Punio je kafane i dvorane, bez obzira gde je nastupao i gde je pevao. Zato smatramo da jedan takav umetnik zaslužuje spomenik u glavnom gradu Srbije upravo na mestu koje je najprikladnije, s obzirom na to da je često nastupao i gostovao u restoranima Skadarlije
Legendarni pevač narodne muzike, Toma Zdravković, dobiće spomenik u Skadarliji, na platou između dve poznate kafane. Ukoliko beogradski odbornici na sednici Skupštine Grada u utorak usvoje ovu odluku, velikan srpske muzike imaće svoje obeležje i u srpskoj prestonici, u boemskoj četvrti gde je provodio dane i noći.
Ovu inicijativu podneo je pre dve godine predsednik Socijaldemokrateke partije Srbije Rasim Ljajić, prilikom obeležavanja tri decenije od smrti umetnika, kog mnogi zovu najvećim srpskim boemom.
Kako pišu Novosti, na predstojećem zasedanju gradskog parlamenta, ako ovaj predlog bude podržan, biće formiran i odbor koji će da brine o podizanju biste voljenom Tomi. Oni će kasnije, uz Sekretarijat za kulturu, odlučiti kojih dimenzija će biti spomenik, kako će da izgleda. Takođe, naknadno će biti odabrani umetnici koji će da vajaju i izlivaju monument, za šta će Grad opredeliti sredstva. Saglasnost za podizanje spomenika Tomi Zdravkoviću dalo je i Ministarstvo kulture.
Možda vas zanima:
SIMBOLIKA BELIH RUŽA Najtužnija pesma Tome Zdravkovića krije veliku tragediju, a verovatno to niste znali
U prvoj epizodi to je bila Slavica (igra je mlada glumica Iva Ilinčić), jedna od prvih velikih ljubavi slavnog pevača i žena kojoj je posvetio pesmu “Buket belih ruža".
U ČAST LEGENDI Toma Zdravković dobio spomenik u poznatoj beogradskoj ulici
Ideja o postavljanju spomenika Tomi Zdravkoviću potekla je pre nekoliko godina, a na tridesetu godišnjicu od njegove smrti, 2021. godine, Rasim Ljajić je Skupštini Grada Beograda predao inicijativu koju je svojim potpisom podržalo skoro 7.000 ljudi
Možda vas zanima:
SIMBOLIKA BELIH RUŽA Najtužnija pesma Tome Zdravkovića krije veliku tragediju, a verovatno to niste znali
U prvoj epizodi to je bila Slavica (igra je mlada glumica Iva Ilinčić), jedna od prvih velikih ljubavi slavnog pevača i žena kojoj je posvetio pesmu “Buket belih ruža".
U ČAST LEGENDI Toma Zdravković dobio spomenik u poznatoj beogradskoj ulici
Ideja o postavljanju spomenika Tomi Zdravkoviću potekla je pre nekoliko godina, a na tridesetu godišnjicu od njegove smrti, 2021. godine, Rasim Ljajić je Skupštini Grada Beograda predao inicijativu koju je svojim potpisom podržalo skoro 7.000 ljudi
Možda vas zanima:
SIMBOLIKA BELIH RUŽA Najtužnija pesma Tome Zdravkovića krije veliku tragediju, a verovatno to niste znali
U prvoj epizodi to je bila Slavica (igra je mlada glumica Iva Ilinčić), jedna od prvih velikih ljubavi slavnog pevača i žena kojoj je posvetio pesmu “Buket belih ruža".
U ČAST LEGENDI Toma Zdravković dobio spomenik u poznatoj beogradskoj ulici
Ideja o postavljanju spomenika Tomi Zdravkoviću potekla je pre nekoliko godina, a na tridesetu godišnjicu od njegove smrti, 2021. godine, Rasim Ljajić je Skupštini Grada Beograda predao inicijativu koju je svojim potpisom podržalo skoro 7.000 ljudi
Ljajić je, prilikom podnošenja inicijative, kazao da bi taj spomenik bio i simbol jedne kulture u zemlji koja je nestala upravo 1991. godine kada je Toma preminuo, a da se radi o jedinstvenoj pojavi govori i činjenica da su njegove pesme na jednak način doživljavane od Triglava do Đevđelije.
