U Srbiji se i danas za neku grupu ljudi da su - skupljeni "s koca i konopca". Reč je o veoma staroj izreci koja se može naći i u narodnoj i umetničkoj književnosti.
U jednoj narodnoj pesmi koju je zabeležio Vuk Karadžić piše:
"Pokupili zlice i zlikovce, buljumbaše s koca i konopca, te ih rani sirotinja raja…"
I u jednom delu publiciste Rodoljuba Čolakovića nalazi se ovakav primer:
Možda vas zanima:
Kada se neko razbesni, kažemo "došla mu/joj je žuta minuta": Zbog čega baš TA BOJA, a ne neka druga?
Da li ste nekada razmišljali zbog čega kažemo "žuta minuta" kad se neko razbesni?
DA NEMA TURSKOG JEZIKA, NE BISMO MOGLI NI NA SPAVANJE DA ODEMO: “JASTUK”, “ČARŠAV” I “ĆEBE” SU SAMO NEKE OD REČI KOJE SU NAM OSTALE JOŠ OD TURAKA
Ne bismo se "brekali" "avlijom" sa komšijama, pili kafu uz "rahatluk", opasali "kaišem" "čakšire" nazuveni vunenim "čarapama" išavši po vodu na "bunar".
Možda vas zanima:
Kada se neko razbesni, kažemo "došla mu/joj je žuta minuta": Zbog čega baš TA BOJA, a ne neka druga?
Da li ste nekada razmišljali zbog čega kažemo "žuta minuta" kad se neko razbesni?
DA NEMA TURSKOG JEZIKA, NE BISMO MOGLI NI NA SPAVANJE DA ODEMO: “JASTUK”, “ČARŠAV” I “ĆEBE” SU SAMO NEKE OD REČI KOJE SU NAM OSTALE JOŠ OD TURAKA
Ne bismo se "brekali" "avlijom" sa komšijama, pili kafu uz "rahatluk", opasali "kaišem" "čakšire" nazuveni vunenim "čarapama" išavši po vodu na "bunar".
Možda vas zanima:
Kada se neko razbesni, kažemo "došla mu/joj je žuta minuta": Zbog čega baš TA BOJA, a ne neka druga?
Da li ste nekada razmišljali zbog čega kažemo "žuta minuta" kad se neko razbesni?
DA NEMA TURSKOG JEZIKA, NE BISMO MOGLI NI NA SPAVANJE DA ODEMO: “JASTUK”, “ČARŠAV” I “ĆEBE” SU SAMO NEKE OD REČI KOJE SU NAM OSTALE JOŠ OD TURAKA
Ne bismo se "brekali" "avlijom" sa komšijama, pili kafu uz "rahatluk", opasali "kaišem" "čakšire" nazuveni vunenim "čarapama" išavši po vodu na "bunar".
"U ustanak se ubaciše nekakvi probisvjeti bez roda i imena, balije, šokci odbjegli robijaši, ljudi s koca i konopca".
Iako je reč o izreci koja je u prošlosti bila veoma rasprostranjena, a i danas se često govori, njeno značenje prilično je mračno i vuče korene iz turskih vremena.
Sve do sredine 19. veka u našim krajevima je postojao običaj da se osuđeni na smrt nabijaju na kolac ili vešaju. Ove surove metode naročito su primenjivali Turci nad hajducima i viđenijim Srbima. Tako se za one koji su uspeli da izbegnu vešala ili nabijanje na kolac govorilo da su pobegli “s ko(l)ca i konopca”.
Izvorno, izreka se odnosila na okupljanje zlih i pokvarenih ljudi koji se ne libe da počine bilo kakav zločin jer su već osuđeni za najteža dela. Danas, akcenat je više na činjenici da je reč o grupi različitih ljudi sastavljenih/prikupljenih sa svih strana, bez izbora i kriterijuma.
JAJE ČUVARKUĆA: Ovo je JEDINO ISPRAVNO uraditi sa prošlogodišnjim
Mnoge ljude muči pitanje šta se zapravo radi sa čuvarkućom od prošlog Uksrsa, kao i zašto je čuvamo svih 12 meseci
CRKVA OBELEŽAVA TRI SV. MUČENICE: Izgovorite danas ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi ih 16. aprila po crkvenom, a 29. aprila po gregorijanskom kalendaru
Da li nekršteni ljudi mogu da odlaze u crkvu: Evo šta na to kažu sveštenici
Među pitanjima koji pokreću dileme, a koja su povezana sa religijom, nalazi se i dilema da li bi ljudi koji se nisu krstili trebalo da idu u crkvu. Šta o tome kažu sveštenici?
STRASNA NEDELJA Poslednja i NAJSTROŽA nedelja posta je pred nama, evo šta NIKAKO NE TREBA RADITI
Strasna nedelja, poznata i kao Stradalna ili Velika nedelja, je poslednja nedelja Vaskršnjeg posta. Naziv “strasna” ova nedelja je dobila jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post.
PUT SVETOG VASILIJA Rođenje i život jednog od najvoljenijih srpskih SVETITELJA, od Mrkonjića do Ostroga (FOTO)
Kada se iz pravca Mostara krene ka Trebinju, put će vas navesti kroz selo Mrkonjići. Mrkonjići su okićeni stablima najslađih smokava i narova koje ste ikada probali, ali pored toga, ono po čemu su Mrkonjići čuveni jeste to da je upravo tu rođen verovatno najomiljeniji i najpoštovaniji svetac naših prostora, naime ovde je rođen Sveti Vasilije Ostroški, čudotvorac.
Komentari(0)