OVAKO SE PARTIJALO 60-TIH U BEOGRADU: Bilo je alkohola, onaj ko dođe sa novom pločom je bio heroj! (FOTO)
Ko najbolje razume vašu želju da odete na žurku, izlazite do kasno i zabavljate se sa društvom? Ko je osoba koja najviše voli da sluša dok joj pričate kako je bilo u provodu i uvek vam tutne koji dinar u džep „za piće“? Naravno baka. A da li ste se zapitali zašto je tako?
Jeste, voli vas baka i sve bi uradila da vas usreći, ali ima tu još nešto.
Naime, u za vas dalekim pedesetim i šezdesetim godinama prošlog veka, u Beogradu su tek počele da se održavaju žurke. U ovim zabavama baka je uživala „punim plućima“ i dobro zna zašto unuci i unuke tako žarko vole ova okupljanja „koje kvare mlade“, kako su u njenoj mladosti odrasli govorili.
Novinari časopisa „Duga“ je, 1960. godine, objavio razgovor sa nekoliko učenika i studenata, ko zna možda je i vaša baka bila među njima, koji su im otkrili šta se to sve dešava na žurkama iza zatvorenih vrata, daleko od čvrste vaspitne ruke roditelja.
Možda vas zanima:
Iskustvo strankinje koja se u Beograd doselila pre 3 meseca: "Srpska prestonica ima 8 posebnih čari koje svima uđu pod kožu"
Devojka iz inostranstva deli 8 razloga zašto voli Beograd, od kulture i arhitekture do opuštenog načina života – grad koji osvaja na prvi pogled
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
Možda vas zanima:
Iskustvo strankinje koja se u Beograd doselila pre 3 meseca: "Srpska prestonica ima 8 posebnih čari koje svima uđu pod kožu"
Devojka iz inostranstva deli 8 razloga zašto voli Beograd, od kulture i arhitekture do opuštenog načina života – grad koji osvaja na prvi pogled
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
Možda vas zanima:
Iskustvo strankinje koja se u Beograd doselila pre 3 meseca: "Srpska prestonica ima 8 posebnih čari koje svima uđu pod kožu"
Devojka iz inostranstva deli 8 razloga zašto voli Beograd, od kulture i arhitekture do opuštenog načina života – grad koji osvaja na prvi pogled
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
Devojke na žurkama
Gimnazijalka A.B. koja je tada imala 15 godina ispričala je da žurke posećuje nekoliko puta mesečno.
„To obično kada je nekome od mojih drugarica ili drugova rođendan. Zimi više, nego preko leta. Odlazim tamo da bih mogla da igram. To je prvi i najglavniji razlog. Tu sam i naučila da igram. Mnogo volim da igram. Na igranke ne odlazim, jer tamo je zapara, gužva, a poneki put dođe i do tuče...
Inače, na našim žurevima se ništa naročito ne događa. Obično nas ima desetak do petnaest. Kada ne igramo svi sedimo u grupi i pričamo. Ne puši se, ne pije se alkohol i ne igraju se „fote“. Svi smo samo dobri drugovi. Devojke su iz istog razreda, a mladića ima i iz drugih, starijih odeljenja. Najglavnije je za dečake, koje pozivamo, da znaju dobro da igraju...
Gotovo uvek su s nama i mame onih kod kojih se žur priređuje. Rastajemo se uvek oko devet sati i tada odlazimo u grupama kući, ili nas roditelji sačekuju“, ispričala je devojka.
Dvadesetogodišnja D.V. je tek završila gimnaziju. Njena iskustva sa beogradskim žurkama se malo razlikuju.
„Mladići donesu piće, a devojke jelo. Ni jedna devojka ne dođe sa svojim mladićem, niti mladić sa svojom devojkom. Tu se sklapaju nova poznanstva. Uvek – drugi mladići i devojke. Vodi se računa da se pozovu zgodni mladići i zgodne devojke. Naravno, ko ima nove ploče, uživa prednost...
Prostorije su osvetljene diskretnim svetlima, stolne lampe daju bolji štimung. Zamislite da igrate bluz pod svetlom nekog blještavog lustera.