- U svakom mestu, u svakom gradu bivše države, slušali su ga mladi i stari, ljudi na selu i gradu. On je sve muzičke pravce na neki način povezao, kao što je povezivao ljude. Punio je kafane i dvorane, bez obzira gde je nastupao i gde je pevao. Zato smatramo da jedan takav umetnik zaslužuje spomenik u glavnom gradu Srbije upravo na mestu koje je najprikladnije, s obzirom na to da je često nastupao i gostovao u restoranima Skadarlije - istakao je Ljajić.
Zdravković je rođen 20. novembra 1938. godine. Bio je pesnik, kompozitor i pevač. Karijeru je počeo u Leskovcu, nastavio je da peva po beogradskim kafanama, gde je napisao i izveo svoje najveće hitove. Muzičari su ga cenili jer je tekstove svojih pesama pisao sam i gotovo sve su bile autobiografske.
KAKO SU PRECI DOČEKIVALI MITROVDAN: Zašto se na taj dan mora biti u kući i šta znači kad hajdučka godina počinje
Mitrovdan, 8. novembar, u narodu se oduvek obeležava kao dan velikih promena. Iako je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, ovaj praznik je prvenstveno bio vezan za prirodu i pripremu za zimu. Otkrivamo zašto je najvažniji običaj da vas Mitrovdanska noć zatekne kod svoje kuće i kako je ovaj dan postao legendarni "hajdučki rastanak".
NEVIDLJIVA SVETINJA: Otkrijte mesto kod Čačka gde je nastao "Srpski Atos" i gde je najstariji manastir skrivao blago
Ovčarsko-kablarska klisura, poznata kao "Srpska Sveta Gora", krije deset manastira koji su vekovima služili kao duhovno utočište. Otkrivamo zašto je najstariji manastir, Nikolje, bio centralna tačka otpora, i kako je legenda o tajnom, manastirskom blagu nastala u klisuri koja je služila kao skrivena riznica Srbije.
KRALJ KOJI SE BOJAO NOĆU: Priča o Kralju Aleksandru – čoveku koji je spavao sa oružjem i legenda o "ukletom prstenu"
Kralj Aleksandar Karađorđević (1888–1934) je nosio krunu u najturbulentnijem periodu srpske istorije, ali je čitavog života živeo u stalnom strahu od zavere i atentata. Otkrivamo kako je Kralj, svedok krvavih prevrata i ubistava, bio prinuđen da spava sa napunjenim pištoljem pod jastukom i kako se legenda o "ukletom prstenu" prenela na Karađorđeviće.
ŽIVI KAMEN STARE SRBIЈE: Zašto se na Šar planini mora nositi srebro i legenda o dušama predaka
Šar planina, divlja i nepristupačna, vekovima je bila riznica mitova i legendi. Lokalno stanovništvo i danas veruje u moć "Šarskih vodenih vila" i pridržava se strogog pravila: u dubine planine nikada se ne ulazi bez amajlije. Otkrivamo zašto se na Šari mora nositi srebro i kakvu tajnu krije "živi kamen" planine.
TITOV POSLEDNJI POKLON: Zašto je Beli dvor na Dedinju izgrađen u stilu srednjeg veka i kakvu tajnu krije Titova bašta
Beli dvor na Dedinju je svima poznat kao rezidencija kraljevske porodice, ali malo ko zna za njegovu burnu istoriju u vreme komunizma. Otkrivamo zašto je princ Pavle Karađorđević dvorac gradio u neoklasičnom stilu i kakve je sve tajne sakrivao Josip Broz Tito u bašti, nakon što ga je preuzeo od monarhije.
Komentari(0)