PRAVO JE VREME DA JE ZASADITE Evo kako da sami posadite božićnu pšenicu i spremni dočekate praznike
Zašto je ovog puta ne biste posadili sami i dočekali Božić u pšenicu koja je vaših ruku delo?
Proslava Božića ne može da protekne bez česnice, sveće i, naravno, božićne pšenice, koju mnogi kupe u supermarketu u poslednjem trenutku
Zašto je ovog puta ne biste posadili sami i dočekali Božić u pšenicu koja je vaših ruku delo?
Možda vas zanima:
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Božićna pšenica donosi napredak u dom samo ako se posadi na ovaj dan: Evo kako se pravilo odgaja po pravoslavnom običaju
Naši preci božićnu pšenicu su sada isključivo 19. decembra, na Nikoljdan, jer su verovli da tako privlače sreću i blagostanje u svoju kuću.
Možda vas zanima:
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Božićna pšenica donosi napredak u dom samo ako se posadi na ovaj dan: Evo kako se pravilo odgaja po pravoslavnom običaju
Naši preci božićnu pšenicu su sada isključivo 19. decembra, na Nikoljdan, jer su verovli da tako privlače sreću i blagostanje u svoju kuću.
Možda vas zanima:
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Božićna pšenica donosi napredak u dom samo ako se posadi na ovaj dan: Evo kako se pravilo odgaja po pravoslavnom običaju
Naši preci božićnu pšenicu su sada isključivo 19. decembra, na Nikoljdan, jer su verovli da tako privlače sreću i blagostanje u svoju kuću.
Zašto se sadi božićna pšenica?
Prema predanju, gajenje božićne pšenice počelo je zbog roditelja Isusa Hrista.
Naime, Marija i Josif su, bežeći od Irodove vojske, sreli poljoprivrednika koji je sejao pšenicu, a Marija ga je zamolila da vojnicima kaže da su oni već prošli. Kada su se vojnici pojavili, desilo se, kažu vernici, čudo - pšenica koja inače raste mesecima odmah je izrasla i sakrila ih, a vojnici su poverovali da su oni koje gone odavno otišli, pa su odustali od potrage.
Iako je prelep praznični ukras na trpezi, božićna pšenica ima i dublje, simbolično značenje - ona predstavlja plodnost, krug života, obnovu, prosperitet i uspešnu žetvu u novoj godini.
U prošlosti se verovalo da božićna pšenica može da odredi i kakva nas žetva čeka, pa su tako vernici smatrali da će veoma gusta i visoka doneti plodnu godinu, dok će manje zelena, retka, slaba i niska označiti i neuspešnu žetvu.
Kada se sadi božićna pšenica?
Uglavnom se božićna pšenica posadi po poslednjim velikim praznicima pred Božić - ili na Svetu Varvaru (17. decembra) ili na Svetog Nikolu (19. decembra).
Postupak sađenja božićne pšenice:
- Ostavite zrna u mlakoj vodi neko vreme, pa osušite na papirnom ubrusu.
- Stavite sloj zemlje na dno činijice, pa pospite zrna pšenice. Zatim prekrijte još jednim malim slojem zemlje. Umesto zemlje može da se koristi i pamučna vata, a tada vam ne treba drugi sloj za prekrivanje zrna.
- Pospite vrlo malo vode i stavite na dobro osvetljeno mesto, koje ne sme da bude pretoplo da se ne bi osušilo.
- Zalivajte pšenicu svaki dan, jednom do dvema kašikama vode, tako da bude vlažno, ali ne i natopljeno.
Žito ošišajte kako bi bilo ravno i da bi sveća nesmetano gorela.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)