POSLE 25 GODINA SAM OTIŠLA NA OSTROG, DO TAD SE PUT NIJE OTVARAO: U 1 danu sve se SLOŽILO, uverena sam da je OVO ISTINA
Luna godinama živi u Velikoj Britaniji, ali manastir Ostrog ima posebno mesto u njenom srcu. Međutim, nije uspela da ga poseti, čak, četvrt veka.
Luna iz Kruševca već više od dve decenije živi u Londonu, ali nikada nije zaboravila rodno mesto i korene odakle potiče. Posebne emocije je vežu sa čuveni manastir Ostrog, u koji je išla tri puta sa decom, kako bi pronašla svoj mir. A onda su usledile godine kada joj nikako nije polazilo za rukom da ga ponovo poseti.
- Ostavila sam dobro plaćen posao, radila sam u Direkcija za urbanizam u Kurševcu, i otišla sam u London sa decom, sinom i ćerkom koji su blizanci, pre 20 godina. Nismo znali šta nas čeka. Bilo nam je pet godina potrebno da se snađemo - započela je Luna priču, a onda se osvrnula na ostvarenje velike želje.
Naime, godinama je pokušavala da ponovo kroči na sveto tlo Ostroga, ali uvek bi se neka prepreka pojavila na putu. I ako je prošlo 25 godina.
Možda vas zanima:
Na hiljade i hiljade ljudi tokom noći i dana čekalo da se pokloni moštima čudotvorca Svetog Vasilija Ostroškog, mnogi su do manastira u steni došli peške
Nestvarne slike ispred velike svetinje
KATOLKINJA OTIŠLA NA OSTROG DA MOLI ZA ZDRAVLJE: Ono što joj se tamo desilo pamtiće celog života
Jedna katolkinja rešila je da poseti manastir Ostrog i da se pomoli Svetom Vasiliju Ostroškom za zdravlje.
Možda vas zanima:
Na hiljade i hiljade ljudi tokom noći i dana čekalo da se pokloni moštima čudotvorca Svetog Vasilija Ostroškog, mnogi su do manastira u steni došli peške
Nestvarne slike ispred velike svetinje
KATOLKINJA OTIŠLA NA OSTROG DA MOLI ZA ZDRAVLJE: Ono što joj se tamo desilo pamtiće celog života
Jedna katolkinja rešila je da poseti manastir Ostrog i da se pomoli Svetom Vasiliju Ostroškom za zdravlje.
Možda vas zanima:
Na hiljade i hiljade ljudi tokom noći i dana čekalo da se pokloni moštima čudotvorca Svetog Vasilija Ostroškog, mnogi su do manastira u steni došli peške
Nestvarne slike ispred velike svetinje
KATOLKINJA OTIŠLA NA OSTROG DA MOLI ZA ZDRAVLJE: Ono što joj se tamo desilo pamtiće celog života
Jedna katolkinja rešila je da poseti manastir Ostrog i da se pomoli Svetom Vasiliju Ostroškom za zdravlje.
- Mnogo puta sam pokušavala da odem i preko agencija iz Srbije i preko agencija iz Londona, planirala sam i sa nekim ljudima. Ali, uverila sam se da se na Ostrog ide onda kada vas Sveti Vasilije pozove, to je živa istina. Nekoliko puta sam pokušavala, ali nisam uspela. A sada smo se oko puta dogovorile u jednom danu. Nas tri pitajteljice smo odlučile da odemo - objašnjava.
Sve su organizovale sa neverovatnom lakoćom - let, smeštaj, prevoz do manastira.
- Nikada se ništa nije desilo na Ostrogu, iako su strašne krivine do manastira. Put nismo osetila, a kada smo stigli u dvorište manastira, sav umor je nestao. Osetila sam neopisiv spokoj. Razgovor sa monahom nam je posebno značio. Sav teret koji sam osećala je nestao - kaže Luna.
I dodaje da tamo, iako ima puno ljudi, vlada umirujića tišina, a mesto gde počivaju mošti Svetog Vasilija donosi posebnu energiju.
Koja pravila na Ostrogu se moraju poštovati?
Na ulasku u manastir postoji istaknuto pravilo oblačenja - žene treba da nose suknje i marame, a muškarci pantalone i majice dugih rukava. Poklonici dobre volje, nose i darove monasima, to može biti, kafa, šecer, ulje i drugi darovi, takođe ostavljaju se dobrovoljni prilozi. Vernici nakon poklanjanja moštima Svetog Vasilija Ostriškog, mogu da zapišu na papirićima imena za zdravlje i za upokojene koje monasi čitaju u molitvama.
Postoji staro pravilo koje se poštuje u narodu i koje glasi da sa Ostroga ne smete ništa da uzmete iz manastira, čak ni kamen i cvet. Vernici mogu u manastirskoj prodavnici da uzmu osveštanu vodu i ulje iz kandila.
Po legendi, Sveti Vasilije svake noći obilazi manastir, pa monasi ujutro zatiču crne tragove na čarapama svetitelja. Zato verujući narod koji kreće put Ostroga često, pored ulja i vina, na dar svecu nosi i štrikane vunene čarape. Vernici takođe donose stvari bliskih ljudi koji ne mogu da posete svetinju, ostavljaju ih da prenoće pored kivota, a onda ih nose dragim ljudima.
Ljudi se često pitaju "ko ne sme da uđe u manastir Ostrog", ali ukoliko poštujete pravila ponašanja manastira i pristupate čistog srca, svako je dobrodošao.
POSLEDNJA TAJNA OBRENOVIĆA: Skandalozna priča o Kralju Milanu i zašto je izbačen iz Srpske pravoslavne crkve
Kralj Milan Obrenović bio je bonvivan, reformator i prvi krunisani vladar moderne Srbije. Ipak, njegova vladavina, obeležena ambicijom i slabošću, završila se u skandalu. Otkrivamo zašto je njegova odluka o razvodu dovela do otvorenog sukoba sa Srpskom pravoslavnom crkvom i zašto je izopštenje iz vere bila najveća politička kazna.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
TITOV NESTALI ČOVEK: Priča o Sretenu Žujoviću, ministru koji se suprotstavio Titu i završio u samici bez suđenja
Sreten Žujović, poznat i kao "Crni", bio je jedan od najbližih Titovih saboraca, član Politbiroa i heroj NOB-a. Međutim, njegov život se dramatično preokrenuo 1948. godine kada je izabrao pogreшну stranu u sukobu sa Staljinom. Otkrivamo zašto je ovaj moćni ministar pao u nemilost i kako je izgledala politička čistka u vrhu Partije.
KAKO JE NASTAO ZLATNI KRUG: Priča o najvećem blagu u Srbiji i zašto su se Keltima tresle ruke od straha
Srbija je vekovima bila raskrsnica Rimskog i Keltskog carstva, ali i bogato nalazište zlata. Otkrivamo jednu od najvećih arheoloških misterija: priču o zlatnom keltskom blagu iz Donje Brnjice i zašto su drevni ratnici verovali da je zlato ukleto.
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
Komentari(0)