SRBI KOJI NAĐU PARICU U ČESNICI PRAVE NESVESNO VELIKU GREŠKU, VERUJE SE DA BLOKIRA SREĆU: S njom se radi ovo za NAPREDAK
Česnica je neizostavni deo svake božićne treze, a u sebi nosi veliku simboliku.
Božićna trpeza bez česnice je nezamisliva, upravo ta tradicija okuplja sve ukućane oko stola i podseća koliko su porodični trenuci u miru, slozi, zdravlju i ljubavi važni. Prema našim običajima, u nju se stavlja parica, a veruje se da će osoba koja je pronađe tokom godina biti veoma srećna, te da ga očekuje napredak u svemu što bude radio.
Česnica se ne seče, već je ukućani lome, a iščekivanje i čije ruke će otići dinar predstavlja i jedna od omiljenih običaja za najradosniji hrišćanski praznik.
Na jugu Srbije česnica je beskvasna presna pogača. Česnica se lomi za Badnje pre početka večere na onoliko delova koliko je ukućana, a jedan komad se odvaja za kuću. Deli se u krug, od domaćina kuće, na desno. Onaj ko izvuče paricu iz česnice neće imati problema sa novcem u toku godine. Čen belog luka doneće nekom od ukućana zdravlje, dok se zrno kukuruza i listić badnjaka stavljaju u česnicu kao nešto što je nasleđeno od predaka sa sela, a označava dobru rodnu godinu, bogate šume i situ stoku.
Možda vas zanima:
Kakva su deca rođena na Božić? Etnolog nam je otkrio zašto se smatra da su ona posebna
Sa etnologom Sašom Srećkovićem smo razgovarali o deci rođenoj na Božić ili neki drugi praznik – evo kakva su verovanja.
Srbi koji nađu paricu u česnici nesvesno prave veliku grešku, veruje se da blokira sreću: S njom ovo uradite za napredak
Česnica je neizostavni deo svake božićne treze, a u sebi nosi veliku simboliku.
Možda vas zanima:
Kakva su deca rođena na Božić? Etnolog nam je otkrio zašto se smatra da su ona posebna
Sa etnologom Sašom Srećkovićem smo razgovarali o deci rođenoj na Božić ili neki drugi praznik – evo kakva su verovanja.
Srbi koji nađu paricu u česnici nesvesno prave veliku grešku, veruje se da blokira sreću: S njom ovo uradite za napredak
Česnica je neizostavni deo svake božićne treze, a u sebi nosi veliku simboliku.
Možda vas zanima:
Kakva su deca rođena na Božić? Etnolog nam je otkrio zašto se smatra da su ona posebna
Sa etnologom Sašom Srećkovićem smo razgovarali o deci rođenoj na Božić ili neki drugi praznik – evo kakva su verovanja.
Srbi koji nađu paricu u česnici nesvesno prave veliku grešku, veruje se da blokira sreću: S njom ovo uradite za napredak
Česnica je neizostavni deo svake božićne treze, a u sebi nosi veliku simboliku.
U Sremu se česnica služi na Božić, posle ručka, kao dezert - pravi se od kora i oraha i najviše liči na baklavu.Odlično se slaže uz crveno vino.
U Sevojnu, druga polovina česnice ostavlja se za Srpsku novu godinu, kada se delovi česnice izdele ukućanima, a nakon toga podele poslovi koji nisu izvučeni za Božić. Od ove polovine česnice priprema se popara.
U selima u okolini Užica se takođe priprema kao hleb bez kvasca. Kako kažu, kvasac u česnicu ne stavljaju kako bi im te godine sir bio dobar i kako se ne bi kvario.
U česnicu se ubacuje zrno kukuruza, za svinje i kokoške, zrno belog pasulja, za ovce, grančica badnjaka i dva novčića: jedan od dinar, za kuću, i jedan od dva dinara, za sreću. Naročito je zanimljiva ta grančica badnjaka, koja se u ovom kraju pre ubacivanja u česnicu zareže onoliko puta koliko domaćin ima krava. Kako ko šta iz česnice izvuče, u narednoj godini to je njegov posao.
Česnica se peče ujutru, na Božić. Lomi je na početku ručka i dele isključivo domaćin i sin, ili drugo muško čeljade. Kada prelome česnicu na dva dela poljube obe polovine, a onda se nakon toga oni poljube tri puta sa rečima: "Mir Božiji, Hristos se rodi, poklanjam se Hristu i Hristovom roždestvu." Ovaj pozdrav takođe se ponavlja 3 puta, a zatim se polovina česnice podeli ukućanima i počinje ručak.
Osoba koja pronađe novčić, nikako ne sme da ga baci ili, izgubite, zaboravi. Međutm, ljudi ga neretko nose kao amajliju sa sobom, nesvesni da tako prave grešku. Naime, napravilnije je da se čuva pored ikone, nakon što paricu porodica otkupi drugim novcem od onoga ko je pronašao.
Ukućanin koji pronađe "paricu" a ne želi da je zadrži, on može da je “proda” nekom drugom kako bi mu ustupio svoju sreću. Ipak, mnogi se slažu da je najlepše zadržati novčić. Ono što nikako ne bi smelo da se radi jeste da se kupuje njime, niti pokloni nekome kao novac.
Ukoliko, pak, niko od prisutnih ne nađe paru, već ona ostane u poslednjem parčetu namenjenom za “kuću”, znači da će svi u kući imati sreću, zdravlje i blagostanje tokom cele godine.
Tajni dnevnik vojvode Mišića: Šta je veliki strateg zapisivao kada je ostajao sam?
Poznat kao nepokolebljivi vođa Kolubarske bitke, Živojin Mišić je iza čelične uniforme krio dušu filozofa. Njegov lični dnevnik, godinama čuvan u arhivama, otkriva lice čoveka koje istorija retko pokazuje – ranjivo, samokritično i duboko emotivno.
Vojvoda Stepa Stepanović – heroj koji je poslednje dane proveo u opancima: Skromni kraj ratnog diva
Vodio je srpsku vojsku kroz krvave bitke, oslobađao zemlju i unosio strah u redove neprijatelja. A kad je rat stao, vojvoda Stepa Stepanović skinuo je uniformu i – obuo opanke.
Hajdučka trava – biljka koju su vojnici nosili u opancima: Narodni lek sa bojišta
Zovu je čuvaricom zdravlja, ali malo ko zna da je hajdučka trava vekovima bila lek broj 1 u torbi srpskog ratnika. Ova skromna biljka krila je moć da zaustavi krv, smiri ranu i sačuva život.
Bata Živojinović je umalo poginuo na snimanju: Istina o sceni iz "Valter brani Sarajevo" koju publika nikada nije saznala
Bio je simbol jugoslovenskog filma i omiljeno lice generacija, ali malo ko zna da je Velimir Bata Živojinović zamalo izgubio život na snimanju jedne od najpoznatijih scena u istoriji kinematografije.
Kako je Desanka Maksimović za dlaku izbegla smrt: Krvava istina iza „Krvave bajke“
Znamo je kao nežnu pesnikinju ljubavi i domovine, ali malo ko zna da je Desanka Maksimović zamalo završila pred streljačkim vodom. Njena „Krvava bajka“ nije samo pesma – to je preživljena istina.
Komentari(0)