U svakodnevnom govoru možete čuti mnogo izraza koje naši ljudi koriste, a strancima ih je teško objasniti.
Iako za većinu znamo značenje, ne znamo im poreklo. Jedan od takvih izraza je i "Kaži dragička!", koji se koristi kada nekome želimo da saopštimo lepu vest.
Ovom temom pozabavila se i emisija "300 čuda", pa su anketirali desetak prolaznika. Iako su mahom znali odakle potiče, pravo značenje ove reči nije im bilo poznato.
A ova reč potiče iz starog Beograda, kada je u glavni grad došla jedna dama iz provincije koja je sa sobom ponela i svoje provincijalsko vaspitanje.
Njena omiljena zabava bili su tračevi, međutim, dama nije volela crnu hroniku, već je najradije prenosila lepe vesti.
Zahvaljujući svojoj visprenosti dospela je u elitno društvo, pa je trčala od jedne do druge osobe prenoseći razne pikanterije.
Ova dama koja je uživala u trač partijama prezivala se Dragić. Kad je postala popularna odmah su se pojavili oni koji su joj na tome zavideli, te pokušali da budu kao ona. LJudi su počeli da sumnjaju u verodostojnost vesti koje dobijaju. Zato je ustanovljena šifra koja kad se izgovori potvrđuje da je vest istinita. Šifra je glasila: "Dragićka". Jednom je neko izgovarajući šifru pogrešio i rekao: "Dragička" . Od tada do danas u narodu se ustalio običaj da se pre nego što se kaže lepa vest izgovori: "Dragička".
BOŽANSKA OSOBINA: Jerotić isticao važnost ove vrline
Jednu osobinu smatrao je božanskom, ali do nje nije lako stići.
KAKO SE PIŠE: Da li je pravilno "ĆETE" ili "ĆE TE"?
Ovo je jedna od najčešćih jezičkih dilema
"JA BEZ NJE NE MOGU": Žena koju je Tito najviše voleo - doživela tragičnu sudbinu, a maršal je sahranio u dvorištu Belog dvora
Govorila je nekoliko jezika, studirala francuski, nosila moderne haljine i imala uticaj koji je bio zapažen i na partijskim sastancima
MILICA JE BILA NAJVOLJENIJA SRPSKA CARICA: Ono što je ona uradila za Srbiji, ni jedna majka nikad ne bi mogla!
Kneginja Milica, rođena 1335. godine, u vreme vladavine cara Dušana, bila je poreklom iz vladarske porodice Nemanjića. Njen otac bio je knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan, praunuk slavnog Stefana Nemanje.
Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
Komentari(0)