DA LI TREBA NOSITI CRNINU NAKON SMRTI BLISKE OSOBE? Vladika Grigorije dao odgovor sa kojim se mnogi Srbi ne bi složili!
Episkop diseldorfski i cele Nemačke vladika Grigorije vernicima pristupa na vrlo savremen način, te im se vrlo često obraća i preko društvenih mreža.
Na taj način razbija brojne predrasude o verovanjima i običajima, rešavajići brojne nedoumice kod ljudi. Nedavno se osvrnuo na pitanje nošenja crnine posle gubitke voljene osobe, koje često izaziva oprečna mišljenja kod naroda.
Naime, naše starije generacije, ako i oni konzervativniji Srbi veruju da bi crnina trebalo da se nosi najmanje 40 dana, pa čak i do jedne godine, nakon smrti bliske osobe. Međutim, mlađe generacije neretko ovaj ovbičaj više uopšte ne uzimaju u obzir, jer imaju drugačija uverenja.
– “Da li treba nositi cninu nakon smrti bliske osobe?!” Na ovo pitanje najradije bih odgovorio potpitanjem: Da li je crnina uistinu potvrda da žalimo i tugujemo za nekim?! Proces tugovanja odvija se u nama i za to nam nije neophodan nikakav spoljašni dokaz -istakao je vladika.
Možda vas zanima:
Ovo morate uraditi ako ste izgubili blisku osobu: Evo koliko se nosi crnina i koji se običaji poštuju
Prelazak u večni život nije nešto neprirodno. Smrću počinje put u večnost, ali kroz Vaskrsenje.
KOLIKO SE NOSI CRNINA I DA LI SE SLAVI SLAVA? Sveštenik nam otkriva šta kaže crkva u slučaju smrti u porodici
Beogradski sveštenik nam otkriva kako treba postupati kada su u pitanju scečani datumi i događaji, ukoliko ste u porodici imali smrtni slučaj.
Možda vas zanima:
Ovo morate uraditi ako ste izgubili blisku osobu: Evo koliko se nosi crnina i koji se običaji poštuju
Prelazak u večni život nije nešto neprirodno. Smrću počinje put u večnost, ali kroz Vaskrsenje.
KOLIKO SE NOSI CRNINA I DA LI SE SLAVI SLAVA? Sveštenik nam otkriva šta kaže crkva u slučaju smrti u porodici
Beogradski sveštenik nam otkriva kako treba postupati kada su u pitanju scečani datumi i događaji, ukoliko ste u porodici imali smrtni slučaj.
Možda vas zanima:
Ovo morate uraditi ako ste izgubili blisku osobu: Evo koliko se nosi crnina i koji se običaji poštuju
Prelazak u večni život nije nešto neprirodno. Smrću počinje put u večnost, ali kroz Vaskrsenje.
KOLIKO SE NOSI CRNINA I DA LI SE SLAVI SLAVA? Sveštenik nam otkriva šta kaže crkva u slučaju smrti u porodici
Beogradski sveštenik nam otkriva kako treba postupati kada su u pitanju scečani datumi i događaji, ukoliko ste u porodici imali smrtni slučaj.
Vladika Grigorije naglasio je da crnina obično stavlja do znanja ljudima oko nas da smo izgubili nekog bliskog, kako bi se oni obazrivo i s uvažavanjem odnosili prema našem bolu.
– U praksi, neretko se dešava upravo suprotno: u tim danima koji su vrlo teški i izazovni za ožalošćene, crnina privlači tuđu pažnju i to u trenutku kada smo najosjetljiviji i kada su nam ljubopitljivi i sažaljivi pogledi drugih najmanje potrebni – upozorio je i dodao:
– Ne bi trebalo da se nakon smrti bližnjih oblačimo u crno samo zato što to neko od nas očekuje. Ovo je najmanje smislen od svih mogućih razloga kojih možete da se setite – bio je više nego jasan.
Sa druge strane, vladika smatra da ako neko želi i ima potrebu da nosi crninu, to je sasvim u redu da uradi.
– Ali to što neko drugi neće obući crninu ne znači da je taj neko manje voleo i poštovao svoje bližnje, ili da su mu manje značili – kaže episkop diseldorfski.
A posebno je podvukao da je najvažnije da našim bliskim osobama pokažemo koliko nam je stalo do njih, dok su među nama.
– Ukoliko vam slučajno to što ne nosite crninu stvara grižu savesti pred upokojenima, setite se da je mnogo važnije od crnine da im, dok su među vama, svojim delima i pažnjom pokažete da su vam bitni i da ih volite. Sve ostalo je manje bitno, i tiče se forme a ne suštine – zaključio je Vladika Grigorije.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)