Krst od svetog maslinovog drveta iz srca Srbije otići će na Hilandar: Milovan je samouki ikonopisac
Sa puno ljubavi stvara divna dela koja obilaze svet
Pravoslavni vernici širom sveta danas proslavljaju jedan od najvećih praznika - Krstovdan, posvećen pronalaženju Hristovog krsta na mestu njegovog raspeća. Vođen upravo time ikonopisac i pirograf Milovan Kolović iz sela Bapsko polje kod Kraljeva odlučio je da na drvetu masline koje je dobio na Svetoj Gori upravo uradi jedan krst koji će kasnije darovati upravo nekom od tamošnjih manastira.
- Ovih dana radim krst na drvetu od masline koje sam dobio na Svetoj Gori. Napravio sam grubo obrise krsta, taj krst oslikavam, koji ću nakon lakiranja i osveštavanja darivati nekom od manastira na Svetoj Gori. Tehnikom pirografije ovo radim, vrelom, odnosno usijanom žicom, a na dnu krsta stavio sam kamenčiće i pesak sa svete gore u rupu koju sam zatvorio”, pojašnjava za RINU Milovan Kolović iz Bapskog Polja.
Milovan je poznat po tome što je preko noći shvatio da ima dar za ikonopisanje i odlučio da to realizuje kroz svoja dela, koja obilaze čitav svet.
Možda vas zanima:
ČUDOTVORNA LOZA SA HILANDARA: Verovanje kaže da je ova biljka magična, ako ona uvene doći će kraj sveta!
Daruje decu onima koji iskreno mole
ČUDESNA LOZA S HILANDARA Bezdetnim roditeljima pomaže da dobiju dete (VIDEO)
Koliko je naš Hilandar poznat u Grčkoj, toliko je poznata i loza Svetog Simeona, ili bolje rečeno, on je poznat kroz tu lozu koja se u njemu nalazi.
Možda vas zanima:
ČUDOTVORNA LOZA SA HILANDARA: Verovanje kaže da je ova biljka magična, ako ona uvene doći će kraj sveta!
Daruje decu onima koji iskreno mole
ČUDESNA LOZA S HILANDARA Bezdetnim roditeljima pomaže da dobiju dete (VIDEO)
Koliko je naš Hilandar poznat u Grčkoj, toliko je poznata i loza Svetog Simeona, ili bolje rečeno, on je poznat kroz tu lozu koja se u njemu nalazi.
Možda vas zanima:
ČUDOTVORNA LOZA SA HILANDARA: Verovanje kaže da je ova biljka magična, ako ona uvene doći će kraj sveta!
Daruje decu onima koji iskreno mole
ČUDESNA LOZA S HILANDARA Bezdetnim roditeljima pomaže da dobiju dete (VIDEO)
Koliko je naš Hilandar poznat u Grčkoj, toliko je poznata i loza Svetog Simeona, ili bolje rečeno, on je poznat kroz tu lozu koja se u njemu nalazi.
- Kao i svim ljudima na svetu, dogodi se da čovek ima neka iskušenja. Krajem decembra 2014. godine imao sam jedno ogromno iskušenje i jednog jutra sam naprasno počeo da ikonopišem. Prvim odlaskom na Svetu Goru 2015. godine dobio sam želju da ovo bude deo mog života. I Gospodu hvala što je mojim očima i rukama dao umeće i dar, do sada sam uradio oko 1000 ikona”, rekao je Milovan.
rina
Na istočnoj strani zida svog toplog doma Milovan ponosno pokazuje ikonostas rađen njegovom sopstevnom rukom.
- Između ostalih, radio sam ikonu Svete Petke, koju sam radio po želji na drvetu jasike, stavljao sam dragi kamen i pozlatu, na parčetu drveta koje sam dobio na blagoslov na Svetoj Gori na našem Hilandaru, napisao sam Isusovu molitvu i najverovatnije ću i nju da darujem. Ikona Plač Majke Božije je takođe veoma značajna, na nju sam ponosan. Ove godine u aprilu bila je na Svetoj Gori, u pet manastira na molitvama na osveštavanju. Manastir Ostrog sam skoro uradio, pretpostavljam da ću otići do te svetinje i darivati svoj rad”, zaključio je Milovan.
Ovaj čovek dokaz je da i najobičnije parče drveta koje biste možda bacili može postati pravo remek delo koje će nekome doneti mir i blagostanje.
rina
- U momentima ikonopisanja prepustim se da dam najbolje šrto ja umem, ali da sam Gospod vodi moje ruke, moje telo, moje oči. Taj mir da prenese na parče drveta, koje bi možda završilou nekom ognju, a ja oživim koliko toliko da bude u nekom domu ili nekoj svetinji - rekao je Kolović.
Milovan za izradu svojih ikona koristi samo prirodne materijale, a ono što je ključno jeste da se poznaje duša drveta na kom se radi. Ovaj samouki čovek ikonopisanjem se bavi skoro sedam godina, a njegova dela nalaze se na Hilandaru, hramu Svetog Dimitrija u Solunu, u manastiru Nikolje i Radovašnica, ali i mnogim drugim svetinjama širom zemlje i inostranstva.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Nakon razvoda od svetski poznate žene, naš glumac spas pronašao na Hilandaru! Svi ga znate kao Branka Pantića iz "Tesne kože", a ovo je njegova životna priča
Glumac Gojko Baletić, šta god da je u životu uradio, a uradio je i radio dosta, ostaće upamćen kao najstariji sin nesrećnog Mite Pantića, onog iz legendarne "Tesne kože".
Od Vlakče do Pariza – put prvog srpskog pilota
U vreme kada je nebo još uvek delovalo nedostižno, narednik Mihajlo Petrović postao je prvi Srbin koji je položenu pilotsku dozvolu, otvarajući tako novo poglavlje u istoriji naše avijacije.
Od moćnog cara do slabe krune – car Dušan i Uroš Nejak
Smrt cara Dušana 20. decembra 1355. godine označila je prelomni trenutak u istoriji srpske srednjovekovne države. Na presto je došao njegov jedini sin, Stefan Uroš V, u narodu poznat kao Uroš Nejak. Period njihove smene na vlasti i Uroševe vladavine doneo je velike promene – od vrhunca moći do postepenog slabljenja carstva.
"DVADESET GODINA ČEKAM OVO": Tajna sa snimanja MARATONACA otkriva istinu o odnosu Bate Stojkovića i Paje Vuisića
Za vreme snimanja legendarnog filma "Maratonci trče počasni krug" odigrala se smešna epizoda iza kampera. Danilo Bata Stojković igrao je Lakija Topalovića, a Pavle Paja Vuisić njegovog oca Milutina. Svi su znali da je Bata bio veliki perfekcionista koji je uvek tražio da odmah pogleda ono što je snimljeno i ako nije bio zadovoljan, tražio da se snimanje ponovi.
Komentari(0)