Danas se uglavnom ovakvi običaji ne praktikuju, a nekada su bili vrlo uobičajeni, štaviše – veselja su bila nezamisliva bez njih.
Srpska tradicionalna kultura obiluje mnogim običajima koji su našli svoje mesto na raznim veseljima, a pogotovo na svadbama. Veliki broj ovih običaja je deo patrijarhalnog kulta, neki su u velikoj meri i bizarni.
Prenošenje mlade preko praga
Kada mlada prelazi u muževljevu kuću, red je bio da je mladoženja prenese preko praga. Ovaj običaj se ipak održao dok su mnogi drugi zaboravljeni. Odgovore za ovaj neobičan postupak možemo naći u srpskoj paganskoj tradiciji. Naime, verovalo se kako su naši preci, Stari Sloveni, sahranjivali mrtve ispod kućnih pragova, pa se zato prenošenjem mlade preko praga ne vređa grob starih duša predaka.
Običaji prilikom svadbenog veselja: kupovina mlade, bacanje sita, podizanje “nakonjčeta”.
Kada bi mladu odvodili iz njene kuće, često bi prelazila preko pištolja, za nju bi dever davao novac i dukate da je “otkupi”… Po njenom dolasku u budući dom, bacala bi žito iz sita po narodu, da bi potom sito bacila na krov kuće. Verovalo se da će brak uspeti ukoliko se sito zadrži na krovu. Posle sita bacala se jabuka, a onda bi usledio običaj sa “nakonjčetom”. Naime, mlada je uzimala dete starosti do godinu dana, i vrtela ga tri puta u svom naručju.
Bizarni običaj „lažne trudnice“
Verovalo se da je trudna žena u toku nošenja bebe potencijalna meta demona i zlih sila. Da bi skrenuo zlo sa svoje supruge i da bi zavarao zle sile,njen muž bi se pravio da je “trudan”, pa bi zato ležao, dok su mu drugi donosili hranu i čuvali ga… I tako sve do porođaja njegove supruge, kada je konačno mogao da prestane sa glumom. Trudnica je sve vreme dok nosi dete, morala da “krije” trudnoću.
„Mrtvačka svadba“
Ovaj motiv poznat je i u našoj narodnoj književnosti. Naime, kada se desi teška tragedija da mlad čovek ili devojka umre, a pritom nije nikad bio u braku – sledi obred za pokojnika. Ako je mladić umro – njega oblače u svečano odelo i stavljaju mu prsten na ruku. A ako je devojka – onda je oblače u venčanicu. Verovalo se da duše ne mogu da “dođu na onaj svet”, ako nisu venčane na ovom svetu. Ponekad bi ih pratila i muzika na pogrebu.
Sklapanje braka među maloletnicima
Za ovaj slučaj smo često čuli u Srbiji – ugovaranje brakova između maloletnika. Ovaj običaj se primenjivao i u selu i u gradu, a mladi supružnici se uopšte nisu poznavali, već su o njihovoj sudbini većali njihovi roditelji. Često se dešavalo da mladog momka ožene starijom devojkom. Uostalom, setimo se samo Stankovićeve “Nečiste krvi” i situacije kada su Sofku udavali za mladog Tomču…
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Komentari(0)