ŽIVOTNA MISIJA OČUVANJE TRADICIJE Mladi Užičanin veruje da će Srbija uspeti da odbrani svoj jezik, istoriju ...
Za svoje prve uzore navodi svoju baku Božidarku i dedu Gavrila, sa Zlatibora
Užičanin Nemanja Kovačević svoju životnu misiju vidi u očuvanju srpske tradicije. Na tom planu, kao novinar i voditelj, deluje godinama kroz brojne televizijske emisije, novinske tekstove, ali i kroz aktivnost na promovisanju manifestacije „Susreti na Zmajevcu”, koja ima tradiciju dugu gotovo 180 godina.
Značaj čuvanja tradicije, pa i onoga čemu Kovačević teži, sažet je u narodnoj poslovici:„Bolje da propadne selo nego običaj”. Za svoje prve uzore navodi svoju baku Božidarku i dedu Gavrila, sa Zlatibora.
– Oni su na mene preneli ljubav prema pesmi, igri i našim narodnim običajima. Ta ljubav vremenom je rasla i odvela me prvo do Kulturno-umetničkog društva. U mojoj porodici, otac Dragan i majka Lidija preneli su na moju braću Uroša, Sašu i mene ljubav prema bližnjem, otadžbini, svojim precima i našoj pravoslavnoj veri – kaže Kovačević, za Politiku.
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
On je s nepunih 17 godina zaplovio u novinarske vode na lokalnoj televiziji i tako 2012, zvanično, postao najmlađi novinar u Srbiji. Voli da istakne da se „upisao u istoriju” i 2019. godine kao najmlađi televizijski novinar koji je vodio koncert na Kolarcu u organizaciji Muzičke produkcije Radio Beograda.
Za svoj rad dobio je brojne nagrade i priznanja. Kruna njegove karijere je Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije koju je poneo 2020. godine kao najmlađi dobitnik. Ova prestižna nagrada dodeljuje se od 1976. godine za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti, za nesebičan, predan i dugotrajan rad.
Nemanja je završio Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment u Beogradu i stekao zvanje diplomirani ekonomista. Ipak, radije ističe da je „zanat pekao” uz Nenu Kunijević, urednicu i rediteljku RTS-a, autorku serijala posvećenih očuvanju tradicije i izvorne pesme kao što su: „Leti, leti, pesmo moja mila” , „Igrale se delije”, „Pesmom da ti kažem”.
Nemanja je vlasnik i laskavog priznanja „Čuvar tradicije”. Da bi ga opravdao trudi se da promoviše mlade talentovane grupe i pojedince koji su okrenuti srpskom etnosu. Od 2009. godine aktivno učestvuje u organizovanju jedne od najstarijih manifestacija očuvanja tradicije u našoj zemlji „Susreti na Zmajevcu”.
Vašar na Zmajevcu, u selu Rožanstvo, jedan je od retkih koji se zadržao u zlatiborskom kraju. Organizatori su odlučili da spoje tradiciju vašara s tradicijom pesme iz grla, iz vika, iz povika, uz zvuke gromoglasnih truba i frula, uz kolo... U toj sabornosti, kroz različitost združenih učesnika i izvođača, svoje mesto prepoznao je i Kovačević. Privuklo ga je izvorno stvaralaštvo predaka. Tradicija koja nije čuvanje pepela, već prenošenje vatre. Shvatio je da bitnost našeg značenja i postojanja traje kroz vekove i da taj iskonski titraj i trepet srca, kako kolektivni, tako i lični valja čuvati za buduća pokolenja.
– Veliki je broj mladih i darovitih ljudi koji zaista poznaju i poštuju svoju tradiciju i nacionalni identitet. Nekoliko hiljada kulturno-umetničkih društava registrovano je u našoj zemlji i u njima je mnogo mladih – podseća sagovornik.
Dodaje da je čuvanje tradicije misija na koju smo svi pozvani:
– Sve više se organizuju razne tradicionalne manifestacije. Nadam se da će to dovesti do prepoznavanja i čuvanja nacionalnog bića kod mladih. Verujem u to da će Srbija uspeti da odbrani svoj jezik, svoju istoriju, pa tako i svoju pesmu i igru. Važno je da se od prvog dana škole deca uče svojoj muzici, običajima, igrama, jednako kao i azbuci. (Slavica Stuparušić)
NEVEROVATNO SRPSKO PREDANJE: Legenda o manastiru kod Niša u kome su žene živele pod muškim imenima da bi se spasile zuluma
Manastir u okolini Niša čuva vekovima staru legendu: Monahinje su se, prema predanju, oblačile u muške mantije i lažno predstavljale, a razlog je tragičan.
TAJNA IMENA AUTOKOMANDE U BEOGRADU: Zašto je kružni tok dobio nemački naziv i kakvu ulogu je imao u Prvom svetskom ratu
Beogradska saobraćajnica nosi naziv koji je ostao kao svedok okupacije: Otkrivamo zašto je taj prostor bio centralna logistička baza Austro-Ugarske vojske.
Čak i vidre znaju da zaplivaju ovom srpskom rekom: Ibar je žila kucavica i simbol grada Kraljeva
Inženjer otkriva šta su najveći rizici za očuvanje njenog biodiverziteta
SUTRA JE MIHOLJDAN: Ne valja raditi po kući, ali jedna stvar je STROGO ZABRANJENA – evo šta donosi Miholjsko leto!
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj svetac, poznat po dugovečnosti i isceliteljskoj moći, označava početak prave jeseni, ali donosi i period topline poznat kao Miholjsko leto.
SRPSKI OBIČAJ ZA SREĆU: Zašto mlada na venčanju OBAVEZNO treba da zgazi mladoženju i šta to znači za brak?
Srpske svadbe su riznica običaja, ali mnogi gosti ostanu zbunjeni kada vide mladu kako gazi mladoženju pred oltarom ili ispred crkve. Nije reč o šali, već o dubokoj etno-tradiciji. Otkrivamo zašto se ovaj ritual smatra ključnim za sreću u braku i ko će "držati konce" u kući.
Komentari(0)