KAKVA RASKOŠ Muzej SPC čuva pravo blago, a MITRA ćerke proklete Jerine ima posebnu PRIČU koja će vas oduševiti!

Lepote Srbije

21:00

Kultura 0

Mitra Katarine Kantakuzine je jedan od značajnih eksponata u Muzeju Srpske pravoslavne crkve. Bio je ovo ručni rad Katarine, kćeri despota Đurđa Brankovića i vizantijske princeze Irine Kantakuzine, poznatije kao „prokleta Jerina“, po kojoj je kći nosila ime Kantakuzina.

Mitra Katarine Kantakuzine
Printscreen/Youtube

Mitra Katarine Kantakuzine je jedan od značajnih eksponata u Muzeju Srpske pravoslavne crkve. Bio je ovo ručni rad Katarine, kćeri despota Đurđa Brankovića i vizantijske princeze Irine Kantakuzine, poznatije kao „prokleta Jerina“, po kojoj je kći nosila  ime Kantakuzina.

Mitra je bila namenjena mitropolijskoj crkvi u Beogradu, posvećenoj Uspenju Presvete Bogorodice. Ne zna se tačna godina izrade, odnosno odgovor da li je mitru Kantakuzina vezla kao devojka, ili ju je radila već kao udata žena. S obzirom na to da u svom potpisu nije stavila delove imena koje je dobila nakon udaje za grofa Ulriha II Celjskog, moglo bi se pretpostaviti da je muzejska mitra njen devojački rad.

Mitra je od tamnoplave svile i ima tri dela: gornji deo, srednji široki pojas i donji deo ‒ rub sa natpisom.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Na donjem rubu mitre je natpis izrađen od bisernih zrna, u kome je uz molitvu i saopšten motiv zašto je mitra rađena. A motiv je bio prilog lepoti mitropolijske crkve.

Gornji deo mitre je podeljen na četiri dela. Na svakom od tih delova izvezen je zlatnim koncem krug, a u krugovima je posveta Presvetoj Bogorodici, odnosno crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, prve crkve Mitropolije beogradske. Natpis je razdeljen u četiri kruga i izrađen biserom, a glasi: „Bogorodice djevo primi ove moje darove”, pri čemu se misli na mitru. Iz krugova se širi loza sa lišćem i cvećem, izrađena svilom raznih boja i zlatnom žicom. Cveće je popunjeno svilom i biserom.

Sličan vez je i na  pojasu mitre. Na njemu je izvezen natpis od bisernih zrna, razdeljen u više delova a glasi: „Ovu mitru načini gospođa Katakuzina Mitropoliji Beogradskoj”. Na donjem ‒ čeonom rubu mitre je natpis izrađen takođe od bisernih zrna, u kome je uz molitvu i saopšten motiv zašto je mitra rađena.

Natpis na mitri koji je nejasan i teško čitljiv glasi: „Gospode zavoleh lepotu doma tvojega i mesto slavljenja veličine tvoje”. Na kraju je dodala i ovo: „I nemoj da pogubiš sa nečasnim dušu moju i onih koji su od moje krvi”.

Metalni krst na vrhu nije originalan već je iz kasnijeg vremena.

Mitra je po svoj prilici bila u posedu Brankovića, koji su se nakon pada srpske države naselili u Srem i osnovali manastir Krušedol 
Mitra Katarine Kantakuzine je deo bogate riznice najvrednijih relikvija srednjovekovne istorije Srbije i čuva se u Muzeju Srpske pravoslavne crkve.

Katarina Kantakuzina Branković, poznata i kao grofica Celjska, bila je značajna ličnost srpske istorije.

Katarina je bila ćerka srpskog despota Đurđa Brankovića i vizantijske princeze Irine Kantakuzine. Rođena je oko 1418/19. godine.
Udala se za nemačkog grofa Urliha II Celjskog 1434. godine. Sa udajom je dobila titulu grofice.
Kao žena jednog od najbogatijih velikaša, upravljala je brojnim gradovima, a pod njenom direktnom upravom bio je Gradec, današnji Zagreb.

Nakon što joj je muž ubijen 1456. godine, ostala je sama i neko vreme je, zahvaljujući vernim kapetanima, uspevala da sačuva posede dok joj nisu oteti, nakon čega se vratila u Osmansko carstvo, sestri Mari.

Muzej Srpske pravoslavne crkve pored ovog sadrži još mnoge značajne eksponate koji su deo bogate riznice srpske crkvene i kulturne baštine.

Ovi eksponati svedoče o duhovnom nasleđu srpskog naroda i njihovoj vezi sa pravoslavnom verom i kulturom.

Lepote Srbije su i na Instagramu, zapratite nas za još zanimljivih priča:

 

Manastir Lešje

MANASTIR LEŠJE Malo ko zna za njega a čuvar je čestice Časnog Krsta i vrednih relikvija, evo priče o ovom svetom mestu

Kultura

21:00

21 jun, 2024

Manastir Lešje udaljen je desetak kilometara od Paraćina, nedaleko od glavnog puta prema Zaječaru. Lešje pripada Eparhiji kruševačkoj. Ime je dobio po leskovoj šumi koja je iskrčena u podnožju brda Baba, koje se naslanja na planinu Rtanj. O istorijatu Lešja svedoče retki pisani izvori koji se čuvaju u ruskom državnom muzeju u Moskvi i na Svetoj gori u Hilandaru.

Komentari(0)

Loading