Na današnji dan crkva slavi Svetog Jakova Persijanca, hrišćanskog mučenika i svetitelja koji je živeo u 5. veku
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Jakova Persijanca, plemića koji je živeo u Persiji na dvoru cara Izdigerda krajem četvrtog i početkom petog veka.
Jakov Persijanac je rođen u Persiji, u uglednoj hrišćanskoj porodici. Od malena je vaspitan u ovoj veri, živeo je po hrišćanskim normama i bio oženjen.Predanje kaže da je persijski car Izdigerd primetio Jakova zbog njegove darovitosti i umešnosti i da ga je pozovao da bude plemić na njegovom dvoru. Međutim, zbog položaja koji mu je darivan, Jakov je morao da se odrekne hriščanstva i da, kao i ostala vlastela, prinese žrtvu idolima kojima se i car klanjao.
Kada su za ovo čuli njegovi roditelji, napisali su mu pismo u kome su ga prekorili. Ipak, ono što je Jakova najviše potreslo bila je činjenica da su mu se otac i majka obraćali kao bogootpadniku i duševnom mrtvacu moleći ga ipak pri kraju pisma, da se pokaje i vrati Hristu.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Ganut ovim pismom Jakov se gorko pokajao i pred carem i svim dvorjanima objavio da je on hrišćanin i da neće prinositi više žrtve lažnim idolima. Besan car ga je osudio na smrt i to tako da mu se odseca deo po deo tela, dok ne izdahne. Prema priči, svetitelju su prvo odsečeni prsti na rukama, pa na nogama, noge pa ruke, ramena, i najzad i glavu. Do poslednjeg trenutka, pri svakom sečenju, Jakov je blagodario Bogu. Tako je ovaj svetitelj okajao svoje greh i čiste duše izašao pred Boga i Isusa Hrista.
Glava Jakova Persijanca i danas se nalazi u posebnoj kripti u Rimu, dok su mu mošti sahranjene u Portugaliji gde se praznuje 22. maja.
Zbog činjenice da je u jednom trenutku svog života, vođen trenutnom situacijom i koristi koju je imao, ovaj svetitelj skrenuo sa istinskog puta vere, on se danas smatra zaštitnikom svih onih koji su nekada pogrešili, ali i uvideli svoju grešku i vratili se pod okrilje hrišćanstva.
Zato, ako osećate da ste na pogrešnom putu, ako u dubini duše znate da ste pogrešili, nikada nije kasno da se pokajete! Zamolite Svetog Jakova da vas povede i pomoć će sigurno doći.
Molitva
„Strašnim mučenjem i dobrim trpljenjem sve si zadivio, mnogostradalni: Na koliko su delova rezali tvoje telo, a ti si blagodarne i predivne molbe izrekao Gospodu: Zato si u stradanju primio venac, i uzišao ka prestolu nebeskog Cara, Hrista Boga, Sveti Jakove: NJega moli da se spase duše naše.“
Miholjsko leto i običaji poslednje kosidbe: Kako su se naši preci opraštali od leta uz pesmu, pokošenu travu i rakiju
U srcu srpske jeseni, kad sunce još uvek miluje livade, Miholjsko leto donosi tople dane i duh starih narodnih običaja – poslednju kosidbu i veselje pred dolazak zime
Tajne Viminacijuma: Šta kriju katakombe ispod rimskog grada u srcu Srbije?
Rimska metropola na tlu Srbije čuva misterije starije od 17 vekova – mumije, tajne hodnike i zaboravljene rituale
Tajna Tesline violine: Kako je naučni genije planirao da stvori muziku od struje?
Nikola Tesla nije samo menjao svet nauke – želeo je i da stvori prvi električni muzički instrument inspirisan narodnim zvucima
OVO SRPSKO SELO KRIJE TAJNE: Tu se rađaju samo riđokosa deca, a opsedaju ga i tragači zbog blaga kralja Milutina
U bajkovitom selu Štava iznad kojeg se ponosno uzdiže Pančićev vrh, a ispod kojeg je Lukovska Banja sa nadaleko poznatim čudotvornim izvorima termomineralne vode, i dalje žive preci Saksonaca, koje je u 13. veku baš u ovo zabačeno mesto nadomak Kuršumlije doveo kralj Milutin.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Komentari(0)