Bogatstvo i nasleđe srpske srednjovekovne države je veliko toliko da često i nismo svesni koliko smo kao narod dali evropskoj kulturi.
“U manastiru Sopoćani, u crkvi koja je 200 godina bila bez krova, očuvao se i svim nedaćama odoleo ovaj lik koji istoričari umetnosti nazivaju Mona Lizom pre Mona Lize, narod zove Lepim Jovanom, a to je, po zamisli freskoslikara, apostol Filip. Jedna od fresaka svetskog glasa” - Napisao je jedan korisnik X platforme.
Možda vas zanima:
NEOBIČNI I MISTERIOZNI DETALJI NA ZIDOVIMA PRAVOSLAVNIH CRKVI Ove freske niko ne može da objasni (FOTO)
Ćelavi Isus, Svetac koji podseća na psa i NLO?
OVO MORATE DA VIDITE! U ovom manastiru nalaze se dve misteriozne freske za koje niko ne može da objasni odakle tu i šta predstavljaju (VIDEO)
Manastir Sukovo se nalazi 18 kilometara istočno od Pirota kod sela Sukova, na desnoj obali reke Jerme i krije veoma zanimljivu istoriju
Možda vas zanima:
NEOBIČNI I MISTERIOZNI DETALJI NA ZIDOVIMA PRAVOSLAVNIH CRKVI Ove freske niko ne može da objasni (FOTO)
Ćelavi Isus, Svetac koji podseća na psa i NLO?
OVO MORATE DA VIDITE! U ovom manastiru nalaze se dve misteriozne freske za koje niko ne može da objasni odakle tu i šta predstavljaju (VIDEO)
Manastir Sukovo se nalazi 18 kilometara istočno od Pirota kod sela Sukova, na desnoj obali reke Jerme i krije veoma zanimljivu istoriju
Možda vas zanima:
NEOBIČNI I MISTERIOZNI DETALJI NA ZIDOVIMA PRAVOSLAVNIH CRKVI Ove freske niko ne može da objasni (FOTO)
Ćelavi Isus, Svetac koji podseća na psa i NLO?
OVO MORATE DA VIDITE! U ovom manastiru nalaze se dve misteriozne freske za koje niko ne može da objasni odakle tu i šta predstavljaju (VIDEO)
Manastir Sukovo se nalazi 18 kilometara istočno od Pirota kod sela Sukova, na desnoj obali reke Jerme i krije veoma zanimljivu istoriju
A, Sopoćani, dom ove vredne freske, kao i sama okolina manastira, odlikuju se lepotom svetskih razmera. Podignut kao zadužbina, ovaj objekat vremenom je pridobio mnoge druge funkcije. Reči ostaju nedovoljne kada treba da se opiše ovako velelepno zdanje.
Izgrađen na samom izvorištu srpske države, na 17km od današnjeg Novog Pazara, manastir Sopoćani građevina je sa elementima od višestrukog značaja. Samo njegovo ime potiče od slovenske reči sopot, što znači izvor. Sa aspekta istorije, ovo je zdanje koje pamti prisustvo vladara najveće srpske srednjovekovne dinastije Nemanjića. Ktitor manastira je kralj Stefan Uroš I, sin kralja Stefana Prvovenčanog, koji je oko 1260. godine najpre podigao crkvu i posvetio je Svetoj Trojici.
Niz drugih vladara od tog trenutka nadograđuje manastir i održava njegov izgled u klasičnom raškom stilu. Period u kojem su Sopoćani najviše propatili, kao pravoslavna bogomolja i spomenik srpske kulture je svakako period turskih osvajanja. Čitav kompleks manastira tada oštećen je i osiromašen u više etapa, a sama crkva pamti i ozbiljna razaranja. Tek nakon oslobađanja raške oblasti, od 1926. godine počinje restauracija crkve i okolnih objekata.
Manastir Sopoćani je riznica jedinstvenog freskoslikarstva, mauzolej kraljevske porodice, stradalnik istorije i bogomolja. Danas u Sopoćanima možete videti artefakte po kojima se manastir ističe u svetu umetnosti. Njegove prostorije čuvaju podatke vredne za srpsku istoriju, a u samoj okolini manastira neprestano se radi na fizičkim i duhovnim obnovama. Zbog svoje višeslojne vrednosti i aktivnog duhovnog života, Sopoćani su, od strane UNESKO-a, prepoznati i uvršteni na listu svetske kulturne baštine.
Svaki stanovnik naše zemlje bi trebao posetiti ovo jedinstveno mesto koje nikog ne ostavlja ravnodušnim.
Pročitajte još:
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)