Juče su obeležene Velike zadušnice, a za ovaj dan vezani su mnogi stari običaji koji se i dalje poštuju. Velike ili zimske zadušnice su najveće i najznačajnje, jer se obeležavaju pred sam početak Vaskršnjeg posta. Datum je promenjiv, ali mahom "padaju" u februaru ili martu.
- U srpskom narodu postoje običaji da se na ovaj dan izlazi na grobove predaka i iznosi hrana. To je jako pogrešno, ali je to toliko ukorenjeno u srpskoj kulturi pa su i sveštenici prećutno reagovali na ovu pojavu. Ono što jedino potrebno odneti na grobove jesu sveća, vino i žito koje se prinosi za žrtve preminulih, kaže etnolog
Snežana Ašanin.
Ona dodaje da se na Zadušnice pšenica nosi u crkvu, u kojoj će sveštenik da osvešta, prelije vinom koje je simbol Hristove krvi i naravno neophodna je upaljena sveća koja je simbol večne svetlosti za naše preminule.
Možda vas zanima:
STIŽU VELIKE ZADUŠNICE: Šta sve vernici treba da ispoštuju?
Pravoslavni hrišćani ovu subotu posvećuju umrlim precima i posećuju grobove, pale sveće i služe pomene
Sutra su letnje Zadušnice: Ovo nikako ne nosite na groblje
Letnje Zadušnice, koje se u narodu nazivaju još i Duhovske, obeležavaju se uvek subotom i to pred praznik Svete Trojice (Duhovi ili Pedesetnica), što je 50 dana posle Vaskrsa i 10 nakon Spasovdana.
Možda vas zanima:
STIŽU VELIKE ZADUŠNICE: Šta sve vernici treba da ispoštuju?
Pravoslavni hrišćani ovu subotu posvećuju umrlim precima i posećuju grobove, pale sveće i služe pomene
Sutra su letnje Zadušnice: Ovo nikako ne nosite na groblje
Letnje Zadušnice, koje se u narodu nazivaju još i Duhovske, obeležavaju se uvek subotom i to pred praznik Svete Trojice (Duhovi ili Pedesetnica), što je 50 dana posle Vaskrsa i 10 nakon Spasovdana.
Možda vas zanima:
STIŽU VELIKE ZADUŠNICE: Šta sve vernici treba da ispoštuju?
Pravoslavni hrišćani ovu subotu posvećuju umrlim precima i posećuju grobove, pale sveće i služe pomene
Sutra su letnje Zadušnice: Ovo nikako ne nosite na groblje
Letnje Zadušnice, koje se u narodu nazivaju još i Duhovske, obeležavaju se uvek subotom i to pred praznik Svete Trojice (Duhovi ili Pedesetnica), što je 50 dana posle Vaskrsa i 10 nakon Spasovdana.
- Ono što je najvažnije jeste da se priprema žito, u narodnu poznato kao koljivo koje se prilaže za duše mrtvih, i zato to zrno pšenice predstavlja žrtvu, a zatim i rađanje novog života i upravo to je taj beskrajni krug, kaže etnolog.
Ovaj praznik se obavezno obeležava subotom jer je to na neki način i dan mrtvih i dan kada se sećamo preminulih.
Izvor RINA
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Komentari(0)