Tri stvari kojih se Tesla strogo pridržavao tokom života
Nikola Tesla je je najpoznatiji zbog doprinosa u osmišljavanju električnog sistema naizmenične struje, ali je pored toga njegovo ime na oko 300 patenata najraznovrsnijih izuma.
Tokom života, Tesla je konstantno radio na projektima i često ih realizovao do kraja. Imao je i čudne navike poput spavanja od samo dva sata. Ipak, ono što je ostvario ne bi bilo moguće bez striktnog seta pravila za povećanje produktivnosti.
1. Dobro razmislite pre nego što nešto uradite
Nikola Tesla je često govorio kako može zamisliti mašine i retko je pravio nacrte pre početka rada na njihovoj izgradnji. Ovaj proces vizuelnog razmišljanja nije svojstven svim ljudima, ali je osnovna ideja da se jednostavno treba koncentrisati na konačni proizvod. Za kreativno razmišljanje često je neophodno da se opustitte i poradite na problemu u svojoj glavi.
Možda vas zanima:
SRPSKI GENIJE NIKOLA TESLA NIJE SLAVIO BOŽIĆ! Detalj iz njegovog života koji je decenijama bio tajna, a krije i veliku tugu
Zašto je čovek koji je osvetlio svet izbegavao praznike i kakav je neobičan odnos imao sa golubovima.
Tajna Tesline violine: Kako je naučni genije planirao da stvori muziku od struje?
Nikola Tesla nije samo menjao svet nauke – želeo je i da stvori prvi električni muzički instrument inspirisan narodnim zvucima
Možda vas zanima:
SRPSKI GENIJE NIKOLA TESLA NIJE SLAVIO BOŽIĆ! Detalj iz njegovog života koji je decenijama bio tajna, a krije i veliku tugu
Zašto je čovek koji je osvetlio svet izbegavao praznike i kakav je neobičan odnos imao sa golubovima.
Tajna Tesline violine: Kako je naučni genije planirao da stvori muziku od struje?
Nikola Tesla nije samo menjao svet nauke – želeo je i da stvori prvi električni muzički instrument inspirisan narodnim zvucima
Možda vas zanima:
SRPSKI GENIJE NIKOLA TESLA NIJE SLAVIO BOŽIĆ! Detalj iz njegovog života koji je decenijama bio tajna, a krije i veliku tugu
Zašto je čovek koji je osvetlio svet izbegavao praznike i kakav je neobičan odnos imao sa golubovima.
Tajna Tesline violine: Kako je naučni genije planirao da stvori muziku od struje?
Nikola Tesla nije samo menjao svet nauke – želeo je i da stvori prvi električni muzički instrument inspirisan narodnim zvucima
U svojoj autobiografiji Tesla ovako opisuje proces:
“Moja metoda je drugačija. Ja ne žurim s konkretnim radom. Kada dobijem ideju ja odmah krenem s izgrađivanjem u svojoj mašti. Menjam konstrukciju, radim popravke i upravljam mašinom u svojoj glavi. Potpuno je nebitno za mene testiram li turbinu u glavi ili u radionici. Primetim čak i ako ne radim dobro. Razlike nema, a rezultat je isti”, zapisao je Tesla.
Veliki naučnik nije rođen s ovim veštinama, već je radio određene vežbe kao dete kako bi unapredio rad mozga.
2. Idite u šetnju
Poznato je da odlazak u kratku šetnju ima svoje prednosti kada je u pitanju kreativnost. I Tesla je izgleda bio ovakvog mišljenja, a iako su njegove šetnje postale deo opsesivno kompulsivnog ponašanja, on je nekoliko „eureka“ trenutaka imao upravo tokom njih. Jedna od njih donela mu je ideju o naizmeničnoj struji. Godine 1881. Tesla se preselio u Budimpeštu, oporavljajući se od živčanog sloma, a dok je s prijateljem šetao parkom recitujući poeziju, odjednom mu je sinula ideja o naizmeničnoj struji.
3. Radite na problemima sami
Poput mnogih inovatora i kreativnih likova i Tesla je zastupao tezu da se treba osamiti tokom stvaranja i razmišljanja. Ovo je jedan od njegovih čuvenih citata:
“Um je oštriji i koncentrisaniji u osami i neprekidanoj samoći. Za razmišljanje nije neophodna bilo kakva velika laboratorija. Originalnost pristiže iz osame oslobođene uticaja koja nam ošteti kreativni um. Budite sami, to je tajna inovatora, budite sami, tada se ideje rađaju”, tvrdio je Tesla.
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
Komentari(0)