IMAO 300 ULOGA, A GLEDAOCI SU MU VEROVALI ŠTA GOD DA JE IGRAO: Najpopularnijeg Jugoslovenskog glumca Kinezi su OBOŽAVALI
Velimir Bata Živojinović glumio je sam život, a bio je veći od njega
Bio je Valter, Stole u bici na Neretvi, trgovac perjem Mirta, balkanski alfa mužjak Trokrilni, koji „ne voli da mu se tetke muvaju po stanu dok radi", oficir JNA Gvozden, koji je „drugu Titu išao na sahranu 350 kilometara peške".
Bio je najpopularnija filmska zvezda u bivšoj Jugoslaviji i glumac koji je odigrao najviše uloga u jugoslovenskom filmu, a koga su voleli i milioni Kineza.
„Bata je bio od one retke sorte glumaca koji ulazi u kadar kao Bata Živojinović, a mi gledaoci mu istovremeno verujemo da je on lik koji igra," opisao ga reditelj Rajko Grlić, koji je s njim snimio film U raljama života.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Rođen je 1935. godine u Jagodini, otac Dragoljub je bio sudski izvršitelj, a majka Tioslava domaćica. Detinjstvo je proveo u selu Koraćica na Kosmaju.
Sa 15 godina počeo je da radi kao scenski radnik u Akademskom pozorištu u Beogradu, a Pozorišnu akademiju uspeo je da upiše iz trećeg pokušaja. U Beogradskom dramskom pozorištu je prvo statirao, a zatim dobijao manje uloge.
U prvoj filmskoj ulozi u Pesmi s Kumbare (1955) reditelja Radoša Novakovića nije progovarao.
„Bata je okupljao nas klince iz kraja, vodio na predstave, bio je naš idol", kaže advokat Radoslav Lale Vujadinović. On je o druženju na Crvenom krstu s poznatim glumcem „uvek spremim za šalu i avanturu" pisao u monografiji Valter, pre Valtera.
Seća se kako ga je Živojinović vodio na snimanje filma Subotom uveče (1957) Vladimira Pogačića u kojem je igrao boksera. Prema prijateljima je uvek imao zaštitnički odnos, kaže Vujadinović, sećajući se kako je Živojinović rekao čuvenom glumcu Pavlu Minčiću: „Čuvaj mi ovog klinca".
Veće uloge je krenuo da ostvaruje u filmovima Veljka Bulajića, Vlak bez voznog reda (1959) i Uzavreli grad (1961), što je bio uvod za ratne spektakle koje će snimiti s ovim rediteljem šezdesetih godina 20. veka.
Za ulogu u filmu Kozara (1962) Veljka Bulajića, Živojinović je dobio Srebrnu arenu na Filmskom festivalu u Puli.
Printscreen/Instagram
Bitku na Neretvi snimao je 18 meseci, a u najskupljem filmu snimljenom u Jugoslaviji igrale su svetske zvezde poput Jula Brinera, Orsona Velsa i Sergeja Bondarčuka pored Milene Dravić, Borisa Dvornika i Ljubiše Samardžića.
Posle filmova autora koji su učestvovali u ratu i spektakla sa holivudskim zvezdama poput Ričarda Bartona, 1970-ih godina partizanski film postaje deo akcionog žanra. Za to je zaslužan reditelj Hajrudin Šiba Krvavac, u čijim filmovima Most, Diverzanti, Partizanska eskadrila i Valter brani Sarajevo je igrao i Živojinović.
Partizani nisu bili blatnjavi, izmučeni i gladni ratnici, već su prikazani kao moderni akcioni heroji. Film Valter brani Sarajevo je prvi inostrani film prikazivan u Kini posle kulturne revolucije i videlo ga je više stotina miliona ljudi. Njegova popularnost u ovoj zemlji ne jenjava decenijama - radnici na mostu Zemun-Borča iz Kine poželeli su 2012. da Kinesku novu godinu provedu sa čuvenim Valterom.
Tokom trodnevne posete Srbiji 2016, predsednik Narodne republike Kine Si Đinping sreo se sa Lulom Živojinović, udovicom čuvenog glumca, pisali su tada mediji.
