ŽIVOTNA MISIJA OČUVANJE TRADICIJE Mladi Užičanin veruje da će Srbija uspeti da odbrani svoj jezik, istoriju ...
Za svoje prve uzore navodi svoju baku Božidarku i dedu Gavrila, sa Zlatibora
Užičanin Nemanja Kovačević svoju životnu misiju vidi u očuvanju srpske tradicije. Na tom planu, kao novinar i voditelj, deluje godinama kroz brojne televizijske emisije, novinske tekstove, ali i kroz aktivnost na promovisanju manifestacije „Susreti na Zmajevcu”, koja ima tradiciju dugu gotovo 180 godina.
Značaj čuvanja tradicije, pa i onoga čemu Kovačević teži, sažet je u narodnoj poslovici:„Bolje da propadne selo nego običaj”. Za svoje prve uzore navodi svoju baku Božidarku i dedu Gavrila, sa Zlatibora.
– Oni su na mene preneli ljubav prema pesmi, igri i našim narodnim običajima. Ta ljubav vremenom je rasla i odvela me prvo do Kulturno-umetničkog društva. U mojoj porodici, otac Dragan i majka Lidija preneli su na moju braću Uroša, Sašu i mene ljubav prema bližnjem, otadžbini, svojim precima i našoj pravoslavnoj veri – kaže Kovačević, za Politiku.
Možda vas zanima:
OBIČAJ DARIVANJA ZA BABINE Porodilju valja čuvati od “baba”, po staroslovenskoj mitologiji, zlih duhova koji obitavaju oko kuće (VIDEO)
Rođenje deteta u tradiciji srpskog naroda predstavlja poseban događaj, što potvrđuje i činjenica da je osnovni cilj sklapanja braka u tradicionalnom društvu dobijanje potomaka.
STARA SRPSKA VEROVANJA Na šta slutite ako ne pojedete sve iz tanjira
Srpska narodna verovanja brojna su i veoma zanimljiva.
Možda vas zanima:
OBIČAJ DARIVANJA ZA BABINE Porodilju valja čuvati od “baba”, po staroslovenskoj mitologiji, zlih duhova koji obitavaju oko kuće (VIDEO)
Rođenje deteta u tradiciji srpskog naroda predstavlja poseban događaj, što potvrđuje i činjenica da je osnovni cilj sklapanja braka u tradicionalnom društvu dobijanje potomaka.
STARA SRPSKA VEROVANJA Na šta slutite ako ne pojedete sve iz tanjira
Srpska narodna verovanja brojna su i veoma zanimljiva.
Možda vas zanima:
OBIČAJ DARIVANJA ZA BABINE Porodilju valja čuvati od “baba”, po staroslovenskoj mitologiji, zlih duhova koji obitavaju oko kuće (VIDEO)
Rođenje deteta u tradiciji srpskog naroda predstavlja poseban događaj, što potvrđuje i činjenica da je osnovni cilj sklapanja braka u tradicionalnom društvu dobijanje potomaka.
STARA SRPSKA VEROVANJA Na šta slutite ako ne pojedete sve iz tanjira
Srpska narodna verovanja brojna su i veoma zanimljiva.
On je s nepunih 17 godina zaplovio u novinarske vode na lokalnoj televiziji i tako 2012, zvanično, postao najmlađi novinar u Srbiji. Voli da istakne da se „upisao u istoriju” i 2019. godine kao najmlađi televizijski novinar koji je vodio koncert na Kolarcu u organizaciji Muzičke produkcije Radio Beograda.
Za svoj rad dobio je brojne nagrade i priznanja. Kruna njegove karijere je Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije koju je poneo 2020. godine kao najmlađi dobitnik. Ova prestižna nagrada dodeljuje se od 1976. godine za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti, za nesebičan, predan i dugotrajan rad.
Nemanja je završio Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment u Beogradu i stekao zvanje diplomirani ekonomista. Ipak, radije ističe da je „zanat pekao” uz Nenu Kunijević, urednicu i rediteljku RTS-a, autorku serijala posvećenih očuvanju tradicije i izvorne pesme kao što su: „Leti, leti, pesmo moja mila” , „Igrale se delije”, „Pesmom da ti kažem”.
Nemanja je vlasnik i laskavog priznanja „Čuvar tradicije”. Da bi ga opravdao trudi se da promoviše mlade talentovane grupe i pojedince koji su okrenuti srpskom etnosu. Od 2009. godine aktivno učestvuje u organizovanju jedne od najstarijih manifestacija očuvanja tradicije u našoj zemlji „Susreti na Zmajevcu”.
Vašar na Zmajevcu, u selu Rožanstvo, jedan je od retkih koji se zadržao u zlatiborskom kraju. Organizatori su odlučili da spoje tradiciju vašara s tradicijom pesme iz grla, iz vika, iz povika, uz zvuke gromoglasnih truba i frula, uz kolo... U toj sabornosti, kroz različitost združenih učesnika i izvođača, svoje mesto prepoznao je i Kovačević. Privuklo ga je izvorno stvaralaštvo predaka. Tradicija koja nije čuvanje pepela, već prenošenje vatre. Shvatio je da bitnost našeg značenja i postojanja traje kroz vekove i da taj iskonski titraj i trepet srca, kako kolektivni, tako i lični valja čuvati za buduća pokolenja.
– Veliki je broj mladih i darovitih ljudi koji zaista poznaju i poštuju svoju tradiciju i nacionalni identitet. Nekoliko hiljada kulturno-umetničkih društava registrovano je u našoj zemlji i u njima je mnogo mladih – podseća sagovornik.
Dodaje da je čuvanje tradicije misija na koju smo svi pozvani:
– Sve više se organizuju razne tradicionalne manifestacije. Nadam se da će to dovesti do prepoznavanja i čuvanja nacionalnog bića kod mladih. Verujem u to da će Srbija uspeti da odbrani svoj jezik, svoju istoriju, pa tako i svoju pesmu i igru. Važno je da se od prvog dana škole deca uče svojoj muzici, običajima, igrama, jednako kao i azbuci. (Slavica Stuparušić)
Najtužniju pesmu ikada napisanu u Jugoslaviji, Tito je strogo zabranio: Zbog mučnih reči uz nju su ljudi sebi oduzimali život
Autor numere je Dragiša Nedović koji je ostavio značajan trag u muzičkoj istoriji bivše Jugoslavije i brojne hitove
Kakva sudbinu čeka osobe rođene na Vaskrs? Prema starom verovanju Bog im je dao važan zadatak, ako bi krenuli lošim putem, na sebe bi navlačili gnev Gospoda
Naši stari su verovali da osobe koje su rođene na Vaskrs imaju velike šanse da u budućnosti postanu poznate i uticajne ličnosti koje će pratiti dobar glas!
Čistina bez gljiva: Znak svetog mesta u šumi?
Zašto narod veruje da postoje mesta u šumi gde ni pečurka ne sme da nikne – i zašto tamo niko ne seče drvo
Legenda koju zna samo jedno selo: Vila iz jasenove šupljine i zakleti konopac
U selu Trnavci na padinama Zlatara, i danas se šapuće priča o vili koja traži obećanje – i čuva ga koncem vezanim za drvo
Prvo crveno jaje se ne jede: Čuvarkuća kao amajlija doma u srpskoj tradiciji
Zašto se prvo jaje farba u tišini, čuva cele godine i stavlja u temelje kuće
Komentari(0)