Danas slavimo Svetog Jovana Bogoslova: Verovanje kaže da će pomoći svima koji mu se obrate iskrenom molitvom
Danas srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog Jovana Bogoslova
Sveti Jovan Bogoslov je bio sin ribara Zavedeja i majke Salomije. Zajedno sa svojim bratom Jakovom, krenuo je za Hristom i nikada ga nije napuštao.
Za njega se kaže da je bio omiljen Hristov učenik. Jedini je on, sa Svetom Bogomajkom ostao pod Krstom raspetog Gospoda, ne napuštajući ga, obećavši da će on čuvati Presvetu Bogorodicu i služiti je sve do njenog uspenija.
Kasnije odlazi u Efes, jer silaskom Svetog Duha na apostole, dobi zadatak da tamo širi Božansko Jevanđelje i pođe mu za rukom da preobrati mnogo naroda u hrišćanstvo. Bio je proganjan, ponižavan i mučen. Za vreme koje je proveo u progonstvu na ostrvu Patmos, napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje, a po dolasku na presto cara Nerve, bio je oslobođen i vratio se u Efes.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Tu je nastavio da prevodi neznabožce u hrišćanstvo. Poživeo je ovaj ugodnik Božji više od 100 godina. Crkva dva puta u godini proslavlja ovog svetitelja i to: 9. oktobra kada se sećamo njegova upokojenja i 21. maja, jer na taj dan iz njegovog groba poče da se širi neki čudesni prah, koji leči bolesne, koji je mirisan i lekovit.
Naime, kad je sveti Jovan imao već više od sto godina, izašao je sa svojih 7 učenika iz Efesa i naredio im da iskopaju grob u obliku krsta. Potom je starac legao u grob i njegovi učenici su ga sahranili. Vernici su kasnije otvorili Jovanov grob, ali telo nije bilo u njemu. Jedino se, svake godine 21. maja, od njegovog groba dizao neki sitni prah, mirisan i lekovit. Tim prahom narod je lečio mnoge bolesti.
Za sv. Jovana apostola priča sv. Kliment Aleksandrijski, kako u nekom mestu u Maloj Aziji beše krstio jednog neznabožačkog mladića, i poverio ga brizi mesnog episkopa, a on otišao dalje na propoved jevanđelja. U odsustvu sv. Jovana onaj se mladić pokvari i počne se opijati, i krasti, a najzad stupi u neku razbojničku družinu, koja je iz šume napadala ljude i harala.
Posle izvesnog vremena vrati se sv. Jovan u to mesto, i ču od episkopa, šta se dogodilo sa onim mladićem. Tada sv. Jovan, ne časeći časa, potraži konja i sprovodnika i odjuri ka onoj šumi, gde se razbojnička družina nahođaše. Tražeći po šumi svetitelj nađe hajduke i izađe pred starešinu hajdučkog. A onaj mladić čim ga ugleda i pozna, nadade se u begstvo.
Starac Jovan pojuri za njim, te i pored starosti svoje sustiže ga. Videći da je sustignut mladić pade pred noge apostola, i od stida ne smede mu u oči pogledati. Jovan ga zagrli i poče ljubiti, kao pastir kad nađe izgubljenu ovcu. I povrati ga Jovan u grad, i utvrdi ponovo u veri i dobrodeteljnom životu. I ugodivši Bogu, upokoji se mladić taj u svoje vreme.
Vernici sutra traže "SUZE" SVETOG LAVRENTIJA! Ako negde VIDITE OVO, ispuniće vam se JEDNA ŽELJA
Crkva i vernici sutra slave praznik Svetog mučenika Lavrentija arhiđakona i drugih koji su postradali sa njim tokom velikog prognona hrišćana za vreme vladavine rimskog cara Valerijana.
Cveće koje cveta u jesen: Ovih 7 raskošnih biljaka napraviće magiju od vašeg balkona i dvorišta
Otkrijte korisne savete i inspiraciju za organizaciju venčanja – od spiska gostiju i dekoracije do ideja koje će učiniti vaš poseban dan nezaboravnim
Sutra slavimo Svetog apostola Matiju: JEDNU STVAR koja se tiče NOVCA treba da urade SVI VERNICI
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave praznik. Sveti apostol Matija nije označen crvenim slovom, ali ga hrišćani posebno poštuju.
Marten objasnio razliku između Šveđana i Srba! Zbog jedne rečenice usijale se mreže, pogodio Srbe u centar! (VIDEO)
U jednom delu je na simpatičan način govorio o razlici između Šveđana i Srba, dok su ga stranci bez treptanja slušali
Kako da se oslobodite neželjenih "gostiju" na terasi? Evo koje cveće i boje golubovi ne vole!
Zaštitite terasu bez ružnih mreža, prirodnim sredstvima koje ne ugrožavaju ptice
Komentari(0)