NEKADA JE ZA ZABAVU BILO POTREBNO MALO Ovo su zaboravljene dečje igre za koje nisu bili potrebni rekviziti
Tadašnji klinci su izmišljali raznorazne igrice kako bi se zabavili, a često im nisu bili potrebni nikakvi rekviziti.
Detinjstvo naših roditelja, baka i deka dosta se razlikovalo od našeg. Tadašnji klinci su izmišljali raznorazne igrice kako bi se zabavili, a često im nisu bili potrebni nikakvi rekviziti.
Crvene rukavice
Možda vas zanima:
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
BIO JE SIMBOL JEDNOG VREMENA Svi se pitaju zašto Jugo za domaće tržište nije bio isti kao onaj u Americi (FOTO)
Na internetu je nedavno osvanula "nova" brošura "jugića" iz 80-ih godina, a mnogi su primetili da je izvozni model Juga imao, za razliku od modela za domaće tržište, pojaseve i naslone za glavu na zadnjem sedištu.
Možda vas zanima:
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
BIO JE SIMBOL JEDNOG VREMENA Svi se pitaju zašto Jugo za domaće tržište nije bio isti kao onaj u Americi (FOTO)
Na internetu je nedavno osvanula "nova" brošura "jugića" iz 80-ih godina, a mnogi su primetili da je izvozni model Juga imao, za razliku od modela za domaće tržište, pojaseve i naslone za glavu na zadnjem sedištu.
Možda vas zanima:
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
BIO JE SIMBOL JEDNOG VREMENA Svi se pitaju zašto Jugo za domaće tržište nije bio isti kao onaj u Americi (FOTO)
Na internetu je nedavno osvanula "nova" brošura "jugića" iz 80-ih godina, a mnogi su primetili da je izvozni model Juga imao, za razliku od modela za domaće tržište, pojaseve i naslone za glavu na zadnjem sedištu.
Dve osobe igraju ovu igru. Jedna drži dlanove položene na dole, dok druge dlanove drži okrenute na gore i golica dlanove drugoj osobi.
U jednom trenutku treba brzo da izmakne obe šake istovremeno i udari drugog igrača po rukama, a da ovaj ne stigne da ih izmakne.
Ako ga zakači ili udari, onda se menjaju, a ako ne uspe, nastavljaju u istom položaju šaka.
Care, care, gospodare
Sa jedne strane stoji grupa jedan pored drugoga, a sa druge stoji ili sedi car (jedna osoba). Car mora biti okrenut leđima drugima.
Deca redom kreću da ga pitaju: „Care, care, gospodare, koliko ima sati?“ A car im odgovara: „2 konjska“ ili „3 mišija“ ili „5 mačijih“ i slično. Pritom onaj koji je pitao treba da pravi korake približno veličine tih životinja.
Car može odgovoriti i ”Pao sat u bunar” što znači da igrač mora da se vrati na početak. Pobednik je onaj ko stigne prvi do cara i postaje novi car.
Žmurke
Žmurke su dobro poznate i današnjoj deci, ali retko kad će se skupiti dovoljno dece koja su spremna da igraju žmurke do poslednjeg zraka zalazećeg sunca, kada igra postaje najuzbudljivija.
Igra se tako što jedan stoji uza zid, pokrivenih očiju i broji unapred dogovoreno vreme dok se ostali brzo sakriju.
Kada završi brojanje, kreće da traži ostale igrače.
Poenta je da kada nekog vidi mora pre njega stići na isto mesto gde je brojao da ga ”zapljune”, drugi igrači mogu sami istrčati sa skrivenog mesta i stići do mesta brojanja pre onog koji ih traži.
Onaj koga prvog zapuljne onaj koji je brojao sledeći traži. Ako svi budu brži i sami se zapljunu, onda opet taj isti broji i traži.
Vije
Vije, šuge, ledene vije… Poenta ove igre je trčanje i bira se jedan igrač koji vija ostale i treba da ih uhvati ili dotakne kako bi oni drugi postali vija.
Ona može da traje beskrajno i deci je uvek zabavna.
Okoš bokoš
Može igrati dvoje i više igrača. Dlanovi se skupe u šake, a jedan igrač broji i krene brojalica: „Okoš-bokoš pr’ne kokoš, pita baja kol’ko tebi treba jaja?“
Kako govori, tako šakom lupi prvo sebi u bradu, a zatim lupa po šakama svih igrača. Na kome se brojalica zaustavi, taj mora odgovoriti koliko mu jaja treba.
Tada brojač opet kreće brojati onoliko puta koliki je broj izgovoren i to tako da šakom opet kreće od brade. Kad se odbroji, na koga dođe – taj ispada.
