U Srbiji se i danas za neku grupu ljudi da su - skupljeni "s koca i konopca". Reč je o veoma staroj izreci koja se može naći i u narodnoj i umetničkoj književnosti.
U jednoj narodnoj pesmi koju je zabeležio Vuk Karadžić piše:
"Pokupili zlice i zlikovce, buljumbaše s koca i konopca, te ih rani sirotinja raja…"
I u jednom delu publiciste Rodoljuba Čolakovića nalazi se ovakav primer:
Možda vas zanima:
Evo kako bi zvučao SRPSKI JEZIK BEZ TURSKIH REČI: Ovi izrazi NEMAJU PREVOD, a profesor književnosti upozorava da JEDNO NE SMEMO DA DOZVOLIMO
Da li ste se nekad zapitali kako bi zvučao srpski jezik bez turcizama? Kako bi se zvala Andrićeva knjiga "Na Drini ćuprija", da li bi se Karađorđevići i dalje tako prezivali, čime bismo se pokrivali zimi, ako ne jorganom? Sigurno bi bio lišen čari iz istočnjačke kulture. Sa druge strane, neke reči koje smo pozajmili i trajno usvojili od Turaka u našem jeziku nemaju srpske zamesnke izraze.
RASTURI GA KAO BUGARIN ĆURKU Momo Kapor o mukama Amerikanaca da razumeju srpske izraze (FOTO/VIDEO)
Ovako je Momo Kapor opisao svoje iskustvo sa američkim prevodiocima njegovih dela
Možda vas zanima:
Evo kako bi zvučao SRPSKI JEZIK BEZ TURSKIH REČI: Ovi izrazi NEMAJU PREVOD, a profesor književnosti upozorava da JEDNO NE SMEMO DA DOZVOLIMO
Da li ste se nekad zapitali kako bi zvučao srpski jezik bez turcizama? Kako bi se zvala Andrićeva knjiga "Na Drini ćuprija", da li bi se Karađorđevići i dalje tako prezivali, čime bismo se pokrivali zimi, ako ne jorganom? Sigurno bi bio lišen čari iz istočnjačke kulture. Sa druge strane, neke reči koje smo pozajmili i trajno usvojili od Turaka u našem jeziku nemaju srpske zamesnke izraze.
RASTURI GA KAO BUGARIN ĆURKU Momo Kapor o mukama Amerikanaca da razumeju srpske izraze (FOTO/VIDEO)
Ovako je Momo Kapor opisao svoje iskustvo sa američkim prevodiocima njegovih dela
Možda vas zanima:
Evo kako bi zvučao SRPSKI JEZIK BEZ TURSKIH REČI: Ovi izrazi NEMAJU PREVOD, a profesor književnosti upozorava da JEDNO NE SMEMO DA DOZVOLIMO
Da li ste se nekad zapitali kako bi zvučao srpski jezik bez turcizama? Kako bi se zvala Andrićeva knjiga "Na Drini ćuprija", da li bi se Karađorđevići i dalje tako prezivali, čime bismo se pokrivali zimi, ako ne jorganom? Sigurno bi bio lišen čari iz istočnjačke kulture. Sa druge strane, neke reči koje smo pozajmili i trajno usvojili od Turaka u našem jeziku nemaju srpske zamesnke izraze.
RASTURI GA KAO BUGARIN ĆURKU Momo Kapor o mukama Amerikanaca da razumeju srpske izraze (FOTO/VIDEO)
Ovako je Momo Kapor opisao svoje iskustvo sa američkim prevodiocima njegovih dela
"U ustanak se ubaciše nekakvi probisvjeti bez roda i imena, balije, šokci odbjegli robijaši, ljudi s koca i konopca".
Iako je reč o izreci koja je u prošlosti bila veoma rasprostranjena, a i danas se često govori, njeno značenje prilično je mračno i vuče korene iz turskih vremena.
Sve do sredine 19. veka u našim krajevima je postojao običaj da se osuđeni na smrt nabijaju na kolac ili vešaju. Ove surove metode naročito su primenjivali Turci nad hajducima i viđenijim Srbima. Tako se za one koji su uspeli da izbegnu vešala ili nabijanje na kolac govorilo da su pobegli “s ko(l)ca i konopca”.
Izvorno, izreka se odnosila na okupljanje zlih i pokvarenih ljudi koji se ne libe da počine bilo kakav zločin jer su već osuđeni za najteža dela. Danas, akcenat je više na činjenici da je reč o grupi različitih ljudi sastavljenih/prikupljenih sa svih strana, bez izbora i kriterijuma.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Komentari(0)