Iako je najpoznatiji po ulogama u partizanskim blokbasterima, Živojinović je ostvario zapažene uloge kod čuvenih reditelja jugoslovenskog Crnog talasa.
Igrao je u prvom dugometražnom filmu Žike Pavlovića, Neprijatelj (1965) nastaloj po priči Dvojnik, Fjodora Dostojevskog.
Izjavio je da mu je rad s Aleksandrom Sašom Petrovićem doneo „najlepše i najčudnije stvari u životu".
Sledeći Petrovićev film Skupljači perja je oduševio publiku u Kanu, a sa Bekimom Fehmijuom, Bata Živojinović igra glavnu ulogu.
Portret Mirte, trgovca perjem u jednom vojvođanskom selu, predstavlja složenu ulogu, koja se protivi mnogim važećim stereotipima o Romima, a Živojinović je ostvario širinu ovog lika na zapanjujuće dobar način.
Printscreen/Instagram
Igrao je i u filmu Majstor i Margarita po romanu Mihaila Bulgakova, a zatim i u adaptaciji knjige Hajnriha Bela, Grupni portret s damom.
Među stotinama uloga, jedna odskače od onoga što se od ovog glumca očekuje, a replike se citiraju skoro 40 godina kasnije - uloga Trokrilnog u filmu U raljama života. Rajko Grlić nije imao dilemu - ovaj lik je mogao da igra samo Velimir Bata Živojinović.
„U Jugoslaviji nije postojao glumac koji bi tačnije mogao oživotvoriti balkansku verziju mačo mena od Bate Živojinovića. Zračio je ponosom i snagom, a istovremeno mogao biti grub i sirov," kaže ovaj reditelj za BBC na srpskom.
Trebalo je nagovoriti glumca da iskorači iz svog tipičnog repertoara, a nedostatak novca bio je prepreka, pa je Grlić osećao tremu kad je pozvao Batu Živojinovića.
„Posle nepuna tri minuta me je prekinuo i rekao. 'Ne moraš dalje. Dolazim. Kad snimamo?'.
„Da stvar bude gora tu scenu smo morali kompletno da ponovimo, jer je bio neki problem s objektivom. Došao je bez reči prigovora i u milimetar ponovio scenu. Bio sam mu beskonačno zahvalan," kaže Grlić.
Lale Vujadinović kaže da je njegov drug iz detinjstva nije odbijao poslove.
„Red i pravila su mu bili veoma važni, uvek je bio spreman da uradi sve što treba za reditelje i scenariste," kaže on.
„Od običnih, prizemnih i smešnih ljudi do tragičnih heroja, ne postoji tip čoveka koji Bata ne može da odigra."
Printscreen/Youtube
Još na studijama na Fakultetu dramskih umetnosti, Mila Turajlić je čula da Bata Živojinović ne odbija uloge ni u studentskim filmova.
Darežljivost mladim ljudima i „nezajažljivu ljubav prema filmu" osetila je tokom rada sa njim na filmu Cinema Komunisto, gde je „sportski prihvatio sve što sam predložila".
Na premijeri filma, sedeo je pored nje i pre izlaska na sceni za poklon publici šapnuo joj je: „Ovaj trenutak nikada nećeš zaboraviti".
Ne čudi što je imao skoro 300 filmskih i televizijskih uloga, smatra Andrej Aćin, ali podseća da je Živojinović stvarao u trenutku kada je država podržavala kulturu i film.
Profesionalizam velikog glumca na njega je ostavio jak utisak.
„Bata je bio retko autentična pojava, bilo da su kamere isključene ili uključene. Nije se lako davao zavesti, na pitanja je uglavnom imao unapred spremne odgovore koje je skoro svima davao poput neke već dovoljno puta odigrane uloge," kaže on.
Aćin je snimao scene s Živojinovićem za film Valter na Kubi, gde se glumac lečio od posledica gangrene.
Posle nedelju dana provedenih sa njim, Aćin tvrdi da je uspeo da upozna „Batu u njegovoj punoj veličini".
„Nisu ga slučajno zvali jugoslovenskim Džonom Vejnom, to je bio isti pristup glumi. Obojica su bili veći od života, a istovremeno su igrali sam život," zaključuje Rajko Grlić.
(BBC)
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Komentari(0)