Kako su se svadbe nekada organizovale u Srbiji, ilustruje slika koja je, kako u opisu fotografije piše, nastala tridesetih godina prošlog veka u užičkom kraju. Dobro pogledajte sliku, šta ste prvo primetili?
Slika sa srpske svadbe prikazuje u prvom planu muškarce kako sede za stolom. Ima među njima i dečaka, i skoro niko se ne smeje osim mališana u krupnom kadru. Tu su i trubači jer, kako kažu, nema svadbe u Srbiji bez njih, ni danas ni pre jednog veka. Ali to nije najzanimljivije na ovoj slici.
„Gde su žene na fotografiji?“, pitaju se mnogi. Žena ima, ali van stola, u pozadini, u drugom planu, prenosi Blic Žena.
„Muškarci sede, žene stoje“, „Muškarci sede, žene dvore“, „Bilo je sramota da žena vodi glavnu reč u društvu“, „Istoriju ne možemo promeniti, ali se nadam da smo nešto naučili“ – glase pojedini komentari o tužnoj slici koja prikazuje zanemaren položaj žena u društvu. Fotograf verovatno nije ni slutio da će ovekovečiti na tako plastičan način razlike između žena i muškaraca koje su dolazile do izražaja i na veseljima.
Međutim, nekima slika nije sporna pa kažu: „Ima i žena! Žene stoje i nisu ostale kod kuće nego čekaju da se muškadija najede, pa onda one da sednu. Svadba se pravila tako da svaka domaćica donese po boščaluk sa pitom piletom, pogačom. Domaćin obezbedi rakiju i vino. Svi zajedno jedu, uzimajući po nešto od svake domaćice. Nema ovde šovinizma, tog muškog, žena je kod kuće pere. Svi su tu i žene i muškarci. Radili zajedno i gostili se zajedno. Ne znam gde su to neki dečaci čuli da su samo muški na slavlja išli“.
A i pored rasporeda žena i muškaraca na slici, mnogi primećuju nešto sasvim drugo: „Ovo je izgleda treći dan. Svi izgledaju umorni, a i sofra je ispražnjena“, „Svi imaju kape i marame na glavi. Da li je tada postojao frizer, da ove devojke malo sredi“.
Nekima se ovakva svadba i dopada, a neki kažu da se ništa i nije promenilo. „Ma to je malo možda običaj- muški i deca sede, svadba je prilika da se malo boje jede i pije, a žene su uvek bile poštovane, žena je stub svake kuće“, komentarisali su drugi.
Skoro svi zaboravili srpski obićaj star 200 godina i mnogo se ogrešili: Evo kako se zaista obeležava krsna slava u kući
Svaka porodica trebalo bi da proslavi krsnu slavu u skladu sa svojim mogućnostima.
22. NOVEMBRA SLAVIMO SVETOG NEKTARIJA Svetitelja koji slovi za zaštitnika onkoloških bolesnika, evo zašto
Sveti starac Nektarije Vitalis iz Кamarize, koji je tvrdio da je i sam isceljen od raka na grudima uz pomoć Svetog Nektarija, je u šali i s ljubavlju govorio "Sveti Nektarije je mekane duše, osetljiv je, njemu je dovoljno da malo mahnete i eto njega da vam pomogne".
VREME JE SLAVA Slavimo Arhangela Mihaila, žito se nosi za pretke, a kolač za budućnost potomaka
Krsna slava veliki je porodični praznik kod Srba, a tradicija se poštuje vekovima unazad. Jednog od najvećeg svetaca, Arhangela Mihajala, slavi veliki broj građana koji su i ovog novembarskog jutra poranili i u crkvu odneli sveću, žito i kolač.
Olga je naša prva glumica koja se pojavila gola na filmu: Zbog raskalašne prirode, patrijarhat je pustio da nečasno umre
Bila je kontroverzna po svakom pitanju, otvorenog uma i shvatanja, ali je to koštalo karijere
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina: Mnogi Srbi prave grešku, a posebno pravilo važi kad nose crninu
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina? Ovu dilemu rešio je teolog Darko Nikolić.
Komentari(0)