U narodnim verovanjima Srbije, posebno u planinskim krajevima, sekira nije služila samo za drva. Uveče bi se stavljala ispod kreveta bolesnika ili deteta koje sanja ružno, da „preseče sen“, umiri duh i zadrži dušu u telu.
U narodnoj tradiciji Srbije, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, sekira je imala i simboličku ulogu. Osim što se koristila za rad, nosila je i značenje zaštite. Uveče, u kućama gde neko boluje ili gde deca noću plaču u snu, sekira se stavljala ispod kreveta, oštricom okrenutom ka izlazu. Verovalo se da ona „preseca“ ono što noću pokušava da uđe u čovekovu misao ili telo – senku, strah, nečistu energiju.
Zašto baš sekira
Sekira u narodu nije bila samo alat, već simbol moći, pravde i presecanja.
Kao što se seče drvo, tako se verovalo da može da odseče noćni nemir, ali i da „prereže“ nevidljivu nit kojom se duša može povući.
Zato se sekira postavljala u tišini. Bez reči.
Najčešće uveče, pre spavanja.
Ako dete ima noćne more, ili bolesnik ne može da zaspi mirno, starija žena bi tiho uzimala sekiru i postavljala je ispod kreveta – oštricom ka vratima, da „otera ono što dolazi.“
Običaj koji se ne pokazuje, ali se zna
Ova praksa nije bila za javnost. Niko se njome nije hvalio.
Sekira se stavljala kad se više ne zna šta drugo da se uradi.
Kad ni lek ni molitva ne pomažu.
Ujutru se vadila i vraćala na svoje mesto, bez reči.
U selima oko Zaječara i Pirota, govorilo se:
„Ako noć nije bila laka, sekira pod krevet, pa spavaj tiho.“
Danas – trag koji ostaje u sećanju
Danas ovaj običaj gotovo da više niko ne primenjuje, ali ga se stariji sećaju.
I dalje će ti reći da sekira u kući nije samo za drva, već i za onaj osećaj kad noć nešto nosi, a čovek nije siguran da li je budan.
Savindan po starom kalendaru: Zaboravljeni običaji za zdravlje iz avgusta
Kako su naši stari 27. avgusta palili sveće i kuvali lekovite napitke da bi spremni dočekali jesen
Kralj Dragutin Nemanjić: Vladar koji je presto prepustio bratu, ali zadržao najveći deo moći
Priča o kralju koji je, posle nesreće na lovu, formalno abdicirao, ali je iz senke nastavio da vlada Srbijom i Bosnom
Kako su žene dobile ulice u Beogradu: Imena koja kriju priče, a kojih je iznenađujuće malo
Beograd ima više od 2.500 ulica, ali samo mali procenat nosi imena žena. Ta retka imena pričaju priče o vladarkama, književnicama, revolucionarkama, umetnicama i narodnim junakinjama – i svaka od njih nosi sloj istorije koji prolaznici retko znaju.
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se piše: sve vreme, svo vreme ili celo vreme?
Da li i Vi pravite ovu grešku?
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Komentari(0)