DANAS SLAVIMO SVETOG JOVANA BOGOSLOVA: Radi mira i sreće u kući, žene ne bi trebalo da rade OVE poslove
Crkva dva puta u godini proslavlja ovog svetitelja i to 9. oktobra kada se sećamo njegovog upokojenja i 21. maja, jer na taj dan iz njegovog groba se širi čudesni i kako vernici kažu lekoviti prah
Pravoslavni vernici 9. oktobra proslavljaju svetog apostola i jevanđelistu Jovana Bogoslova. Apostol i jevanđelista Jovan bio je jedan od prvih učenika Isusa Hrista sa bratom Jakovom.
Jovan je bio sin Zevedejev i ribar na Galilejskom jezeru. Jovan i Jakov su nazvani sinovima groma, prema nadimku koji im je dao Isus kada ih je pozvao za svoje učenike, apostole.
Veruje se da na današnji dan ljudi sa sela treba da odmaraju svoju stoku, žene da ne diraju pletivo, makaze, ni igle da ne bi miševi grizli rublje. U nekim mestima udaraju u ambare da se miševi razlete, a u mnogim krajevima u ove dane počinju svadbe, koje traju po tri dana.
Možda vas zanima:
Koliko dugo treba nositi CRNINU posle sahrane? Vladika Grigorije dao jedini ispravam odgovor na ovo pitanje
Vladika Grigorije odgovorio na pitanje koje postavljaju mnogi vernici
Mnogi VERNICI greše kada CELIVAJU ikone: Iguman Makarije razrešio sve dileme i otkrio šta je najvažnije pri ovom činu
Evo šta je najbitnije da uradite kada celivate ikonu
Možda vas zanima:
Koliko dugo treba nositi CRNINU posle sahrane? Vladika Grigorije dao jedini ispravam odgovor na ovo pitanje
Vladika Grigorije odgovorio na pitanje koje postavljaju mnogi vernici
Mnogi VERNICI greše kada CELIVAJU ikone: Iguman Makarije razrešio sve dileme i otkrio šta je najvažnije pri ovom činu
Evo šta je najbitnije da uradite kada celivate ikonu
Možda vas zanima:
Koliko dugo treba nositi CRNINU posle sahrane? Vladika Grigorije dao jedini ispravam odgovor na ovo pitanje
Vladika Grigorije odgovorio na pitanje koje postavljaju mnogi vernici
Mnogi VERNICI greše kada CELIVAJU ikone: Iguman Makarije razrešio sve dileme i otkrio šta je najvažnije pri ovom činu
Evo šta je najbitnije da uradite kada celivate ikonu
Za njega se kaže da je bio jedan od omiljenih Hristovih učenika. Jedini je on, sa Svetom Bogomajkom ostao pod krstom raspetog Gospoda, ne napuštajući ga, obećavši da će on čuvati Presvetu Bogorodicu i služiti je sve do njenog uspenija.
Kasnije odlazi u Efes, jer silaskom Svetog Duha na apostole, dobi zadatak da tamo širi Božansko Jevanđelje i pođe mu za rukom da preobrati mnogo naroda u hrišćanstvo. Bio je proganjan, ponižavan i mučen. Za vreme koje je proveo u progonstvu na ostrvu Patmos, napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje, a po dolasku na presto cara Nerve, bio je oslobođen i vratio se u Efes.
Sveti Jovan Bogoslov je poživeo više od 100 godina, i kada je osetio da mu se bliži sudnji čas, rekao je učenicima da mu iskopaju grob u obliku krsta. Njegovih sedam učenika ga je poslušalo, i on je živ sišao u svoj grob.
Njegovi prijatelji su se rastižili kad su to čuli, i otišli su da otvore grob ovog svetitelja, ali njegovog tela tamo nije bilo. Od tada su oni stalno dolazili na njegov grob i molili se, i tako je počelo svake godine na ovaj dan da se dešava čudo.
Crkva dva puta u godini proslavlja ovog svetitelja i to 9. oktobra kada se sećamo njegovog upokojenja i 21. maja, jer na taj dan iz njegovog groba se širi čudesni i kako vernici kažu lekoviti prah, koji su uzimali i time isceljivali svoje muke i razne bolesti, piše Kurir stil.
BONUS VIDEO:
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Komentari(0)