Naš jezik je veoma bogat, a mnoge reči su se tako neprimetno, a opet na zanimljiv način ušunjale u naš svakodnevni govor.
Jedan od izraza koji je postao deo svakodnevnog govora, ali kao nagoveštaj drugima da se nešto lepo dogodilo, jeste upravo i čuveno: "Kaži dragička!", a onda u ishićenju čekamo, bez ikakvog dogovora, da osoba kojoj govorimo skoro identično odgovori, pogodili ste - "Dragička!".
Nakon što ona odgovori, eto lepih vesti.
Ono što mnogi ne znaju, jeste da je "Dragička" nekada u damskim haljinama šetala ulicama Beograda. Da, ova reč ima vrlo interesantan lik i priču iz 1950-ih godina.
Naime, gospođa Dragić je bila žena iz sveta elite Beograda, ali njena znatiželjna priroda nije poznavala razlike. Naime, gde čuje "sočne" priče, tu zastane i "pretvara se u uho". Gđa Dragić je imala "hobi" po kom ju je poznavala svaka ulica u ovom gradu.
NJeno prezime, kako kažu, bilo je prava slika ove interesantne žene. Mila, šaljiva i draga, a trač je pretvarala u prave simpatične priče.
Gospođa Dragić je skupljala informacije i sve priče koje su bile interesantne i noviteti svima ostalima, pa i da nije toliko interesantno - trač je trač. Kako kažu, trač gospođe Dragić putovao je nekada i brže od svetlosti, ali je ona bila izuzetno izbirljiva što se tiče "lepih i manje lepih stvari".
Znatiželjna gospođa je obožavala lepe aktuelnosti iz privatnih života važnih ljudi, ali je samo srećne i lepe vesti i volela da prenosi. Sve novitete elite umela je da prepriča na toliko dopadljiv i šaljiv način, da su se okupljali samo nju da slušaju kako govori, čije god to priče bile.
Bila je savršeni narator tuđih priča. Ovo ju je "hranilo" i samo joj je budilo želju da nabavi tek "proklijale" informacije.
Draga Dragić shvatila je da je veoma teško silno prepričavanje sa uva na uvo, pa je došla na ideju za sledeći korak i tako je nastao prvi "Klub tračeva" u Beogradu. Pri ulasku u klub morate reći lozinku, a ona naravno glasi: "Kaži Dragićka", što se u tom klubu već prigrlilo kao uzrečica.
Međutim, među članovima postojao je jedan stranac, kom je bilo teže objasniti razliku između slova ć i č, a koji je to na vrlo simpatičan način grešio. Tako je, pogrešnim slovima i akcentima promenio lozinku u "Kaži Dragička". Kako je svima bilo to vrlo simpatično, ubrzo se ta verzija prihvatila. Ubrzo su i gđu Dragić nazivali Dragič, a lozinka njenog kluba se upisala u riznicu fraza u srpskom jeziku, piše "011info".
Umesto tračeva, danas ovaj izraz postao je vesnik uzbudljivih i lepih vesti. Sa trač-klubom polako se gubila i slika gospođe Dragić, ali njeno blago izmenjeno prezime pravi je "crveni tepih" lepim informacijama.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)