Kako su se svadbe nekada organizovale u Srbiji, ilustruje slika koja je, kako u opisu fotografije piše, nastala tridesetih godina prošlog veka u užičkom kraju. Dobro pogledajte sliku, šta ste prvo primetili?
Slika sa srpske svadbe prikazuje u prvom planu muškarce kako sede za stolom. Ima među njima i dečaka, i skoro niko se ne smeje osim mališana u krupnom kadru. Tu su i trubači jer, kako kažu, nema svadbe u Srbiji bez njih, ni danas ni pre jednog veka. Ali to nije najzanimljivije na ovoj slici.
„Gde su žene na fotografiji?“, pitaju se mnogi. Žena ima, ali van stola, u pozadini, u drugom planu, prenosi Blic Žena.
„Muškarci sede, žene stoje“, „Muškarci sede, žene dvore“, „Bilo je sramota da žena vodi glavnu reč u društvu“, „Istoriju ne možemo promeniti, ali se nadam da smo nešto naučili“ – glase pojedini komentari o tužnoj slici koja prikazuje zanemaren položaj žena u društvu. Fotograf verovatno nije ni slutio da će ovekovečiti na tako plastičan način razlike između žena i muškaraca koje su dolazile do izražaja i na veseljima.
Međutim, nekima slika nije sporna pa kažu: „Ima i žena! Žene stoje i nisu ostale kod kuće nego čekaju da se muškadija najede, pa onda one da sednu. Svadba se pravila tako da svaka domaćica donese po boščaluk sa pitom piletom, pogačom. Domaćin obezbedi rakiju i vino. Svi zajedno jedu, uzimajući po nešto od svake domaćice. Nema ovde šovinizma, tog muškog, žena je kod kuće pere. Svi su tu i žene i muškarci. Radili zajedno i gostili se zajedno. Ne znam gde su to neki dečaci čuli da su samo muški na slavlja išli“.
A i pored rasporeda žena i muškaraca na slici, mnogi primećuju nešto sasvim drugo: „Ovo je izgleda treći dan. Svi izgledaju umorni, a i sofra je ispražnjena“, „Svi imaju kape i marame na glavi. Da li je tada postojao frizer, da ove devojke malo sredi“.
Nekima se ovakva svadba i dopada, a neki kažu da se ništa i nije promenilo. „Ma to je malo možda običaj- muški i deca sede, svadba je prilika da se malo boje jede i pije, a žene su uvek bile poštovane, žena je stub svake kuće“, komentarisali su drugi.
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Komentari(0)