U narodnim verovanjima Srbije, posebno u planinskim krajevima, sekira nije služila samo za drva. Uveče bi se stavljala ispod kreveta bolesnika ili deteta koje sanja ružno, da „preseče sen“, umiri duh i zadrži dušu u telu.
U narodnoj tradiciji Srbije, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, sekira je imala i simboličku ulogu. Osim što se koristila za rad, nosila je i značenje zaštite. Uveče, u kućama gde neko boluje ili gde deca noću plaču u snu, sekira se stavljala ispod kreveta, oštricom okrenutom ka izlazu. Verovalo se da ona „preseca“ ono što noću pokušava da uđe u čovekovu misao ili telo – senku, strah, nečistu energiju.
Zašto baš sekira
Sekira u narodu nije bila samo alat, već simbol moći, pravde i presecanja.
Kao što se seče drvo, tako se verovalo da može da odseče noćni nemir, ali i da „prereže“ nevidljivu nit kojom se duša može povući.
Zato se sekira postavljala u tišini. Bez reči.
Najčešće uveče, pre spavanja.
Ako dete ima noćne more, ili bolesnik ne može da zaspi mirno, starija žena bi tiho uzimala sekiru i postavljala je ispod kreveta – oštricom ka vratima, da „otera ono što dolazi.“
Običaj koji se ne pokazuje, ali se zna
Ova praksa nije bila za javnost. Niko se njome nije hvalio.
Sekira se stavljala kad se više ne zna šta drugo da se uradi.
Kad ni lek ni molitva ne pomažu.
Ujutru se vadila i vraćala na svoje mesto, bez reči.
U selima oko Zaječara i Pirota, govorilo se:
„Ako noć nije bila laka, sekira pod krevet, pa spavaj tiho.“
Danas – trag koji ostaje u sećanju
Danas ovaj običaj gotovo da više niko ne primenjuje, ali ga se stariji sećaju.
I dalje će ti reći da sekira u kući nije samo za drva, već i za onaj osećaj kad noć nešto nosi, a čovek nije siguran da li je budan.
Ulogom Đine u seriji "Srećni ljudi" očarala je Balkan, a onda se na vrhuncu slave povukla iz javnosti: Doživela je veliku tragediju koju nikad nije prebolela
Đina iz serije "Srećni ljudi" vratila se u javnost nakon duge pauze.
Koren peršuna kao amajlija: Tajni običaj devojaka koje nisu želele da im ljubav „pobegne“
U nekim selima centralne Srbije, devojke su u maju nosile koren peršuna u maloj platnenoj torbici, blizu srca. Verovalo se da ako se čuva u tišini i ne spominje, taj koren „vezuje pogled za pogled“ i čuva voljenog od udaljavanja.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Sekira ispod kreveta: Verovanje da oštrica čuva od „noćne senke“
U narodnim verovanjima Srbije, posebno u planinskim krajevima, sekira nije služila samo za drva. Uveče bi se stavljala ispod kreveta bolesnika ili deteta koje sanja ružno, da „preseče sen“, umiri duh i zadrži dušu u telu.
Zašto se zdravac bere na Đurđevdansku rosu i čuva do Mitrovdana
U srpskoj narodnoj tradiciji, zdravac ubran na Đurđevdan ima posebnu moć. Taj dan i ta rosa, verovalo se, „zapečate snagu biljke“ i pretvaraju je u zaštitnika doma, zdravlja i porodičnog mira.
Komentari(0)