KAKVA RASKOŠ Muzej SPC čuva pravo blago, a MITRA ćerke proklete Jerine ima posebnu PRIČU koja će vas oduševiti!
Mitra Katarine Kantakuzine je jedan od značajnih eksponata u Muzeju Srpske pravoslavne crkve. Bio je ovo ručni rad Katarine, kćeri despota Đurđa Brankovića i vizantijske princeze Irine Kantakuzine, poznatije kao „prokleta Jerina“, po kojoj je kći nosila ime Kantakuzina.
Mitra Katarine Kantakuzine je jedan od značajnih eksponata u Muzeju Srpske pravoslavne crkve. Bio je ovo ručni rad Katarine, kćeri despota Đurđa Brankovića i vizantijske princeze Irine Kantakuzine, poznatije kao „prokleta Jerina“, po kojoj je kći nosila ime Kantakuzina.
Mitra je bila namenjena mitropolijskoj crkvi u Beogradu, posvećenoj Uspenju Presvete Bogorodice. Ne zna se tačna godina izrade, odnosno odgovor da li je mitru Kantakuzina vezla kao devojka, ili ju je radila već kao udata žena. S obzirom na to da u svom potpisu nije stavila delove imena koje je dobila nakon udaje za grofa Ulriha II Celjskog, moglo bi se pretpostaviti da je muzejska mitra njen devojački rad.
Mitra je od tamnoplave svile i ima tri dela: gornji deo, srednji široki pojas i donji deo ‒ rub sa natpisom.
Možda vas zanima:
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
PRIČALO SE DA JE LJUBAVNIKE S LITICE BACALA U DRINU DA NE PRIČAJU O BLUDU: Prokleta Jerina se najviše ogrešila o SESTRU
Predanje dalje kaže da je despotica Jerina vršila ogroman pritisak na radnike, toliki da čak nije ni žalila što su mnogi izgubili živote zbog iznemoglosti gradeći tvrđave
Možda vas zanima:
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
PRIČALO SE DA JE LJUBAVNIKE S LITICE BACALA U DRINU DA NE PRIČAJU O BLUDU: Prokleta Jerina se najviše ogrešila o SESTRU
Predanje dalje kaže da je despotica Jerina vršila ogroman pritisak na radnike, toliki da čak nije ni žalila što su mnogi izgubili živote zbog iznemoglosti gradeći tvrđave
Možda vas zanima:
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
PRIČALO SE DA JE LJUBAVNIKE S LITICE BACALA U DRINU DA NE PRIČAJU O BLUDU: Prokleta Jerina se najviše ogrešila o SESTRU
Predanje dalje kaže da je despotica Jerina vršila ogroman pritisak na radnike, toliki da čak nije ni žalila što su mnogi izgubili živote zbog iznemoglosti gradeći tvrđave
Na donjem rubu mitre je natpis izrađen od bisernih zrna, u kome je uz molitvu i saopšten motiv zašto je mitra rađena. A motiv je bio prilog lepoti mitropolijske crkve.
Gornji deo mitre je podeljen na četiri dela. Na svakom od tih delova izvezen je zlatnim koncem krug, a u krugovima je posveta Presvetoj Bogorodici, odnosno crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, prve crkve Mitropolije beogradske. Natpis je razdeljen u četiri kruga i izrađen biserom, a glasi: „Bogorodice djevo primi ove moje darove”, pri čemu se misli na mitru. Iz krugova se širi loza sa lišćem i cvećem, izrađena svilom raznih boja i zlatnom žicom. Cveće je popunjeno svilom i biserom.
Sličan vez je i na pojasu mitre. Na njemu je izvezen natpis od bisernih zrna, razdeljen u više delova a glasi: „Ovu mitru načini gospođa Katakuzina Mitropoliji Beogradskoj”. Na donjem ‒ čeonom rubu mitre je natpis izrađen takođe od bisernih zrna, u kome je uz molitvu i saopšten motiv zašto je mitra rađena.
Natpis na mitri koji je nejasan i teško čitljiv glasi: „Gospode zavoleh lepotu doma tvojega i mesto slavljenja veličine tvoje”. Na kraju je dodala i ovo: „I nemoj da pogubiš sa nečasnim dušu moju i onih koji su od moje krvi”.
Metalni krst na vrhu nije originalan već je iz kasnijeg vremena.
Mitra je po svoj prilici bila u posedu Brankovića, koji su se nakon pada srpske države naselili u Srem i osnovali manastir Krušedol
Mitra Katarine Kantakuzine je deo bogate riznice najvrednijih relikvija srednjovekovne istorije Srbije i čuva se u Muzeju Srpske pravoslavne crkve.
Katarina Kantakuzina Branković, poznata i kao grofica Celjska, bila je značajna ličnost srpske istorije.
Katarina je bila ćerka srpskog despota Đurđa Brankovića i vizantijske princeze Irine Kantakuzine. Rođena je oko 1418/19. godine.
Udala se za nemačkog grofa Urliha II Celjskog 1434. godine. Sa udajom je dobila titulu grofice.
Kao žena jednog od najbogatijih velikaša, upravljala je brojnim gradovima, a pod njenom direktnom upravom bio je Gradec, današnji Zagreb.
Nakon što joj je muž ubijen 1456. godine, ostala je sama i neko vreme je, zahvaljujući vernim kapetanima, uspevala da sačuva posede dok joj nisu oteti, nakon čega se vratila u Osmansko carstvo, sestri Mari.
Muzej Srpske pravoslavne crkve pored ovog sadrži još mnoge značajne eksponate koji su deo bogate riznice srpske crkvene i kulturne baštine.
Ovi eksponati svedoče o duhovnom nasleđu srpskog naroda i njihovoj vezi sa pravoslavnom verom i kulturom.
Lepote Srbije su i na Instagramu, zapratite nas za još zanimljivih priča:
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Komentari(0)