Ako ste se nekada pitali kako se pravilno izjavljuje saučešće, otac Predrag Popović je dao pravi odgovor koji je malo ko znao.
Printscreen/Youtube
Kada neko iz našeg orkuženja izgubi dragu osobu, uvek se pitamo kojim rečima da je utešimo i olkašamo suočavanje sa velikom količinom bola. Iako se u našem narodu ustalila rečenica "prmi moje saučešće", otac Predrag Popović je otkrio da je to potpuno pogrešno, te da većina Srba pravi veliku grešku.
Sveta vodica je voda koja je osvećena tokom verskog obreda i smatra se posebnom i lekovitom među hrišćanim
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki, nemojte govoriti 'Primi moje saučešće', pa onda 'šta je to bilo, šta se desilo'. Priđeš čoveku i kažeš mu 'Hristos vaskrse'. Tako se izjavljuje saučešće. Zapitaće se i ovaj i reći, 'šta mi reče sad ovaj, zašto Hristos Vaskrse'. Ali shvatiće, te reči će mu se otkriti kad bude trebalo", objašnjava otac Predrag, koji neretko na društvenim mrežama deli korisne savete.
Smatra da se na taj način izražava mnogo veća empatija, te da su to prave reči utehe.
"Pitaće vas taj kome tako izjavite saučešće 'zašto si mi to rekao' a ti ćeš onda reći: 'Zato što sam ti rekao da ti je otac živ, ili majka, brat, dete, ko ti je već umro. I ako je On vaskrsnuo i oni će vaskrsnuti. Ja sam ti doneo najradosniju vest - da nije umro nego da je već u budućnosti i čeka tebe. Da se nadaš i svom vasrskenju i ponovom susretu sa njim", zaključio je.
Naime, otac Predrag se dotakao ove osetljive teme na svojoj Fejsbuk stranici, a ispod objave su se ređali brojni komentari zahvalosti. Svi su se složili da uopšte nisu čuli do sada za ovakav pristum ožalošćenim osobama.
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)