Postala je himna srpsko - grčkog prijateljstva i simbol vanvremenske ljubavi, a otpevao je čuveni Jorgos Dalaras.
Stihovi i melodija legendarne grčke pesme "Ne ljuti se na mene, oko moje" (“Mi Mou Thimonis Matia Mou”) nikoga već decenijama ne ostavljaju ravnodušnim, bez obzira da li znate taj jezik ili ne. A priča koja se krija iz ovog evergrina je neverovatna...
Naime, napisao ju je Srbin svojoj devojci Hondrojanis Haru na Krfu, spremajući se da krene na Solunski front.
Teška sudbina zadesila je srpski narod tokom Prvog svetskog rata, kada su pod pritiskom Bugarske i Nemačke vojnici morali da se povuku iz Srbije, dočekani su na ostrvu Krf od strane lokalnog grčkog stanovništva.
Možda vas zanima:
MISTERIJA HITA KOJI JE PEVALA CELA JUGOSLAVIJA Da li ste znali da se i pesmu poznate grupe nalazi tajna o jednoj Srpkinji u koju je frontmen bio ludo zaljubljen?
Rada je, prema ovim „teoretičarima“, navodno bila čuvena eks-Ju lepotica u koju je Jura bio nesrećno zaljubljen i kojoj je posvetio pesmu.
KAKO JE JEDNA PESMA POSVAĐALA BALKAN? Srbi je znaju pod jednim imenom, a šta je zapravo istina čuvenog hita (VIDEO)
Mi u Srbiji je poznajemo i volimo kao pesmu pod imenom „Ruse kose curo imaš“, međutim bugarska rediteljka ju je u istanbulskoj kafani čula, dok je za stolom sedela sa Grkom, Albancem i Turčinom.
Možda vas zanima:
MISTERIJA HITA KOJI JE PEVALA CELA JUGOSLAVIJA Da li ste znali da se i pesmu poznate grupe nalazi tajna o jednoj Srpkinji u koju je frontmen bio ludo zaljubljen?
Rada je, prema ovim „teoretičarima“, navodno bila čuvena eks-Ju lepotica u koju je Jura bio nesrećno zaljubljen i kojoj je posvetio pesmu.
KAKO JE JEDNA PESMA POSVAĐALA BALKAN? Srbi je znaju pod jednim imenom, a šta je zapravo istina čuvenog hita (VIDEO)
Mi u Srbiji je poznajemo i volimo kao pesmu pod imenom „Ruse kose curo imaš“, međutim bugarska rediteljka ju je u istanbulskoj kafani čula, dok je za stolom sedela sa Grkom, Albancem i Turčinom.
Možda vas zanima:
MISTERIJA HITA KOJI JE PEVALA CELA JUGOSLAVIJA Da li ste znali da se i pesmu poznate grupe nalazi tajna o jednoj Srpkinji u koju je frontmen bio ludo zaljubljen?
Rada je, prema ovim „teoretičarima“, navodno bila čuvena eks-Ju lepotica u koju je Jura bio nesrećno zaljubljen i kojoj je posvetio pesmu.
KAKO JE JEDNA PESMA POSVAĐALA BALKAN? Srbi je znaju pod jednim imenom, a šta je zapravo istina čuvenog hita (VIDEO)
Mi u Srbiji je poznajemo i volimo kao pesmu pod imenom „Ruse kose curo imaš“, međutim bugarska rediteljka ju je u istanbulskoj kafani čula, dok je za stolom sedela sa Grkom, Albancem i Turčinom.
O prijateljskom odnosu i dočeku lokalnih meštana prema srpskoj vojsci zna se mnogo. Poznato je da su se u to vreme brojni srpski vojnici ženili meštankama. Na primer, vlasnik hotela “Bela Venecija” na Krfu, u kome je bila smeštena srpska vlada, udao je sve tri svoje ćerke za Srbe.
Ali, kako za ljubav ne postoje granice, ona ne bira ni vreme, ni mesto, baš u tim strašnim vremenima za naš narod, zavoleli su se jedan srpski vojnik i Grkinja Haru.
Ovog mladića je primarna dužnost prema otadžbini odvojila od voljene. Naime, morao je da krene u proboj Solunskog fronta. Svestan da se verovatno nikada neće vratiti, u jednom pismu poslao joj je reči koje će postati sinonim za tragičnu ljubav.
Hondrojanis Haru ih potom pretvara u stihove, koje je otpevao jedan od najboljih interpetatora Jorgos Dalaras.
Reči pesme iskazuju duboku naklonost i nostalgiju, ali i to da je dužnost i lojalnost otadžbini i svom narodu stavljena i ispred sopstvenog života i emocije. U originalnoj verziji prepisa vojnik obećava svojoj dragoj da će se, ako ne preživi, vratiti njoj u obliku ptice. Zato je moli da se ne ljuti i da otvori svoje prozore…
Poznato je da su u to vreme mnogi srpski vojnici ženili meštankama, čak i budući ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, Aleksandar Cincar Marković, bio je oženjen Krfljankom Idalijom.
A kakva je tadašnja veza grčkog i našeg naroda bila u potpunosti oslikava psimo jedne žene sa Krfa upućene srpskom oficiru:
- Krf je onakav kakav je bio pre 1915. godine. Meni čak izgleda i gori nego pre. Nem je, pust i ne peva više. Vi ste stalno pevali i na vaš žagor bila sam se toliko navikla. Mogli bi me smatrati za neprijatelja vašeg naroda, jer sam priželjkivala da se što kasnije vratite u svoju otadžbinu. Bili ste ovde da pokažete šta je život i otišli, a nas ostavili da patimo. Opet ćemo biti usamljene u društvu namrštenih lica, razgovora o novcu, opkoljene do smrti strašnom vodom, jer dalje ne možemo. Blago onim devojkama koje su Srbi odveli odavde i spasili života na ovom ljubavnom ostrvu, punom sunca i čempresa, ali bez ljudi i ljubavi - napisala je.
U Solunu na Zejtinliku nalazi se srpska groblje na kojem su sahranji vojnici koji su dali svoj život za otažbinu na frontu.
(Stil)
REŠENA DILEMA: Da li se pali jedna sveća za žive i mrtve?
Odlazak u crkvu podrazumeva paljenje sveća za žive i za upokojene. Ipak, mnogi su u dilemi i ne znaju da li je dovoljno upaliti jednu sveću ili je neophodno kupiti više voštanica i nameniti ih za žive članove porodice i za preminule pretke.
POSTOJE DVA NAČINA: Kako pravilno postaviti ikonu na zid?
Postavljanje ikona na zid ima svoja pravila.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Znate li ko je izgovorio prvu psovku u srpskom filmu i gde je sniman „Marš na Drinu”?
Jedan od najpoznatijih domaćih ratnih filmova, „Marš na Drinu” iz 1964. godine, ostao je upamćen ne samo po tome što je verno dočarao heroizam srpske vojske u Prvom svetskom ratu, već i po jednoj filmskoj prekretnici – u njemu je izgovorena prva psovka u istoriji srpske kinematografije.
Zašto je narod voleo Miloša: Knez koji je znao da zaigra kolo i pohvali domaćina
Miloš Obrenović ostao je upamćen kao vladar koji je umeo da spoji luksuz dvora sa narodnim duhom. Iako je važio za jednog od najbogatijih ljudi Balkana, često je voleo da se pojavi među narodom, da poštuje običaje i pokaže da nije zaboravio odakle potiče...
Komentari(0)