Nisu pričali 30 godina: Bora Todorović i Seka Sablić posvađali se zbog ove kultne scene iz “Maratonaca” (FOTO)
U glumačkim krugovima se, navodno, priča da se Bora “prepustio situaciji” i dopustio sebi nešto što nije bilo predviđeno scenariom
Jedan od najboljih filmova jugoslovenske kinematografije, Maratonci trče počasni krug,
Naime, posle scene u kojoj su glavni akteri Đenka, odnosno Bora Todorović, i Kristina, koju tumači Jelisaveta Seka Sablić, doći će do svađe koja će trajati celih 30 godina.
Ako zanemarimo činjenicu da su na platnu igrali velike ljubavnike, dva barda srpskog glumišta iza kamere dugo nisu govorili.
Možda vas zanima:
KULTNI FILM MARATONCI Priča o Mačvaninu i pesmi iz prvog ĐENKINOG ton filma!
Pesmom Milana Timotića Bate, Srbina o kome malo znamo, dramski pisac Dušan Kovačević i reditelj Slobodan Šijan su želeli da kroz parodiju „Maratonci trče počasni krug“, odškrinu vrata jednog novog sveta.
OVO JE RAZLOG ZAŠTO JE DUŠAN KOVAČEVIĆ NAPISAO MARATONCE: Obračun sa VLAŠĆU predstavio je kao POGREBNO PREDUZEĆE
"Maratonci trče počasni krug" - crnohumorna filmska komedija iz 1982. koju je režirao Slobodan Šijan, zapravo je drama Dušana Kovačevića iz njegovih studentskih dana
Možda vas zanima:
KULTNI FILM MARATONCI Priča o Mačvaninu i pesmi iz prvog ĐENKINOG ton filma!
Pesmom Milana Timotića Bate, Srbina o kome malo znamo, dramski pisac Dušan Kovačević i reditelj Slobodan Šijan su želeli da kroz parodiju „Maratonci trče počasni krug“, odškrinu vrata jednog novog sveta.
OVO JE RAZLOG ZAŠTO JE DUŠAN KOVAČEVIĆ NAPISAO MARATONCE: Obračun sa VLAŠĆU predstavio je kao POGREBNO PREDUZEĆE
"Maratonci trče počasni krug" - crnohumorna filmska komedija iz 1982. koju je režirao Slobodan Šijan, zapravo je drama Dušana Kovačevića iz njegovih studentskih dana
Možda vas zanima:
KULTNI FILM MARATONCI Priča o Mačvaninu i pesmi iz prvog ĐENKINOG ton filma!
Pesmom Milana Timotića Bate, Srbina o kome malo znamo, dramski pisac Dušan Kovačević i reditelj Slobodan Šijan su želeli da kroz parodiju „Maratonci trče počasni krug“, odškrinu vrata jednog novog sveta.
OVO JE RAZLOG ZAŠTO JE DUŠAN KOVAČEVIĆ NAPISAO MARATONCE: Obračun sa VLAŠĆU predstavio je kao POGREBNO PREDUZEĆE
"Maratonci trče počasni krug" - crnohumorna filmska komedija iz 1982. koju je režirao Slobodan Šijan, zapravo je drama Dušana Kovačevića iz njegovih studentskih dana
Printscreen/Youtube
Možda vas zanima:
KULTNI FILM MARATONCI Priča o Mačvaninu i pesmi iz prvog ĐENKINOG ton filma!
Pesmom Milana Timotića Bate, Srbina o kome malo znamo, dramski pisac Dušan Kovačević i reditelj Slobodan Šijan su želeli da kroz parodiju „Maratonci trče počasni krug“, odškrinu vrata jednog novog sveta.
OVO JE RAZLOG ZAŠTO JE DUŠAN KOVAČEVIĆ NAPISAO MARATONCE: Obračun sa VLAŠĆU predstavio je kao POGREBNO PREDUZEĆE
"Maratonci trče počasni krug" - crnohumorna filmska komedija iz 1982. koju je režirao Slobodan Šijan, zapravo je drama Dušana Kovačevića iz njegovih studentskih dana
Možda vas zanima:
KULTNI FILM MARATONCI Priča o Mačvaninu i pesmi iz prvog ĐENKINOG ton filma!
Pesmom Milana Timotića Bate, Srbina o kome malo znamo, dramski pisac Dušan Kovačević i reditelj Slobodan Šijan su želeli da kroz parodiju „Maratonci trče počasni krug“, odškrinu vrata jednog novog sveta.
OVO JE RAZLOG ZAŠTO JE DUŠAN KOVAČEVIĆ NAPISAO MARATONCE: Obračun sa VLAŠĆU predstavio je kao POGREBNO PREDUZEĆE
"Maratonci trče počasni krug" - crnohumorna filmska komedija iz 1982. koju je režirao Slobodan Šijan, zapravo je drama Dušana Kovačevića iz njegovih studentskih dana
Možda vas zanima:
KULTNI FILM MARATONCI Priča o Mačvaninu i pesmi iz prvog ĐENKINOG ton filma!