Žandara i lopova
I u ovoj igri su neophodne dve ekipe. Jedni su lopovi, drugi su žandari. Broj igrača može biti različit u timovima.
Pronalazi se mesto na kome žandari broje do dogovorenog broja, na primer sto. Za to vreme lopovi beže i kriju se, kako ih žandari ne bi pronašli i uhvatili.
Nakon isteka vremena, žandari kreću u potragu za lopovima. Kada pronađu nekog od njih, zadatak im je da ga uhvate, zadrže najmanje tri sekunde i izgovore: Jedan, dva, tri, žandar si ti.
Tako lopov postaje žandar, a igra traje sve dok se svi lopovi ne pretvore u žandare.
Kaladont
U igri mogu učestvovati više igrača. Redosledom koji deca odrede, svako od igrača treba da kaže jednu reč koja počinje istim slovom, kojim se završava reč prethodnog igrača.
Postoje dve varijante ove igre, u drugoj, težoj varijanti izgovara se reč koja počinje sa poslednja dva slova kojim se završava reč prethodnog igrača.
Nijedan igrač ne sme da izgovori reč koja se završava glasom „K“ ili u drugoj varijanti „KA“, jer tada sledeći igrač izgovara reč kaladont i prethodni igrač ispada iz igre.
Dodatna otežavajuća okolnost kod ove igre je to da reči moraju da se izgovaraju brzo.
Ledeni čika
Ovo je igra slična šugi, sa tom razlikom što jedan igrač sve vreme juri ostale.
Kada nekog dotakne i kaže: „Zaleđen!“, taj mora da se ukopa u mestu, dok Ledeni čika nastavlja da juri dalje. Igrači koji su još nedodirnuti mogu dodirom da odlede one koji su zaleđeni, a da bi neko u igri pobedio, mora da zaledi sve učesnike.
Zuce
Ovo je takođe jedna stara igra koja se najčešće igrala na malim i velikim odmorima u školi.
Pre početka igre, dogovorom se određuje prvi igrač na poziciji zuce. On levu ruku stavi ispod desnog pazuha tako da mu je šaka otvorena nagore, pri čemu desnom rukom zaklanja levo oko da ne bi mogao da vidi nikog pored sebe.
Iza njegovih leđa su ostali učesnici igre. Ostali igrači stoje iza njegovih leđa i mimikom i gestovima dogovaraju se koji će udariti po otvorenom dlanu.
Nakon izvedenog udarca, svi igrači podignu dva prsta i počinju da zuje: „Zzzzzz..“.
Zuca se okrene i na osnovu snage treba da proceni ko ga je udario, a ako ne može na osnovu snage, onda pokušava da pogodi na sreću.
Ukoliko pogodi dolazi do zamene igrača na poziciji zuce, te se igra nastavlja.
Ukoliko zuca ne pogodi koji ga je igrač udario, igra se nastavlja sa istim pozicijama igrača.
Papir, kamen, makaze
Papir, kamen, makaze je igra u kojoj učestvuju dva ili više igrača koristeći jednu ruku.
Igrači istovremeno pokazuju jedan od tri elementa: makaze (kažiprst i srednji prst koji formiraju latinično slovo V), kamen (skupljeni prsti u pesnicu) ili papir (ispružena šaka).
Pravila igre su sledeća: igrač koji je formirao kamen pobeđuje onog koji formira makaze („kamen lomi makaze“), a gubi od onog koji ima papir („papir prekriva kamen“) dok igrač sa makazama pobeđuje igrača sa papirom („makaze seku papir“).
Ukoliko oba igrača pokažu isti element, ishod je nerešen rezultat.
Postoje još mnoge igre koje možete čuti od svojih baka, deka, roditelja ili starijih članova porodice.
Neke su gotovo iščezle, dok neke žive i kroz mlađe generacije koje se još uvek vijaju, igraju žmurke i odlučuju „ko će prvi“ partijom igre papir-kamen-makaze.
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
Često se opredeljuju za njih – ovo su srpska imena popularna u Španiji!
Stara srpska imena skoro da su zaboravljena kod nas, pa roditelji sa ovih prostora sve više svojoj deci daju internacionalna imena. To rade sa obrazloženjem kako bi se njihva deca lakše uklopila u nekoj stranoj zemlji, ako sreću žele da potraže "preko grane".
Skoro svi zaboravili srpski obićaj star 200 godina i mnogo se ogrešili: Evo kako se zaista obeležava krsna slava u kući
Svaka porodica trebalo bi da proslavi krsnu slavu u skladu sa svojim mogućnostima.
Komentari(0)