Mnogi se dvoume da li da kažu i napišu "obožavalac" ili "obožavaoc"
Ako se pitate da li je pravilno reći obožavalac ili obožavaoc i da li su možda pravilna oba primera, treba znati da je tačan samo jedan.
Prema srpskom pravopisu pravilno je obožavalac. Glagol ove imenice glasi obožavati.
Nastaje tako što se na glagolsku osnovu dodaje se nastavak –lac.
Možda vas zanima:
KAKO SE PIŠE: DONESENO ili DONEŠENO? Rešite nedoumicu
Prema jasnom praviliu, isključivo jedan oblik je ispravan
Možda vas zanima:
KAKO SE PIŠE: DONESENO ili DONEŠENO? Rešite nedoumicu
Prema jasnom praviliu, isključivo jedan oblik je ispravan
Možda vas zanima:
KAKO SE PIŠE: DONESENO ili DONEŠENO? Rešite nedoumicu
Prema jasnom praviliu, isključivo jedan oblik je ispravan
Tako nastaju i druge imenice: gledalac, pratilac, poznavalac...
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Ulica Majke Jevrosime: Put koji čuva sećanje na hrabrost iz Prvog srpskog ustanka
U samom srcu Beograda, nedaleko od Trga Nikole Pašića i Tašmajdanskog parka, prostire se Ulica Majke Jevrosime – prometna gradska saobraćajnica koja u svom imenu nosi priču o majci koja je postala simbol patriotske žrtve.
Biljka koju medved jede posle zimskog sna: Sremuš sa Stare planine protiv bolesti i umora
Na obroncima Stare planine, u vlažnim šumama i pored planinskih potoka, u proleće se pojavljuje biljka koju mnogi nazivaju sremuš ili divlji beli luk (Allium ursinum).
Izgnanstvo kraljice Drage Mašin: Žena koju su prvo odbacili dvor, pa istorija
Kada je 1903. godine pala dinastija Obrenović u krvavom Majskom prevratu, zlatne zavese kraljevskog dvora upile su i poslednji uzdah kraljice Drage Mašin – žene koju je Srbija više ogovarala nego poznavala. Njen uspon, izolacija i brutalni kraj često se svode na par rečenica u udžbenicima, ali istinska priča o Dragi otkriva složen portret ambiciozne, obrazovane, politički svesne žene – i društva koje je nije moglo da prihvati jer je bila „suviše“.
Kako su Srbi branili Beč 1683. godine: Hajduci u senci velike bitke koja je promenila istoriju Evrope
Kada se osmanska vojska pod vođstvom velikog vezira Kara Mustafe 1683. godine našla pred zidinama Beča, istorija Evrope našla se na prekretnici. Bitka za Beč često se prikazuje kao sukob između Habsburške monarhije i Osmanlijskog carstva, uz pomoć poljskog kralja Jovana Sobjeskog. Međutim, retko se pominje da su u toj borbi učestvovali i Srbi – kao hajduci, pomoćne čete i vodiči kroz Balkansko zaleđe, koje je bilo ključno za protivudar savezničkih snaga.
Komentari(0)