pronađene šok stvari!
Postoji sef i koji je otvoren tek 33 godine nakon njegove smrti.
Možda vas zanima:
I Tito ga se plašio koliko su ga ljudi obožavali, izgradio pola Beograda: Živeo u očevoj kućici, a pomagao u svako doba
Na čelu Beograda promenilo se na desetine gradonačelnika, ali nijedan nije ostavio takav trag kao Branko Pešić. Vreme njegovog šefovanja mnogi nazivaju zlatnim dobom srpske prestonice.
Otkrivena misterija Titovog testamenta! Čekalo se 30 godina da se otvore sefovi, a u njima pronađene šok stvari!
Postoji sef i koji je otvoren tek 33 godine nakon njegove smrti.
Za tih devet godina, Beograd je sa 680.000 porastao na 920.000 žitelja. Izgrađeno je čak 86.000 stanova! U to vreme drugovi i drugarice dobijali su novoizgrađene nekretnine. Međutim, Pešić je živeo skromno u prizemnoj kući koju je nasledio.
Pešić je za života bio cenjen u javnosti zbog toga što je stalno želeo da pomaže građanima. Nije imao službeni automobil ni šofera. Vozio je svog "pežoa 504" i "opel askonu", sa kojima je često znao da usput vozi svoje sugrađane.
Beograđani su bili toliko slobodni da su ga zvali na kućni telefon, a nisu se ustezali ni da mu u Zemunu zakucaju na vrata.
Čak je i očevu kafanu dao na korišćenje jedom klubu. Nije mu bilo strano ni da se potuče. Jednom je izudarao dvojicu siledžija koji su na ulici davili milicionera.
"Jednom, dok je bio predsednik Opštine Zemun, spasao je jednu devojku od nasilnika. Sutradan, nakon što ih je istukao, pretučeni nasilnici su došli u njegov kabinet da se izvinjavaju", priseća se Lazar Pešić.
Anegdota o kojoj se i danas priča
I danas kruži veliki broj anegdota vezanih za gradonačelnika. Branko Pešić je svojim kolima ljude vozio iz Zemuna ka centru, svakome je pamtio ime, znao je usred noći da pozove telefonom direktore Elektrodistribucije ako ne gore ulične sijalice tamo gde je prošao… A o jednoj situaciji se posebno priča:
Priča kaže da je jednom negde na Starom gradu, usred noći pukla vodovodna cev. U pola tri ujutru gradonačelniku Pešiću je zazvonio telefon – jedan Beograđanin iz tog kraja prijavio je havariju i žalio se kako majstora još nema.
Bunovan ili ne, Pešić je zapisao broj telefona besnog sugrađanina i obećao da će problem biti rešen. Zatim je zvao nadležne službe i do podneva tog dana rupa je bila zapušena, a vodosnabdevanje u tom delu grada normalizovano.
Sledeće noći, priča kaže, tačno u pola tri, Branko Pešić je pozvao broj telefona koji mu je Beograđanin koji se žalio ostavio kako bi mu rekao da je havarija rešena.
– Znam da je rešena! Kako se uopšte usuđujete da me budite u ovo doba – povikao je probuđeni sugrađanin na gradonačelnika.
Branko Pešić je preminuo 4. februara 1986, u godini kada je trebalo da ode u penziju. Bolovao je od srca i šećerne bolesti.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Komentari(0)