Mnogi se pitaju da li valja nositi odeću pokojnika, a sveštenik je otkrio šta zapravo treba uraditi sa istom.
Veruje se da ljudi ne mogu nositi stvari bliske osobe nakon njene smrti. Dakle, najbolje je podeliti stvari ljudima kojima je to potrebno. Tako se, kako se veruje, pomaže pokojniku da pronađe duševni mir. Potrebno je i razmisliti o tome kako je osoba preminula jer stvari mogu zadržati bakterije i viruse dugo vremena.
Takođe se veruje da stvari mogu primiti energiju osobe kojoj pripadaju. Postoji sumnja - da li treba nositi stvari pokojnika nakon njegove smrti? Postoji strah od negativne energije - objekti prenose karmu.
Šta treba da zapamtite?
Ponekad dodatno podsećanje na pokojnika u velikoj meri uznemirava ljude. Postoji mnogo različitih pitanja vezanih za stvari, ali brinuti se da li možete nositi stvari od preminule sestre, brata i bliskih osoba, samo zato što su stvari pokojnika, ne vredi. Bolje je stvari dati u dobrotvorne svrhe.
Takođe je važno da bliski srodnici pokojnika prevaziđu psihološku barijeru. To je onaj faktor koji izaziva strahove povezane sa smrću. Smrt je teško prihvatiti. Morate se osloboditi ovih stvari, da vas ne muče sećanja.
Psiholozi su upoznati sa slučajevima kada su bliski ljudi izgubili kontakt sa stvarnošću, pali u depresiju, patili od mentalnih poremećaja, a sve zbog problema prihvatanja stvarnosti o nečijoj smrti.
Više saveta
Pripadnici različitih vera takođe imaju različit pogled na prirodu stvari. Na primer, pravoslavni sveštenik će vam savetovati da stvari poprskate svetom vodom. Takođe je običaj da muslimani podele stvari pokojnika da bi dobili blagoslov duše.
Glumac poznat kao Vukašin iz "Srećnih ljudi" se oženio sa 19 godina: Tast ga progonio kroz iglene uši, a evo kakav je on bio prema svom zetu, kolegi iz serije
Kad je umro, posmrtni ostaci Deismira Stanojevića su kremirani i sahranjeni
KAKO SE SLAVI KRSNA SLAVA NA DAN ŽALOSTI? Mnogi vernici su u dilemi, a pravoslavni sveštenik je sve objasnio
Srpska pravoslavna crkva i vernici 6. maja obeležavaju svetog Đorđa, u narodu poznatiji kao Đurđevdan, a mnogi se pitaju da li se slavi na Dan žalosti.
Đurđevdanski venac: Zašto se bere trava u zoru i veže preko praga, a nikad ne unosi u kuću
U srpskoj tradiciji, Đurđevdan nije mogao da prođe bez venaca od trave i cveća. Brani su u zoru, sa rosom, i vešali na kapiju, ogradu ili prag – ali nikada nisu unošeni unutra. Verovalo se da ta trava upija ono što ide prema kući, i ne sme da pređe njen prag.
Zašto se verovalo da je maj mesec „između svetova“: Vreme kad se duhovi vraćaju i priroda postaje čuvar
U srpskom narodnom predanju, maj je bio poseban – ni zima, ni leto, ni post, ni slava, ali sve pomalo. Verovalo se da tada zemlja najviše pamti, a duše koje nisu našle mir dolaze kroz snove, vetar i biljke.
OVO JE RAZLOG: Zašto se srpska prezimena završavaju na IĆ
Većina porodica u Srbiji nosi prezime po nekom od svojih predaka iz XIX veka.
Komentari(0)