POSLE 25 GODINA SAM OTIŠLA NA OSTROG, DO TAD SE PUT NIJE OTVARAO: U 1 danu sve se SLOŽILO, uverena sam da je OVO ISTINA
Luna godinama živi u Velikoj Britaniji, ali manastir Ostrog ima posebno mesto u njenom srcu. Međutim, nije uspela da ga poseti, čak, četvrt veka.
Luna iz Kruševca već više od dve decenije živi u Londonu, ali nikada nije zaboravila rodno mesto i korene odakle potiče. Posebne emocije je vežu sa čuveni manastir Ostrog, u koji je išla tri puta sa decom, kako bi pronašla svoj mir. A onda su usledile godine kada joj nikako nije polazilo za rukom da ga ponovo poseti.
- Ostavila sam dobro plaćen posao, radila sam u Direkcija za urbanizam u Kurševcu, i otišla sam u London sa decom, sinom i ćerkom koji su blizanci, pre 20 godina. Nismo znali šta nas čeka. Bilo nam je pet godina potrebno da se snađemo - započela je Luna priču, a onda se osvrnula na ostvarenje velike želje.
Naime, godinama je pokušavala da ponovo kroči na sveto tlo Ostroga, ali uvek bi se neka prepreka pojavila na putu. I ako je prošlo 25 godina.
Možda vas zanima:
Na hiljade i hiljade ljudi tokom noći i dana čekalo da se pokloni moštima čudotvorca Svetog Vasilija Ostroškog, mnogi su do manastira u steni došli peške
Nestvarne slike ispred velike svetinje
KATOLKINJA OTIŠLA NA OSTROG DA MOLI ZA ZDRAVLJE: Ono što joj se tamo desilo pamtiće celog života
Jedna katolkinja rešila je da poseti manastir Ostrog i da se pomoli Svetom Vasiliju Ostroškom za zdravlje.
Možda vas zanima:
Na hiljade i hiljade ljudi tokom noći i dana čekalo da se pokloni moštima čudotvorca Svetog Vasilija Ostroškog, mnogi su do manastira u steni došli peške
Nestvarne slike ispred velike svetinje
KATOLKINJA OTIŠLA NA OSTROG DA MOLI ZA ZDRAVLJE: Ono što joj se tamo desilo pamtiće celog života
Jedna katolkinja rešila je da poseti manastir Ostrog i da se pomoli Svetom Vasiliju Ostroškom za zdravlje.
Možda vas zanima:
Na hiljade i hiljade ljudi tokom noći i dana čekalo da se pokloni moštima čudotvorca Svetog Vasilija Ostroškog, mnogi su do manastira u steni došli peške
Nestvarne slike ispred velike svetinje
KATOLKINJA OTIŠLA NA OSTROG DA MOLI ZA ZDRAVLJE: Ono što joj se tamo desilo pamtiće celog života
Jedna katolkinja rešila je da poseti manastir Ostrog i da se pomoli Svetom Vasiliju Ostroškom za zdravlje.
- Mnogo puta sam pokušavala da odem i preko agencija iz Srbije i preko agencija iz Londona, planirala sam i sa nekim ljudima. Ali, uverila sam se da se na Ostrog ide onda kada vas Sveti Vasilije pozove, to je živa istina. Nekoliko puta sam pokušavala, ali nisam uspela. A sada smo se oko puta dogovorile u jednom danu. Nas tri pitajteljice smo odlučile da odemo - objašnjava.
Sve su organizovale sa neverovatnom lakoćom - let, smeštaj, prevoz do manastira.
- Nikada se ništa nije desilo na Ostrogu, iako su strašne krivine do manastira. Put nismo osetila, a kada smo stigli u dvorište manastira, sav umor je nestao. Osetila sam neopisiv spokoj. Razgovor sa monahom nam je posebno značio. Sav teret koji sam osećala je nestao - kaže Luna.
I dodaje da tamo, iako ima puno ljudi, vlada umirujića tišina, a mesto gde počivaju mošti Svetog Vasilija donosi posebnu energiju.
Koja pravila na Ostrogu se moraju poštovati?
Na ulasku u manastir postoji istaknuto pravilo oblačenja - žene treba da nose suknje i marame, a muškarci pantalone i majice dugih rukava. Poklonici dobre volje, nose i darove monasima, to može biti, kafa, šecer, ulje i drugi darovi, takođe ostavljaju se dobrovoljni prilozi. Vernici nakon poklanjanja moštima Svetog Vasilija Ostriškog, mogu da zapišu na papirićima imena za zdravlje i za upokojene koje monasi čitaju u molitvama.
Postoji staro pravilo koje se poštuje u narodu i koje glasi da sa Ostroga ne smete ništa da uzmete iz manastira, čak ni kamen i cvet. Vernici mogu u manastirskoj prodavnici da uzmu osveštanu vodu i ulje iz kandila.
Po legendi, Sveti Vasilije svake noći obilazi manastir, pa monasi ujutro zatiču crne tragove na čarapama svetitelja. Zato verujući narod koji kreće put Ostroga često, pored ulja i vina, na dar svecu nosi i štrikane vunene čarape. Vernici takođe donose stvari bliskih ljudi koji ne mogu da posete svetinju, ostavljaju ih da prenoće pored kivota, a onda ih nose dragim ljudima.
Ljudi se često pitaju "ko ne sme da uđe u manastir Ostrog", ali ukoliko poštujete pravila ponašanja manastira i pristupate čistog srca, svako je dobrodošao.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)