Inače, kod nas postoje dve vrste muškaraca. Oni koji igraju u „be-bop“ stilu i oni koji su specijalisti za lagane stvari. Ko ne zna moderno da igra i ko ne poznaje muziku, ne može da bude pozvan na naš žur...
Zadržavamo se obično do 12 ili jedan sat posle ponoći. Svi zajedno odlazimo kućama, izuzev ako se nekoj devojci neki mladić dopada i obratno, onda njih dvoje odlaze sami. Svojoj mami kažemo pravo vreme u koje se vraćamo, a kad nas tata o tome pita, mi uvek sat ili dva „ukrademo“. Inače, tajne sa naših žureva ne pričamo roditeljima. Kad razgovaramo o tome, mi izmislimo drugu priču, naravno, vodeći računa da deluje ubedljivo, jer može da se desi da nas proveravaju.“
Kako su partijali momci
Mušku perspektivu beogradskih žurki dao je M.N. takođe učenik gimnazije.
„Na žurevima sam daleko od kontrole roditelja. Tu se, nekako, osećam drugačije nego obično. Mogu slobodno da zapalim cigaretu, da ispijem neku čašu. Svi vas gledaju sa nekim respektom, osećate se kao pravi muškarac...
U sobu nam niko od starijih ne ulazi. Sedimo sami, igramo, pričamo viceve i pravimo štosove. Devojke se poneki put kao naljute zbog nekog štosa, ali one nisu uvek u stanju da shvate suštinu. Od nas niko ne ide ni sa jednom od ovih cura, pošto ih viđamo svaki dan, nisu nam interesantne.“
Jedan student druge godine prava prošao svoj deo beogradskih zabava zbog čega je počeo da ih zaobilazi.
„Dok sam bio mlađi odlazio sam često na žureve, jer su me interesovali. Ali, mislim da sam više voleo da posmatram kako se drugi zabavljaju. Žurevi su vrlu glupa stvar. Zato sam ostao samo posmatrač. I sad neki put odem, ali više volim da šetam sa svojom devojkom.
Njoj, naravno, ne dozvoljavam da ide na žur, jer sam čuo da ima i takvih žureva gde se često događaju stvari koje ne želim da ona vidi. Za takve žureve treba da se zainteresuju i roditelji i pedagozi. Međutim, ima žureva gde se samo slušaju ploče i igra, ali društvo vrlo brzo traži neki drukčiji način zabave, jer sve te ploče i rock and rollovi na kraju dosade. Prema tome žur ne može da bude pozitivna stvar. Kolovođe sve pokvare“.
Da li su ovi, nekada mladi ljudi bili u potpunosti iskreni u svojim pričama ili su odlučili da nešto ipak prećute ili ostave nedorečenim, procenite sami. Ipak, sada vam je, možda, malo jasnije zašto baki oko zasija svaki put kada joj opisujte šta se dešavalo na poslednjoj žurci i koga ste to novog upoznali.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Novac prikupljen po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja ulaže se u prave stvari: Prekriva se krov manastira Mileševa, sređuju škole i bolnica
Vlada Republike Srbije donela je Rešenje o dodeli sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, a Opštini Prijepolje odobrena su finansijska sredstva za realizaciju četiri važna projekta od značaja za zdravstvo, obrazovanje, kulturu i očuvanje nasleđa.
Ovo je tajna imena srpskih manastira: Hladnoća, mesto ljubavnog sastanka i izvor kriju zagonetku, a jedan se zove po srpskom despotu koga su poredili sa carem
Srpski manastiri nose najrazličitija imena koja imaju svoju istoriji i posebna značenja.
PRAVA ISTINA O TESTAMENTU PAVLA VUISIĆA: Nikakav komunist ni govora, niti jedne reči da mi ne progovori, inače ću ustati iz groba!
Poslednjih meseci po srpskim portalima se objavljuje tekst testamenta Pavla Vuisića iz 1982. godine, koji se poput dobrog gega "šeruje" po društvenim mrežama. Testament se prenosi nepotpun, što danas žalosti njegovu suprugu Mirjanu, poznatiju kao Sula, koja je 32 godine provela sa Pavlom i koja danas čuva sećanje na njega.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Komentari(0)