Ovo drveće treba da ima svako dvorište, a ovo nikako ne sme: Po verovanju starih Slovena, okućnica mora ovako da izgleda
Ukoliko je neko drvo isečeno jer se osušilo, ili je korenje počelo da uništava temelje kuće, možda je vreme da se preoblikuje dvorište i da se prednost da biljkama koje su poštovali naši preci
Još od starih Slovena prenose se verovanja o lošem, odnosno pozitivnom dejstvu pojedinih vrsta drveća, poput onog da se hrast ne seče i da se za Božić unosi grana.
-Na krov kuće stavlja se čuvarkuća ili, pak, perunika, jer štiti od groma.
-Blizu kuće se ne sadi bagrem, jer mu je staro ime bilo nerod. Takođe, bagrem ne treba kalemiti.
Možda vas zanima:
OVAJ CVET PRIVLAČI BOGATSTVO, NEKAD GA JE OBAVEZNO IMALA SVAKA KUĆA U JUGOSLAVIJI! Njegov miris će vas oboriti s nogu, a tek izgled…
Jasmin nije samo simbol Mediterana, već i biljka koja donosi radost, prosperitet i blagostanje u svaki dom.
Šta znači kad nađete novčić na ulici? Stiže vam važna poruka, a zavisi šta želite i koji je broj na kovanici
Šta znači kada pronađete novčić na ulici ili u prostoru - mnogi misle da je to sreća, ali ima mnogo dublje značenje.
Možda vas zanima:
OVAJ CVET PRIVLAČI BOGATSTVO, NEKAD GA JE OBAVEZNO IMALA SVAKA KUĆA U JUGOSLAVIJI! Njegov miris će vas oboriti s nogu, a tek izgled…
Jasmin nije samo simbol Mediterana, već i biljka koja donosi radost, prosperitet i blagostanje u svaki dom.
Šta znači kad nađete novčić na ulici? Stiže vam važna poruka, a zavisi šta želite i koji je broj na kovanici
Šta znači kada pronađete novčić na ulici ili u prostoru - mnogi misle da je to sreća, ali ima mnogo dublje značenje.
Možda vas zanima:
OVAJ CVET PRIVLAČI BOGATSTVO, NEKAD GA JE OBAVEZNO IMALA SVAKA KUĆA U JUGOSLAVIJI! Njegov miris će vas oboriti s nogu, a tek izgled…
Jasmin nije samo simbol Mediterana, već i biljka koja donosi radost, prosperitet i blagostanje u svaki dom.
Šta znači kad nađete novčić na ulici? Stiže vam važna poruka, a zavisi šta želite i koji je broj na kovanici
Šta znači kada pronađete novčić na ulici ili u prostoru - mnogi misle da je to sreća, ali ima mnogo dublje značenje.
-Orah u dvorištu donosi nesreću i smrt. Orahovo drvo nije dobro u blizini kuće, kako zbog žila, tako i zbog senke koja pada na kuću.
-S druge strane hrast lužnjak je najlepši ukras koji dvorište može da ima, jer je krošnja lepo razgranata i pravi “debeo” hlad. Prija mu blizina vode, a ovo sveto drvo simbol je dugovečnosti.
-Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su cvetovi lekoviti. Lipa pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.
-Vrba je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana “mirko”, a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, udaraju deca rečima “rasti kao vrba”. Kora vrbe je lekovita za prehladu.
-Glog je lekovit za srčana oboljenja, a ujedno i najmoćnije sredstvo protiv vampira i demona. Ovo je žilav, listopadni žbun koji može da bude beo, crn ili crven, a bobice se beru kada sazru i prave se džemovi, čaj, sok… Idealan je da se oblikuje i kao živa ograda, a prilikom sađenja treba dodati kreč u sadnu rupu.
-Dren prvi cveta u proleće, a zrele plodove daje u jesen. Drenom se kuće kite za Đurđevdan jer je simbol zdravlja, a za Bogojavljenje se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili, otporni na bolesti.
-Jabuka je omiljeno voće, ne jedu se pre Petrovdana i važan su svadbeni detalj. Srbi su oduvek kalemili jabuke, a ko to nije radio, nije smeo da ih seče. Domaća sorta petrovača ima bujno okruglo stablo i plod sazreva u julu. Sadnice koštaju 200 dinara.
-Šljivu su Srbi gajili i u postojbini i od tada je sačuvana najkvalitetnija sorta za sušenje, požegača. Pokožica sadrži najkvalitetnija etarska ulja.
(sd.rs)
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)