SVEKRVA NA TAVANU: Kakvo značenje nosi ovaj običaj već odavno zaboravljen kod nas u narodu!
Običaj igranja svekrve na tavanu potiče iz velike starine, pa je Veselin Čajkanović dao više sličnih zapisa njegove sadržine. Jedan od njih je iz Mačve a izvodi se sutradan po venčanju.
Dok se mlada u vajatu ubrađuje (povezuje konđu) pred ručak, svekrva se penje na tavan kuće iznad kuhinje kako bi igrala. Svekrva igra u dimu pevajući: Gledaj, sine, kako naja igra snahama sa tavana, uz šalu i smeh svih svatova.
Opisani običaj u stvari je kultna legenda, etion, koji ima za cilj da objasni običaj da svekrva drugog dana svadbe igra na tavanu. Na srbskoj svadbi neprestano se igra i peva. Mlada se prati iz svoga roda igrom pred kućom ili na gumnu, a isto tako dočekuje u novom rodu, dok svatovi igraju kolo pred mladinom kućom i pred mladoženjinom kad je dovedu. Šta je onda uopšte obredni cilj svadbene igre? Cilj ove zaštitne magijske radnje je uvođenje neveste u kult mladoženjine porodice. Kao što bogovi igrom stvaraju svet, tako svekrva magijskom igrom pred gozbu uvodi mladu u novi dom.
Duše predaka sa obe strane učestvuju obredno na svadbi, u svojstvu božanskih predaka. Pozivaju se obraćanjem, igrom ili ponudom u jelu, jer poznato je da zlodusi vole igru i jelo, a oni treba da budu saglasni sa primanjem novog člana u domaći kult. Kolo se rado igra u donjem svetu, kaže Čajkanović, a vile, zlodusi i veštice jako vole igru. Primeri postoje u Aristofanovim „Žabama“, i Vergilijevoj „Eneidi”, a magijski cilj je da se prizovu i nateraju na dolazak mrtve duše, kako bi učestvovale u obredu zajedno sa živima. Otuda je obavezan obhod mlade oko ognjišta, prilikom stupanja u kuću mladoženje, kao i obredni odlazak po vodu prvog jutra jer “živa” voda pamti.
Možda vas zanima:
Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Možda vas zanima:
Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Možda vas zanima:
Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Ognjište i verige su centralno mesto domaćeg obreda i posvećenja vatre, znaka porodičnog života čiji je zaštitnik bog Oganj. Prostor iznad ognjišta i veriga naziva se “tavan”, a za njega i krov kuće vezani su brojni običaji, među kojima je i „svekrva na tavanu“. Naziv “tavan”, semantički je po imenu starog srbskog boga, arij. at’arvan, bog Nava ili sveštenik vatre, koji prinosi obredna davanja uz vračanje i bajanje, po kome je at’arvi, RV 1, 112, ime za sveštenicu vatre.
Potvrdu ove semantike daje Tarvan, jedan od devet anđela Sunca u mazdejskoj veri, ili at’arva veda, knjiga bajalica, gatanja, čarolija i isterivanja zlih duhova.
Na tavanu ili krovu nalaze se duše predaka i svekrva izvodi igru na tavanu, zato, što ima najviše izgleda da će ih tamo sazvati i sakupiti. Ali, analiza običaja pokazuje drugu mogućnost, da igra svekrve na tavanu ima zaštitni magijski karakter, što podržavaju brojni običaji oko krova kuće. Da li se duše predaka sazivaju, ili se, obratno gone od kuće?
Pitanje nije prosto, kada se zna da je primitivan čovek gotov da prema zlodusima zauzima u isti mah, pomirljiv i borben stav, pa se prema tome, atraktivne i apotropajske reči i radnje, o srbskoj svadbi, javljaju bez (vidljivog) reda i često preko svakog očekivanja. Jer, duše predaka u porodičnim slavljima učestvuju u svojstvu božanskih predaka.
priredio S. Filipović, iz istoimenog članka Veselina Čajkanovića
(vaseljenska)
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)