Dragoljub iz Goričana presekao drvo klena i ukazao mu se krst, ovakav Božiji znak ne pamte ni najstariji meštani u selu
Nismo mogli da verujemo svojim očima kad smo na sredini stabla ugledali jasno ucrtan znak
Seča drveća za ogrev u čačanskom selu Goričani za Dragoljuba Nikolića ostaće događaj zauvek zabeležen u sećanju. Da se Božija čuda ukazuju čitao je do sada samo u novinama, ali ovaj put uverio se i svojim očima.
- Kad sam presekao stablo klena, jasno se na sredini video ucrtan krst. Ostao sam u čudu i zatečen u prvi mah. Potom smo hteli drvo da istružemo u oblice i kada smo nastavili da kratimo stablo svaki put na oblicama je bila slika sa ovim Božijim znakom i porukom - priča Dragoljub za RINU.
rina
Prema njegovim rečima, ni najstraji meštani ovog čačanskog sela ne pamte da se ikada desilo nešto slično.
Možda vas zanima:
Krst na Golom brdu kod Negotina: Mesto odakle se vekovima blagosiljaju vinogradi
Iznad Negotinske krajine, na uzvišenju sa pogledom na beskrajne čokote, nalazi se kameni krst oko kojeg se i danas okupljaju vinogradari pred prolećne radove
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE Mnogi prave istu grešku, a ni ne primećuju
Kako je slabila vera kod Hrišćana, tako su mnogi počeli nemarno da se krste
Možda vas zanima:
Krst na Golom brdu kod Negotina: Mesto odakle se vekovima blagosiljaju vinogradi
Iznad Negotinske krajine, na uzvišenju sa pogledom na beskrajne čokote, nalazi se kameni krst oko kojeg se i danas okupljaju vinogradari pred prolećne radove
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE Mnogi prave istu grešku, a ni ne primećuju
Kako je slabila vera kod Hrišćana, tako su mnogi počeli nemarno da se krste
Možda vas zanima:
Krst na Golom brdu kod Negotina: Mesto odakle se vekovima blagosiljaju vinogradi
Iznad Negotinske krajine, na uzvišenju sa pogledom na beskrajne čokote, nalazi se kameni krst oko kojeg se i danas okupljaju vinogradari pred prolećne radove
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE Mnogi prave istu grešku, a ni ne primećuju
Kako je slabila vera kod Hrišćana, tako su mnogi počeli nemarno da se krste
- Moj otac koji ima blizu osamdeset godina, nije video ovako nešto. Ono što nas posebno čudi jeste što nikada to drvo klena nije bilo uključeno u neku religioznu priču. Nije služilo kao zapis ili tome slično. Sve nas je ovo ostavilo u čudu.
rina
Ipak, da se ovakve stvari dešavaju pokazuje i primer da se mnogim vernicima do sada ukazao krst takođe na pojedinim drveću, ali i velika svetiteljka Sveta Petka.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)