Retko koji Srbin potpuno izbegava greške u svakodnevnom govoru. Neke srpske reči često su predmet pogrešnog izgovora i upotrebe, čak i kod fakultetski obrazovanih ljudi.
Ovo su tri najčešće greške:
PROTESTVOVATI – Pravilno je „PROTESTOVATI“, a ne „PROTESTVOVATI“.
ATMOSVERA – Tačno je „ATMOSFERA“, a ne „ATMOSVERA“.
UVEŽEN – Ispravno je samo „UVEZEN“, a ne „UVEŽEN“.
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
MELANIJA PROGOVORILA NA SRPSKOM: "Dobar dan" i "kako ste" usred Amerike
Prva dama Amerike Melanija Tramp zbunila je sve prisutne prilikom obilaska porodica čije su kuće izgorele u požarima u Kaliforniji.
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
MELANIJA PROGOVORILA NA SRPSKOM: "Dobar dan" i "kako ste" usred Amerike
Prva dama Amerike Melanija Tramp zbunila je sve prisutne prilikom obilaska porodica čije su kuće izgorele u požarima u Kaliforniji.
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
MELANIJA PROGOVORILA NA SRPSKOM: "Dobar dan" i "kako ste" usred Amerike
Prva dama Amerike Melanija Tramp zbunila je sve prisutne prilikom obilaska porodica čije su kuće izgorele u požarima u Kaliforniji.
ZASPEM, ZASPEŠ (OD GLAGOLA ZASPATI) – Pravilno je „ZASPIM“, a ne „ZASPEM“.
ISKIPITI I PROVRITI – Pravilno je „ISKIPETI“ i „PROVRETI“, a ne „ISKIPITI“ i „PROVRITI“.
Predmeti za svakodnevnu upotrebu često su predmet pogrešnog izgovora:
VAZA – Ispravno je „VAZA“, a ne „VAZNA“.
DŽEZBA, ĐEZVA – Pravilno je „DŽEZVA“, a ne „ĐEZVA“.
Još nekoliko reči kod kojih mnogi ljudi greše:
BRUSTHALTER – Tačno je „BRUSTHALTER“, a ne „BRUSHALTER“.
RAJSFERŠLUS – Ispravno je „RAJSFERŠLUS“, a ne „RAJFEŠLUS“.
HEMIJSKA – Pravilno je „HEMIJSKA“, a ne „HEMISKA“.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)