Postala je himna srpsko - grčkog prijateljstva i simbol vanvremenske ljubavi, a otpevao je čuveni Jorgos Dalaras.
Stihovi i melodija legendarne grčke pesme "Ne ljuti se na mene, oko moje" (“Mi Mou Thimonis Matia Mou”) nikoga već decenijama ne ostavljaju ravnodušnim, bez obzira da li znate taj jezik ili ne. A priča koja se krija iz ovog evergrina je neverovatna...
Naime, napisao ju je Srbin svojoj devojci Hondrojanis Haru na Krfu, spremajući se da krene na Solunski front.
Teška sudbina zadesila je srpski narod tokom Prvog svetskog rata, kada su pod pritiskom Bugarske i Nemačke vojnici morali da se povuku iz Srbije, dočekani su na ostrvu Krf od strane lokalnog grčkog stanovništva.
Možda vas zanima:
KAKO JE JEDNA PESMA POSVAĐALA BALKAN? Srbi je znaju pod jednim imenom, a šta je zapravo istina čuvenog hita (VIDEO)
Mi u Srbiji je poznajemo i volimo kao pesmu pod imenom „Ruse kose curo imaš“, međutim bugarska rediteljka ju je u istanbulskoj kafani čula, dok je za stolom sedela sa Grkom, Albancem i Turčinom.
PRVA LJUBAV ZDRAVKA ČOLIĆA: Jednu od svojih najlepših balada je posvetio prelepoj glumici
Veza za koju mnogi nisu znali
Možda vas zanima:
KAKO JE JEDNA PESMA POSVAĐALA BALKAN? Srbi je znaju pod jednim imenom, a šta je zapravo istina čuvenog hita (VIDEO)
Mi u Srbiji je poznajemo i volimo kao pesmu pod imenom „Ruse kose curo imaš“, međutim bugarska rediteljka ju je u istanbulskoj kafani čula, dok je za stolom sedela sa Grkom, Albancem i Turčinom.
PRVA LJUBAV ZDRAVKA ČOLIĆA: Jednu od svojih najlepših balada je posvetio prelepoj glumici
Veza za koju mnogi nisu znali
Možda vas zanima:
KAKO JE JEDNA PESMA POSVAĐALA BALKAN? Srbi je znaju pod jednim imenom, a šta je zapravo istina čuvenog hita (VIDEO)
Mi u Srbiji je poznajemo i volimo kao pesmu pod imenom „Ruse kose curo imaš“, međutim bugarska rediteljka ju je u istanbulskoj kafani čula, dok je za stolom sedela sa Grkom, Albancem i Turčinom.
PRVA LJUBAV ZDRAVKA ČOLIĆA: Jednu od svojih najlepših balada je posvetio prelepoj glumici
Veza za koju mnogi nisu znali
O prijateljskom odnosu i dočeku lokalnih meštana prema srpskoj vojsci zna se mnogo. Poznato je da su se u to vreme brojni srpski vojnici ženili meštankama. Na primer, vlasnik hotela “Bela Venecija” na Krfu, u kome je bila smeštena srpska vlada, udao je sve tri svoje ćerke za Srbe.
Ali, kako za ljubav ne postoje granice, ona ne bira ni vreme, ni mesto, baš u tim strašnim vremenima za naš narod, zavoleli su se jedan srpski vojnik i Grkinja Haru.
Ovog mladića je primarna dužnost prema otadžbini odvojila od voljene. Naime, morao je da krene u proboj Solunskog fronta. Svestan da se verovatno nikada neće vratiti, u jednom pismu poslao joj je reči koje će postati sinonim za tragičnu ljubav.
Hondrojanis Haru ih potom pretvara u stihove, koje je otpevao jedan od najboljih interpetatora Jorgos Dalaras.
Reči pesme iskazuju duboku naklonost i nostalgiju, ali i to da je dužnost i lojalnost otadžbini i svom narodu stavljena i ispred sopstvenog života i emocije. U originalnoj verziji prepisa vojnik obećava svojoj dragoj da će se, ako ne preživi, vratiti njoj u obliku ptice. Zato je moli da se ne ljuti i da otvori svoje prozore…
Poznato je da su u to vreme mnogi srpski vojnici ženili meštankama, čak i budući ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, Aleksandar Cincar Marković, bio je oženjen Krfljankom Idalijom.
A kakva je tadašnja veza grčkog i našeg naroda bila u potpunosti oslikava psimo jedne žene sa Krfa upućene srpskom oficiru:
- Krf je onakav kakav je bio pre 1915. godine. Meni čak izgleda i gori nego pre. Nem je, pust i ne peva više. Vi ste stalno pevali i na vaš žagor bila sam se toliko navikla. Mogli bi me smatrati za neprijatelja vašeg naroda, jer sam priželjkivala da se što kasnije vratite u svoju otadžbinu. Bili ste ovde da pokažete šta je život i otišli, a nas ostavili da patimo. Opet ćemo biti usamljene u društvu namrštenih lica, razgovora o novcu, opkoljene do smrti strašnom vodom, jer dalje ne možemo. Blago onim devojkama koje su Srbi odveli odavde i spasili života na ovom ljubavnom ostrvu, punom sunca i čempresa, ali bez ljudi i ljubavi - napisala je.
U Solunu na Zejtinliku nalazi se srpska groblje na kojem su sahranji vojnici koji su dali svoj život za otažbinu na frontu.
(Stil)
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)