POSLE 25 GODINA SAM OTIŠLA NA OSTROG, DO TAD SE PUT NIJE OTVARAO: U 1 danu sve se SLOŽILO, uverena sam da je OVO ISTINA
Luna godinama živi u Velikoj Britaniji, ali manastir Ostrog ima posebno mesto u njenom srcu. Međutim, nije uspela da ga poseti, čak, četvrt veka.
Luna iz Kruševca već više od dve decenije živi u Londonu, ali nikada nije zaboravila rodno mesto i korene odakle potiče. Posebne emocije je vežu sa čuveni manastir Ostrog, u koji je išla tri puta sa decom, kako bi pronašla svoj mir. A onda su usledile godine kada joj nikako nije polazilo za rukom da ga ponovo poseti.
- Ostavila sam dobro plaćen posao, radila sam u Direkcija za urbanizam u Kurševcu, i otišla sam u London sa decom, sinom i ćerkom koji su blizanci, pre 20 godina. Nismo znali šta nas čeka. Bilo nam je pet godina potrebno da se snađemo - započela je Luna priču, a onda se osvrnula na ostvarenje velike želje.
Naime, godinama je pokušavala da ponovo kroči na sveto tlo Ostroga, ali uvek bi se neka prepreka pojavila na putu. I ako je prošlo 25 godina.
Možda vas zanima:
Na hiljade i hiljade ljudi tokom noći i dana čekalo da se pokloni moštima čudotvorca Svetog Vasilija Ostroškog, mnogi su do manastira u steni došli peške
Nestvarne slike ispred velike svetinje
KATOLKINJA OTIŠLA NA OSTROG DA MOLI ZA ZDRAVLJE: Ono što joj se tamo desilo pamtiće celog života
Jedna katolkinja rešila je da poseti manastir Ostrog i da se pomoli Svetom Vasiliju Ostroškom za zdravlje.
Možda vas zanima:
Na hiljade i hiljade ljudi tokom noći i dana čekalo da se pokloni moštima čudotvorca Svetog Vasilija Ostroškog, mnogi su do manastira u steni došli peške
Nestvarne slike ispred velike svetinje
KATOLKINJA OTIŠLA NA OSTROG DA MOLI ZA ZDRAVLJE: Ono što joj se tamo desilo pamtiće celog života
Jedna katolkinja rešila je da poseti manastir Ostrog i da se pomoli Svetom Vasiliju Ostroškom za zdravlje.
Možda vas zanima:
Na hiljade i hiljade ljudi tokom noći i dana čekalo da se pokloni moštima čudotvorca Svetog Vasilija Ostroškog, mnogi su do manastira u steni došli peške
Nestvarne slike ispred velike svetinje
KATOLKINJA OTIŠLA NA OSTROG DA MOLI ZA ZDRAVLJE: Ono što joj se tamo desilo pamtiće celog života
Jedna katolkinja rešila je da poseti manastir Ostrog i da se pomoli Svetom Vasiliju Ostroškom za zdravlje.
- Mnogo puta sam pokušavala da odem i preko agencija iz Srbije i preko agencija iz Londona, planirala sam i sa nekim ljudima. Ali, uverila sam se da se na Ostrog ide onda kada vas Sveti Vasilije pozove, to je živa istina. Nekoliko puta sam pokušavala, ali nisam uspela. A sada smo se oko puta dogovorile u jednom danu. Nas tri pitajteljice smo odlučile da odemo - objašnjava.
Sve su organizovale sa neverovatnom lakoćom - let, smeštaj, prevoz do manastira.
- Nikada se ništa nije desilo na Ostrogu, iako su strašne krivine do manastira. Put nismo osetila, a kada smo stigli u dvorište manastira, sav umor je nestao. Osetila sam neopisiv spokoj. Razgovor sa monahom nam je posebno značio. Sav teret koji sam osećala je nestao - kaže Luna.
I dodaje da tamo, iako ima puno ljudi, vlada umirujića tišina, a mesto gde počivaju mošti Svetog Vasilija donosi posebnu energiju.
Koja pravila na Ostrogu se moraju poštovati?
Na ulasku u manastir postoji istaknuto pravilo oblačenja - žene treba da nose suknje i marame, a muškarci pantalone i majice dugih rukava. Poklonici dobre volje, nose i darove monasima, to može biti, kafa, šecer, ulje i drugi darovi, takođe ostavljaju se dobrovoljni prilozi. Vernici nakon poklanjanja moštima Svetog Vasilija Ostriškog, mogu da zapišu na papirićima imena za zdravlje i za upokojene koje monasi čitaju u molitvama.
Postoji staro pravilo koje se poštuje u narodu i koje glasi da sa Ostroga ne smete ništa da uzmete iz manastira, čak ni kamen i cvet. Vernici mogu u manastirskoj prodavnici da uzmu osveštanu vodu i ulje iz kandila.
Po legendi, Sveti Vasilije svake noći obilazi manastir, pa monasi ujutro zatiču crne tragove na čarapama svetitelja. Zato verujući narod koji kreće put Ostroga često, pored ulja i vina, na dar svecu nosi i štrikane vunene čarape. Vernici takođe donose stvari bliskih ljudi koji ne mogu da posete svetinju, ostavljaju ih da prenoće pored kivota, a onda ih nose dragim ljudima.
Ljudi se često pitaju "ko ne sme da uđe u manastir Ostrog", ali ukoliko poštujete pravila ponašanja manastira i pristupate čistog srca, svako je dobrodošao.
PRAVA ISTINA O TESTAMENTU PAVLA VUISIĆA: Nikakav komunist ni govora, niti jedne reči da mi ne progovori, inače ću ustati iz groba!
Poslednjih meseci po srpskim portalima se objavljuje tekst testamenta Pavla Vuisića iz 1982. godine, koji se poput dobrog gega "šeruje" po društvenim mrežama. Testament se prenosi nepotpun, što danas žalosti njegovu suprugu Mirjanu, poznatiju kao Sula, koja je 32 godine provela sa Pavlom i koja danas čuva sećanje na njega.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Vukašin i Marička bitka: Sudbonosni trenutak srpske srednjovekovne istorije
Kraj 14. veka bio je vreme burnih političkih previranja na Balkanu. U tom vihoru istorije izdigla se figura kralja Vukašina Mrnjavčevića – vojskovođe, vlastele i jednog od ključnih aktera u poslednjim godinama srpske srednjovekovne moći. Njegov uspon, savez sa carem Urošem, sukobi sa vlastelom i tragičan kraj na obalama Marice ostavili su dubok trag na sudbinu srpskog kraljevstva.
Nakon razvoda od svetski poznate žene, naš glumac spas pronašao na Hilandaru! Svi ga znate kao Branka Pantića iz "Tesne kože", a ovo je njegova životna priča
Glumac Gojko Baletić, šta god da je u životu uradio, a uradio je i radio dosta, ostaće upamćen kao najstariji sin nesrećnog Mite Pantića, onog iz legendarne "Tesne kože".
Od Vlakče do Pariza – put prvog srpskog pilota
U vreme kada je nebo još uvek delovalo nedostižno, narednik Mihajlo Petrović postao je prvi Srbin koji je položenu pilotsku dozvolu, otvarajući tako novo poglavlje u istoriji naše avijacije.
Komentari(0)