BALKAN JE SAMO KUSUR, KOJIM ĆE SE PODMIRIVATI SITNI RAČUNI:Dobricu Ćosića zvali su ocem nacije, a njegove reči se PAMTE!
Veliki pisac ostavio je za sobom brojna velika književna dela, a ovako je govorio o životu, ljudima, ljubavi, Srbiji...
Dobrica Ćosić (1921 - 2014) je bio srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar i redovni član SANU. Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od 1992. do 1993. godine. Ranije je bio narodni poslanik u skupštinama NR Srbije i SFRJ od 1945. do 1957. godine. Ćosić je ponekad nazivan "ocem nacije".
Njegova dela "Koreni", "Vreme smrti", "Vreme zla" i brojna druga, svrstavaju se u sam vrh srpske književnosti.
Evo nekoliko Ćosićevih citata posvećenih životu, Srbiji, ratovima, sreći, ljubavi, koje vredi čuti i zapamtiti:
- Izgleda da su večne samo one ljubavi koje se ne događaju.
- Neznanje rađa gordost, gordost rađa neznanje.
- Kaže se rat rasturi pobeđenu državu. Nikad rat ne rasturi vlast i ono što njoj služi. Rat rasturi kuću, postelju i trpezu.
- Balkan je kusur u podeli sveta. Kozom nekog balkanskog naroda uvek će se plaćati sitni računi među velikima. A srpskom kozom pre svih drugih.
- Ako jedan narod nema velike knjige o sebi, to je dokaz da nema ni šta da pamti.
- Ništa nije neizbežno. Sve je neizvesno.
- Grabeći nam najpre dobre, lepe i pametne, smrt životu daje veličinu.
- Na ovom svetu malo je ljudi koji su spremni da čine dobro i da za dobrotu i ljubav uzvrate zahvalnošću.
- Poštovanje se mučno stiče. Ono se ne nasleđuje kao imanje.
-Ne stradamo mi od vetra i vode, zime i zemljotresa. Sada stradamo od sebe.
- Imati u šaci živu ruku druga, što je veće, što je značajnije na ovom svetu?
10 neoprostivih gramatičkih i pravopisnih grešaka: Nemojte više da se sramotite!
Zbog ovih grešaka nastavnici su uvek davali jedinice bez razmišljanja
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
Komentari(0)