Mladin buket je, može se reći, čak sastavni deo venčanice. Gosti na svadbi će prvo pogledati mladinu frizuru i šminku, zatim će oceniti kakvu venčanicu ima na sebi, a odmah posle toga njihovi pogledi će se naći upravo na bidermajeru.
Bidermajer, venčani buket, ili kako se još naziva mladin buket, važan je atribut na svakoj ceremoniji venčanja. On predstavlja još jedan simbol bračne sreće.
Zbog toga svaka buduća mlada izboru bidermajera poklanja mnogo pažnje, obično ona odabere svoj omiljeni cvet i na taj način venčanju se daje lični pečat i simbolika.
Možda vas zanima:
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
ŠTA OBAVEZNO URADITI 31. DECEMBRA? Ovo je 8 srpskih običaja koje treba ispoštovati poslednjeg dana u godini
Možda ovi postupci mogu da se označe kao sujeverje, ali zapravo to su samo neki od načina da se otvorite za ljubav i nova iskustva.
Možda vas zanima:
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
ŠTA OBAVEZNO URADITI 31. DECEMBRA? Ovo je 8 srpskih običaja koje treba ispoštovati poslednjeg dana u godini
Možda ovi postupci mogu da se označe kao sujeverje, ali zapravo to su samo neki od načina da se otvorite za ljubav i nova iskustva.
Možda vas zanima:
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
ŠTA OBAVEZNO URADITI 31. DECEMBRA? Ovo je 8 srpskih običaja koje treba ispoštovati poslednjeg dana u godini
Možda ovi postupci mogu da se označe kao sujeverje, ali zapravo to su samo neki od načina da se otvorite za ljubav i nova iskustva.
Mladin buket je, može se reći, čak sastavni deo venčanice. Gosti na svadbi će prvo pogledati mladinu frizuru i šminku, zatim će oceniti kakvu venčanicu ima na sebi, a odmah posle toga njihovi pogledi će se naći upravo na bidermajeru.
Bidermajer se pravi od svežeg cveća, sa neparnim brojem cvetova. Pupoljci simbolizuju novi život (plodnost), rascvetali cvetovi predstavljaju napredak i bračnu sreću, a izbor vrste cveća daje lični pečat mladenaca.
Pošto cveće u svim kulturama simboliše život, plodnost, lepotu, ne čudi što se običaj nošenja bidermajera poštuje u celom svetu.
U srednjem veku verovalo se da dodirivanje mlade i cepanje dela venčanice donosi sreću i skori brak. Stoga, da joj ne bi uništile venčanicu, neka mudra mlada se dosetila da do tada ukorenjeno cepanje delova venčanice zameni bacanjem buketa neudatim devojkama.
Shutterstock
Tako je započeta tradicija koja je opstala sve do danas, a razvojem filmske industrije, popularne literature i pod uticajem medija još više ispromovisana i prihvaćena.
Venčani buket na ceremoniji venčanja postoji mnogo duže nego što bi nam se na prvi pogled moglo učiniti. Naime, veruje se da se običaj koji govori o tome da mlada drži buket cveća u rukama, pojavio još pre mnogo vekova, pa čak i pre nove ere.
No, tada su se u venčanom buketu nalazile posebno odabrane biljke za koje se verovalo da imaju magijska svojstva. To nam govori da se mladin buket u svadbenim ritualima upotrebljavao s jasnom namerom.
Tako na primer, kod starih Grka, Rimljana i Kelta, mlada je morala nositi oko vrata ogrlicu od lekovitog bilja , kako bi se budući supružnici zaštitili od zlih duhova. U srednjevekovnoj Evropi, nevestama je bilo naredjeno da na venčanju ceo dan nose venac belog luka. Tada se verovalo da oštri mirisi začinskog bilja imaju moć da od mlade oteraju zle sile.
U staroj Grčkoj, devojke su na venčanju u kosi nosile venčiće od ispletenih divljih bršljana , kao simbol večne ljubavi. U Španiji, venčanje nije moglo da prodje bez dekoracije dizajnirane od agruma, koji su mladi obećavali dug i srećan bračni život.
No, pravi bidermajer, sličan onom kojeg i danas znamo, pojavio se u rukama mlade tek u 19. veku u Engleskoj, na venčanju kraljice Viktorije.
Od tada, pa sve do danas, bidermajer je izuzetno važan element na slici mlade, a cveće u venčanom buketu i dalje ima simbolično značenje. Pa tako svaka vrsta cveća simboliše ponešto:
sreću,
ljubav,
nevinost,
strast,
vernost,
nežnost,
sramežljivost,
pobožnost,
dugovečnost.
pixabay
Običaj bacanja bilo čega preko ramena spominje se još u srednjevekovnim zapisima. Pa tako, što se tiče bidermajera, stoji da će se devojka koja ga uhvati udati pre nove godine, jer se prema verovanjima smatra da je to svadbena amajlija koja donosi sreću. Kasnije je postepeno ovaj običaj pretvoren u tradiciju bacanja bidermajera, koja je preživela sve do današnjih dana.
Simbolika bidermajera je sreća i plodnost, a čin bacanja buketa predstavlja prenošenje sreće drugima. Običaj nošenja i bacanja nevestinog buketa zadržao se vekovima i jedan je od centralnih događaja na venčanju. Neudate mladine i mladoženjine prijateljice i rođake okupljaju se u nameri da uhvate bidermajer, jer se veruje da će ona koja ga uhvati biti sledeća nevesta – a i zato što je bacanje i hvatanje buketa zabavno i na mnogim venčanjima predstavlja najveseliji i najspontaniji momenat
Vrlo često neveste naručuju i dva bidremajera, jedan koji će sačuvati za uspomenu i jedan koji će baciti. U zavisnosti od lokalnih i porodičnih običaja, bidermajer će kupiti nevesta, ili svekrva, mladina kuma, a ponekad i dever.
Ukoliko bidermajer padne na pod tokom bacanja, tj. ako ga ne uhvati ni jedna devojka - veruje se da mlada i mladoženja neće imati sreće u braku.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)