Kako su se svadbe nekada organizovale u Srbiji, ilustruje slika koja je, kako u opisu fotografije piše, nastala tridesetih godina prošlog veka u užičkom kraju. Dobro pogledajte sliku, šta ste prvo primetili?
Slika sa srpske svadbe prikazuje u prvom planu muškarce kako sede za stolom. Ima među njima i dečaka, i skoro niko se ne smeje osim mališana u krupnom kadru. Tu su i trubači jer, kako kažu, nema svadbe u Srbiji bez njih, ni danas ni pre jednog veka. Ali to nije najzanimljivije na ovoj slici.
„Gde su žene na fotografiji?“, pitaju se mnogi. Žena ima, ali van stola, u pozadini, u drugom planu, prenosi Blic Žena.
„Muškarci sede, žene stoje“, „Muškarci sede, žene dvore“, „Bilo je sramota da žena vodi glavnu reč u društvu“, „Istoriju ne možemo promeniti, ali se nadam da smo nešto naučili“ – glase pojedini komentari o tužnoj slici koja prikazuje zanemaren položaj žena u društvu. Fotograf verovatno nije ni slutio da će ovekovečiti na tako plastičan način razlike između žena i muškaraca koje su dolazile do izražaja i na veseljima.
Međutim, nekima slika nije sporna pa kažu: „Ima i žena! Žene stoje i nisu ostale kod kuće nego čekaju da se muškadija najede, pa onda one da sednu. Svadba se pravila tako da svaka domaćica donese po boščaluk sa pitom piletom, pogačom. Domaćin obezbedi rakiju i vino. Svi zajedno jedu, uzimajući po nešto od svake domaćice. Nema ovde šovinizma, tog muškog, žena je kod kuće pere. Svi su tu i žene i muškarci. Radili zajedno i gostili se zajedno. Ne znam gde su to neki dečaci čuli da su samo muški na slavlja išli“.
A i pored rasporeda žena i muškaraca na slici, mnogi primećuju nešto sasvim drugo: „Ovo je izgleda treći dan. Svi izgledaju umorni, a i sofra je ispražnjena“, „Svi imaju kape i marame na glavi. Da li je tada postojao frizer, da ove devojke malo sredi“.
Nekima se ovakva svadba i dopada, a neki kažu da se ništa i nije promenilo. „Ma to je malo možda običaj- muški i deca sede, svadba je prilika da se malo boje jede i pije, a žene su uvek bile poštovane, žena je stub svake kuće“, komentarisali su drugi.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)