Pesmom Milana Timotića Bate, Srbina o kome malo znamo, dramski pisac Dušan Kovačević i reditelj Slobodan Šijan su želeli da kroz parodiju „Maratonci trče počasni krug“, odškrinu vrata jednog novog sveta.
OVO JE RAZLOG ZAŠTO JE DUŠAN KOVAČEVIĆ NAPISAO MARATONCE: Obračun sa VLAŠĆU predstavio je kao POGREBNO PREDUZEĆE
"Maratonci trče počasni krug" - crnohumorna filmska komedija iz 1982. koju je režirao Slobodan Šijan, zapravo je drama Dušana Kovačevića iz njegovih studentskih dana
Možda vas zanima:
KULTNI FILM MARATONCI Priča o Mačvaninu i pesmi iz prvog ĐENKINOG ton filma!
Pesmom Milana Timotića Bate, Srbina o kome malo znamo, dramski pisac Dušan Kovačević i reditelj Slobodan Šijan su želeli da kroz parodiju „Maratonci trče počasni krug“, odškrinu vrata jednog novog sveta.
OVO JE RAZLOG ZAŠTO JE DUŠAN KOVAČEVIĆ NAPISAO MARATONCE: Obračun sa VLAŠĆU predstavio je kao POGREBNO PREDUZEĆE
"Maratonci trče počasni krug" - crnohumorna filmska komedija iz 1982. koju je režirao Slobodan Šijan, zapravo je drama Dušana Kovačevića iz njegovih studentskih dana
Možda vas zanima:
KULTNI FILM MARATONCI Priča o Mačvaninu i pesmi iz prvog ĐENKINOG ton filma!
Pesmom Milana Timotića Bate, Srbina o kome malo znamo, dramski pisac Dušan Kovačević i reditelj Slobodan Šijan su želeli da kroz parodiju „Maratonci trče počasni krug“, odškrinu vrata jednog novog sveta.
OVO JE RAZLOG ZAŠTO JE DUŠAN KOVAČEVIĆ NAPISAO MARATONCE: Obračun sa VLAŠĆU predstavio je kao POGREBNO PREDUZEĆE
"Maratonci trče počasni krug" - crnohumorna filmska komedija iz 1982. koju je režirao Slobodan Šijan, zapravo je drama Dušana Kovačevića iz njegovih studentskih dana
U nameri da ulogu iznese što verodostojnije, Bora je umesto klasične glumačke simulacije seksa, prešao granicu profesionalizma.
U glumačkim krugovima se, navodno, priča da se Bora “prepustio situaciji” i dopustio sebi nešto što nije bilo predviđeno scenariom. To je naljutilo Seku da čak, u prvi mah, nije želela da nastavi snimanje. Ona je vrištala i vređala Todorovića, dok su reditelj i ostali na setu ostali zatečeni, jer niko nije tačno video šta se tačno desilo. Bora je pokušao da se izvini, ali Seka je ostala nepokolebljiva.
Poznato je da njih dvoje nisu bili u dobrim odnosima godinama, ali niko sa sigurnošću nije znao zbog čega.
Konačno, oni su se pomirili posle 30 godina, kada su se sreli i odlučili da je vreme da zakopaju ratne sekire. Time je okončana najduža i najbizarnija svađa u istoriji srpskog glumišta.
Šifrovani vez u manastiru Ljubostinja: Tajna poruka skrivena u liturgijskom pojasu iz 18. veka
U riznici ženskog manastira Ljubostinja čuva se pojas izvezen ćirilicom, za koji se veruje da krije poruku o skrivanju svetih relikvija tokom turskih progona.
Tajne srpskog opančarstva: Kako se po obliku opanka nekada znalo iz kog je kraja muškarac
Od krivog vrha do upletenog kaiša – stari opanci nisu bili samo obuća, već tihi identitet čoveka koji ih nosi. Danas ih gledamo kao suvenir, a nekada su govorili sve.
Zid sa očima u manastiru Kalenić: Freska arhangela koja “gleda” iz svakog ugla
U tišini jednog od najlepših manastira Šumadije, nalazi se freska koja vekovima zbunjuje i oduševljava vernike i posetioce – lik arhangela čiji pogled “prati” svakog ko mu priđe.
Kićenje krava za Svetog Iliju u Negotinskoj Krajini: Običaj koji je donosio mleko, zdravlje i blagostanje
U zaboravljenim selima istočne Srbije, žene su na dan Svetog Ilije ukrašavale krave cvećem, peškirima i tkanicama – jer se verovalo da samo tako krava neće “presušiti”.
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Komentari(0)