ŽIVOTNA MISIJA OČUVANJE TRADICIJE Mladi Užičanin veruje da će Srbija uspeti da odbrani svoj jezik, istoriju ...
Za svoje prve uzore navodi svoju baku Božidarku i dedu Gavrila, sa Zlatibora
Užičanin Nemanja Kovačević svoju životnu misiju vidi u očuvanju srpske tradicije. Na tom planu, kao novinar i voditelj, deluje godinama kroz brojne televizijske emisije, novinske tekstove, ali i kroz aktivnost na promovisanju manifestacije „Susreti na Zmajevcu”, koja ima tradiciju dugu gotovo 180 godina.
Značaj čuvanja tradicije, pa i onoga čemu Kovačević teži, sažet je u narodnoj poslovici:„Bolje da propadne selo nego običaj”. Za svoje prve uzore navodi svoju baku Božidarku i dedu Gavrila, sa Zlatibora.
– Oni su na mene preneli ljubav prema pesmi, igri i našim narodnim običajima. Ta ljubav vremenom je rasla i odvela me prvo do Kulturno-umetničkog društva. U mojoj porodici, otac Dragan i majka Lidija preneli su na moju braću Uroša, Sašu i mene ljubav prema bližnjem, otadžbini, svojim precima i našoj pravoslavnoj veri – kaže Kovačević, za Politiku.
Možda vas zanima:
ZAŠTO SRBI NE GRADE KUĆE BEZ PROZORA I KAKO SU SE BRANILI OD VAMPIRA: Tajna srpske tradicionalne arhitekture!
Srpska tradicionalna kuća nije samo građevina – ona je odraz vekovnih strahova i verovanja. Otkrivamo zašto je "otvaranje" kuće ka suncu bilo vitalno za sreću i kako su se arhitekturom štitili od noćnih mora i zlih sila, uključujući i vampire.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Možda vas zanima:
ZAŠTO SRBI NE GRADE KUĆE BEZ PROZORA I KAKO SU SE BRANILI OD VAMPIRA: Tajna srpske tradicionalne arhitekture!
Srpska tradicionalna kuća nije samo građevina – ona je odraz vekovnih strahova i verovanja. Otkrivamo zašto je "otvaranje" kuće ka suncu bilo vitalno za sreću i kako su se arhitekturom štitili od noćnih mora i zlih sila, uključujući i vampire.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Možda vas zanima:
ZAŠTO SRBI NE GRADE KUĆE BEZ PROZORA I KAKO SU SE BRANILI OD VAMPIRA: Tajna srpske tradicionalne arhitekture!
Srpska tradicionalna kuća nije samo građevina – ona je odraz vekovnih strahova i verovanja. Otkrivamo zašto je "otvaranje" kuće ka suncu bilo vitalno za sreću i kako su se arhitekturom štitili od noćnih mora i zlih sila, uključujući i vampire.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
On je s nepunih 17 godina zaplovio u novinarske vode na lokalnoj televiziji i tako 2012, zvanično, postao najmlađi novinar u Srbiji. Voli da istakne da se „upisao u istoriju” i 2019. godine kao najmlađi televizijski novinar koji je vodio koncert na Kolarcu u organizaciji Muzičke produkcije Radio Beograda.
Za svoj rad dobio je brojne nagrade i priznanja. Kruna njegove karijere je Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije koju je poneo 2020. godine kao najmlađi dobitnik. Ova prestižna nagrada dodeljuje se od 1976. godine za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti, za nesebičan, predan i dugotrajan rad.
Nemanja je završio Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment u Beogradu i stekao zvanje diplomirani ekonomista. Ipak, radije ističe da je „zanat pekao” uz Nenu Kunijević, urednicu i rediteljku RTS-a, autorku serijala posvećenih očuvanju tradicije i izvorne pesme kao što su: „Leti, leti, pesmo moja mila” , „Igrale se delije”, „Pesmom da ti kažem”.
Nemanja je vlasnik i laskavog priznanja „Čuvar tradicije”. Da bi ga opravdao trudi se da promoviše mlade talentovane grupe i pojedince koji su okrenuti srpskom etnosu. Od 2009. godine aktivno učestvuje u organizovanju jedne od najstarijih manifestacija očuvanja tradicije u našoj zemlji „Susreti na Zmajevcu”.
Vašar na Zmajevcu, u selu Rožanstvo, jedan je od retkih koji se zadržao u zlatiborskom kraju. Organizatori su odlučili da spoje tradiciju vašara s tradicijom pesme iz grla, iz vika, iz povika, uz zvuke gromoglasnih truba i frula, uz kolo... U toj sabornosti, kroz različitost združenih učesnika i izvođača, svoje mesto prepoznao je i Kovačević. Privuklo ga je izvorno stvaralaštvo predaka. Tradicija koja nije čuvanje pepela, već prenošenje vatre. Shvatio je da bitnost našeg značenja i postojanja traje kroz vekove i da taj iskonski titraj i trepet srca, kako kolektivni, tako i lični valja čuvati za buduća pokolenja.
– Veliki je broj mladih i darovitih ljudi koji zaista poznaju i poštuju svoju tradiciju i nacionalni identitet. Nekoliko hiljada kulturno-umetničkih društava registrovano je u našoj zemlji i u njima je mnogo mladih – podseća sagovornik.
Dodaje da je čuvanje tradicije misija na koju smo svi pozvani:
– Sve više se organizuju razne tradicionalne manifestacije. Nadam se da će to dovesti do prepoznavanja i čuvanja nacionalnog bića kod mladih. Verujem u to da će Srbija uspeti da odbrani svoj jezik, svoju istoriju, pa tako i svoju pesmu i igru. Važno je da se od prvog dana škole deca uče svojoj muzici, običajima, igrama, jednako kao i azbuci. (Slavica Stuparušić)
OVO SRPSKO IME SU NAJVIŠE DAVALI RODITELJI DEČACIMA NA SEVERU KOSOVA! Pogledajte samo SIMBOLIKU
Kako navodi, rođeno je 59 dečaka i 49 devojčica
Svaki SRBIN ih ima, a nema pojma kako se zovu! Nazivi muških i ženskih predaka
Kroz usmeno predanje očuvali su se nazivi
Nakon punih 36 godina je otkriveno šta je Tito izgovorio na samrti: Svi prisutni su zanemeli od čuda
Da li je razrešena misterija reči koje je Tito izgovorio na samrti?
KAKO SE GASI SLAVSKA SVEĆA? Stari običaji za koje se veruje da donose mir i blagostanje
Iako je ovaj običaj star vekovima, mnogi i danas nisu sigurni kako se pravilno postupa sa slavskom svećom kada prođe slava.
KAKO SE PIŠE: I te kako ili itekako - samo jedan oblik je pravilan
Rešite pravopisnu nedoumicu
Komentari(0)