PRAVO MESTO ZA LJUBITELJE NOSTALGIJE Kragujevac dobio muzej pop kulture koji je jedinstven u Evropi (FOTO)
Prvobitno se nalazio u izložbenom prostoru, a sada je na sopstvenoj muzejskoj lokaciji.
Jedinstven muzej u Evropi, nalazi se u naselju Pivara u Kragujevcu. Prvobitno se nalazio u izložbenom prostoru, a sada je na sopstvenoj muzejskoj lokaciji.
Posle pet godina rada ovaj muzej je uspeo da otvori lokal, a do sada je bio samo virtuelan šop.
Privatna arhiva
Svaki eksponat u muzeju je prošao kroz ruke vlasnika muzeja. Pronalazili su igračke na najrazličitijim mestima, pa ih restaurirali.
Bogatu kolekciju koja je prava riznica osvrta na detinjstvo i kulturološke fenomene, u vidu filmova, serija i video igara, čine restaurirani bicikli, igračke popularnih franšiza kao i poseban osvrt na osamdesete koje su pokretale kreativnost kod mladih.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)