Saučešće možete izjaviti kad dođete u kuću pokojnika i u kapeli pre sahrane, a ovo su najvažniji običaji.
Smrt ne bira ni mesto ni vreme, kažu naši stari, pa je narod osmislio niz običaja kojima prijatelji i komšije pomažu porodici pokojnika da prebrode nevolju koja ih je zadesila.
Pri dolasku u kuću, svako treba da izjavi saučešće i to redom kako koga sretne u dvorištu ili u kući.U narodu je običaj da se pruži ruka, a ako ste s nekim bliskiji, možete i da ga poljubite tri puta u obraz, a pritom se izgovaraju reči: "Primite moje iskreno saučešće". Pokojniku se, po pravoslavnim pravilima, nosi samo sveća, a u novije vreme neki ponesu i cveće.
Članovi familije i dobri prijatelji ponude i pomoć porodici, jer sama sahrana nosi mnoge izdatke ali i poslove za koje je važno da ih obave pouzdane osobe.
Možda vas zanima:
Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Možda vas zanima:
Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Možda vas zanima:
Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Ko ne može da dođe u kuću, taj izjavljuje saučeće u kapeli pre sahrane, gde porodica stoji sa desne strane pokojnika. Iznad glave se zapali sveća, celiva se krst i ikona.Svi koji su sprečeni da dođu na sahranu mogu da pošalju i poruku, bilo da je to SMS ili telegram saučešća.
Nije lako naći prave reči u takvim trenucima, pa vam zato nudimo i pomoć u vidu odabranih tekstova na prikladnim fotografijama koje možete poslati kao izjavu saučešća.
(mondo)
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)