Slavsku sveću pali domaćin i ako se sveća lako i odmah zapali, dobar je znak a ako se ugasi sama od sebe, loš je znak za domaćina i njegovu kuću
Po tome kako se sveća zapali, kako gori i kako se gasi, neki gataju o sudbini kuće i ukućana.
Slavsku sveću pali domaćin i ako se sveća lako i odmah zapali, dobar je znak a ako se ugasi sama od sebe, loš je znak za domaćina i njegovu kuću. Negde veruju da to predskazuje smrt nekoga u kući.
Nije dobro ni kada sveća sve vreme suzi i ne sagoreva dobro, već stalno kaplje. Kada se sveća stalno krivi ili prelomi, loš je znak za ukućane.
Možda vas zanima:
Kako se pravilno zovu i služe gosti na slavi, šta se radi sa svećom posle: Crkvena pravila koja moraju da se poštuju
Ukoliko slavite slavu, morate da budete upućeni u osnovna pravila koja su se vremenom zapostavila
POČINJE SEZONA SLAVA, A OVO JE DOBRO ZNATI Evo šta bi trebalo da uradite sa slavskom svećom posle praznika, postoje dva običaja
Običaji nalažu da domaćin upali slavsku sveću neposredno pred rezanje kolača. Pre nego što to učini, trebalo bi da se prekrsti, pomoli, pomene Boga i sveca kojeg slavi, poljubi sveću i onda je upali.
Možda vas zanima:
Kako se pravilno zovu i služe gosti na slavi, šta se radi sa svećom posle: Crkvena pravila koja moraju da se poštuju
Ukoliko slavite slavu, morate da budete upućeni u osnovna pravila koja su se vremenom zapostavila
POČINJE SEZONA SLAVA, A OVO JE DOBRO ZNATI Evo šta bi trebalo da uradite sa slavskom svećom posle praznika, postoje dva običaja
Običaji nalažu da domaćin upali slavsku sveću neposredno pred rezanje kolača. Pre nego što to učini, trebalo bi da se prekrsti, pomoli, pomene Boga i sveca kojeg slavi, poljubi sveću i onda je upali.
Možda vas zanima:
Kako se pravilno zovu i služe gosti na slavi, šta se radi sa svećom posle: Crkvena pravila koja moraju da se poštuju
Ukoliko slavite slavu, morate da budete upućeni u osnovna pravila koja su se vremenom zapostavila
POČINJE SEZONA SLAVA, A OVO JE DOBRO ZNATI Evo šta bi trebalo da uradite sa slavskom svećom posle praznika, postoje dva običaja
Običaji nalažu da domaćin upali slavsku sveću neposredno pred rezanje kolača. Pre nego što to učini, trebalo bi da se prekrsti, pomoli, pomene Boga i sveca kojeg slavi, poljubi sveću i onda je upali.
Po završetku slave sveća se gasi vinom, pa po dimu ugašene sveće neki gataju šta će se desiti. Ako dim ide pravo u vis, dobar je znak, a ako krivuda može se očekivati bolest u kući ili kod stoke. Ako dim ide pravo na nekog ukućana, taj će se razboleti ili umreti.
(Astral)
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)