DANAS JE SVETI MUČENIK EVDOKIM: Iscelitelj ubogih i bolesnih- pomolite mu se ovim rečima
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog mučenika Evdokima, kom ni najmanje nisu mogli naškoditi ni iskušenja sveta
Rođen u Kapadokiji od blagočestivih roditelja, Vasilija i Evdokije. U vreme cara Teofila (829-842) Evdokim je bio mlad oficir u vojsci. Ali i kao vojnik on je ulagao sav trud, da živi po zapovestima jevanđelskim.
Čuvao je čistotu svoju neporočno, i izbegavao da govori sa ma kojom ženom osim majke svoje. Bio je milosrdan prema bednima, brižljiv u čitanju sveštenih knjiga, i još brižljiviji u molitvama Bogu. Izbegavao je sujetne zabave i praznoslovlje.
Usred meteža i sujete svetske beše kao krin usred trnja i kao zlato usred ognja.
Možda vas zanima:
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
SLAVIMO SVETICE KOJE SU ŽIVELE RASKALAŠNIM I BLUDNIM ŽIVOTOM: Danas svi mogu dobiti OPROST, samo uradite ovo!
Prepodobna Pelagija bila je hrišćanska mučenica i svetiteljka iz 5. veka izuzetne lepote
Možda vas zanima:
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
SLAVIMO SVETICE KOJE SU ŽIVELE RASKALAŠNIM I BLUDNIM ŽIVOTOM: Danas svi mogu dobiti OPROST, samo uradite ovo!
Prepodobna Pelagija bila je hrišćanska mučenica i svetiteljka iz 5. veka izuzetne lepote
Možda vas zanima:
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
SLAVIMO SVETICE KOJE SU ŽIVELE RASKALAŠNIM I BLUDNIM ŽIVOTOM: Danas svi mogu dobiti OPROST, samo uradite ovo!
Prepodobna Pelagija bila je hrišćanska mučenica i svetiteljka iz 5. veka izuzetne lepote
Zbog njegovih neobičnih dobrodetelji car ga je postavio za vojvodu Kapadokijskog. Na tom visokom položaju Evdokim se starao da bude pravedan pred Bogom, i pravedan prema ljudima. Ali po Božjem Promislu skonča rano, u svojoj 33 godini.
Njegove mošti pokazaše se celebne. Jedan sumašedši čovek dotaknuo je njegov grob njegova i ozdravio. Tako i jedno uzeto dete ustade i bi zdravo.
Posle 18 meseci njegova majka je otvorila sanduk i našla njegovo telo kao živo, bez ikakvog znaka trulenja. U tom trenutku divan miris dizao se od tela svetitelja. Mošti su mu kasnije bile prenete u Carigrad, i sahranjene u novoj crkvi Sv. Bogorodice, koju su postrojili roditelji ovog pravednog Evdokima.
Tropar (glas 4):
Bivši pozvan od Zemlje ka nebeskim naseljima sačuvano je i po smrti tvoje telo netruležno, Sveti Evdokime. Ti si u celomudrenosti i čistom životu živeo, blaženi, ne uprljavši tela: Zato sa slobodom moli Hrista Boga da nas spase.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)