Zabranjena ljubav Mihaila Obrenovića: Do smrti je voleo, napisao joj najlepšu pesmu koja se do danas peva! (FOTO)
Za vreme druge kneževe vladavine, setni stihovi redovno su pevani na balovima u Beogradu. Kleopatra Karađorđević bila je ceo život u srcu srpskog vladara
Mihailo Obrenović rođen je 1823, a ubijen u atentatu na Košutnjaku 1868. godine. Bio je knez Srbije u dva navrata: od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine.
Isterao je Turke iz Srbije, udario temelje modernoj državi, ali u ličnom životu bio je manje uspešan.
Nesrećno oženjen mađarskom groficom Julijom, bio je zaljubljen u Katarinu Konstantinović, ćerku svoje sestre od tetke, ali nije mogao da se njome oženi.
Možda vas zanima:
Zvali su ga Srbožder: Majka mu bila Srpkinja, pisao je hvalospeve o našem narodu, a onda promenio ploču i zabranio sopstvenu knjigu o našoj istoriji
Benjamin je kao konzul više godina živeo u Srbiji, pa je imao prilike da se upozna i istražuje istoriju Srba. Međutim, njegovi stavovi se radikalno menjaju od 1882. godine, pa je danas na ovim prostorima upamćen kao jedna od najnegativnijih ličnosti u novijoj istoriji.
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
Možda vas zanima:
Zvali su ga Srbožder: Majka mu bila Srpkinja, pisao je hvalospeve o našem narodu, a onda promenio ploču i zabranio sopstvenu knjigu o našoj istoriji
Benjamin je kao konzul više godina živeo u Srbiji, pa je imao prilike da se upozna i istražuje istoriju Srba. Međutim, njegovi stavovi se radikalno menjaju od 1882. godine, pa je danas na ovim prostorima upamćen kao jedna od najnegativnijih ličnosti u novijoj istoriji.
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
Možda vas zanima:
Zvali su ga Srbožder: Majka mu bila Srpkinja, pisao je hvalospeve o našem narodu, a onda promenio ploču i zabranio sopstvenu knjigu o našoj istoriji
Benjamin je kao konzul više godina živeo u Srbiji, pa je imao prilike da se upozna i istražuje istoriju Srba. Međutim, njegovi stavovi se radikalno menjaju od 1882. godine, pa je danas na ovim prostorima upamćen kao jedna od najnegativnijih ličnosti u novijoj istoriji.
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
Bojeći se da će knezu opasti ugled u narodu, tom su se braku protivili srpski političari, a i crkva je branila ženidbu sa bliskom rođakom. Između dve njegove vladavine, na čelu Srbije bio je knez Aleksandar Karađorđević, a Mihailo je živeo u imigraciji, pretežno u Beču. U to vreme ispoljio je sklonost ka književnosti, kao i prema muzici. U Beču održava prijateljske odnose sa Vukom Karadžićem, koji mu je savetnik i duhovni vaspitač.
Zajedno su putovali u Berlin i boravili na obali Severnog mora, a tokom tih putešestvija, Mihailo piše pesme Svetski putnik i Molitva kneza srbskog Mihaila na bregu morskom", koje su objavljene 1844. godine u Srpskom narodnom listu.
vikipedija
Šest godina kasnije, srpski knez napisaće i Što se bore misli moje, pesmu koja će ostati popularna do dana današnjeg.
Što se bore misli moje Iskustvo mi ćutat` veli, Bež`te sada vi oboje Nek mi srce govori.
Prvi pogled oka tvoga sjajnom suncu podoban plenio je srce moje, učinio robom ga.
Da te ljubim, ah, jedina celom svetu kazaću, sam` od tebe, ah, premila, ovu tajnu sakriću.
Sve do 2003. verovalo se da je bila namenjena Katarini Konstantinović, a onda je u jednoj urušenoj somborskoj kući slučajno pronađen notni zapis melodije za ovu pesmu kompozitora Alojza Kalauza. To je autentični dokument na 18 strana, štampan u Beču, na francuskom jeziku, a na njemu je Mihailova posveta upućena Kleopatri Karađorđević.
vikipedija
Kleopatra, rođena 1835, bila je ćerka kneza Aleksandra Karađorđevića i kneginje Perside, sestra potonjeg kralja Petra I Karađorđevića. U februaru 1855. godine udala se za Milana, sina uglednog političara i predsednika vlade Avrama Petronijevića. Umrla je u banji Glajhenberg samo pet meseci posle venčanja, a sahranjena je u porodičnoj grobnici u Topoli, kasnije u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.
Češki kompozitor i pijanista Alojz Kalauz, koji je u Srbiju došao 1843. godine i u Beogradu davao privatne časove klavira, komponovao je muziku na stihove Što se bore misli moje za Kleopatrin 15. rođendan.
Sredinom pedesetih godina 19. veka, muziku za ovu pesmu ponovo je komponovao Kornelije Stanković i ta je melodija za vreme druge vlade kneza Mihaila redovno pevana na balovima u Beogradu.
Mnogo kasnije ju je otpevao i Zvonko Bogdan.
(Magazin Lena)
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Komentari(0)