Mladin buket je, može se reći, čak sastavni deo venčanice. Gosti na svadbi će prvo pogledati mladinu frizuru i šminku, zatim će oceniti kakvu venčanicu ima na sebi, a odmah posle toga njihovi pogledi će se naći upravo na bidermajeru.
Bidermajer, venčani buket, ili kako se još naziva mladin buket, važan je atribut na svakoj ceremoniji venčanja. On predstavlja još jedan simbol bračne sreće.
Zbog toga svaka buduća mlada izboru bidermajera poklanja mnogo pažnje, obično ona odabere svoj omiljeni cvet i na taj način venčanju se daje lični pečat i simbolika.
Možda vas zanima:
TRAJE UKUPNO 48 DANA Uskoro počinje najduži i najstruži post
Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs.
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
Možda vas zanima:
TRAJE UKUPNO 48 DANA Uskoro počinje najduži i najstruži post
Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs.
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
Možda vas zanima:
TRAJE UKUPNO 48 DANA Uskoro počinje najduži i najstruži post
Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs.
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
Mladin buket je, može se reći, čak sastavni deo venčanice. Gosti na svadbi će prvo pogledati mladinu frizuru i šminku, zatim će oceniti kakvu venčanicu ima na sebi, a odmah posle toga njihovi pogledi će se naći upravo na bidermajeru.
Bidermajer se pravi od svežeg cveća, sa neparnim brojem cvetova. Pupoljci simbolizuju novi život (plodnost), rascvetali cvetovi predstavljaju napredak i bračnu sreću, a izbor vrste cveća daje lični pečat mladenaca.
Pošto cveće u svim kulturama simboliše život, plodnost, lepotu, ne čudi što se običaj nošenja bidermajera poštuje u celom svetu.
U srednjem veku verovalo se da dodirivanje mlade i cepanje dela venčanice donosi sreću i skori brak. Stoga, da joj ne bi uništile venčanicu, neka mudra mlada se dosetila da do tada ukorenjeno cepanje delova venčanice zameni bacanjem buketa neudatim devojkama.
Shutterstock
Tako je započeta tradicija koja je opstala sve do danas, a razvojem filmske industrije, popularne literature i pod uticajem medija još više ispromovisana i prihvaćena.
Venčani buket na ceremoniji venčanja postoji mnogo duže nego što bi nam se na prvi pogled moglo učiniti. Naime, veruje se da se običaj koji govori o tome da mlada drži buket cveća u rukama, pojavio još pre mnogo vekova, pa čak i pre nove ere.
No, tada su se u venčanom buketu nalazile posebno odabrane biljke za koje se verovalo da imaju magijska svojstva. To nam govori da se mladin buket u svadbenim ritualima upotrebljavao s jasnom namerom.
Tako na primer, kod starih Grka, Rimljana i Kelta, mlada je morala nositi oko vrata ogrlicu od lekovitog bilja , kako bi se budući supružnici zaštitili od zlih duhova. U srednjevekovnoj Evropi, nevestama je bilo naredjeno da na venčanju ceo dan nose venac belog luka. Tada se verovalo da oštri mirisi začinskog bilja imaju moć da od mlade oteraju zle sile.
U staroj Grčkoj, devojke su na venčanju u kosi nosile venčiće od ispletenih divljih bršljana , kao simbol večne ljubavi. U Španiji, venčanje nije moglo da prodje bez dekoracije dizajnirane od agruma, koji su mladi obećavali dug i srećan bračni život.
No, pravi bidermajer, sličan onom kojeg i danas znamo, pojavio se u rukama mlade tek u 19. veku u Engleskoj, na venčanju kraljice Viktorije.
Od tada, pa sve do danas, bidermajer je izuzetno važan element na slici mlade, a cveće u venčanom buketu i dalje ima simbolično značenje. Pa tako svaka vrsta cveća simboliše ponešto:
sreću,
ljubav,
nevinost,
strast,
vernost,
nežnost,
sramežljivost,
pobožnost,
dugovečnost.
pixabay
Običaj bacanja bilo čega preko ramena spominje se još u srednjevekovnim zapisima. Pa tako, što se tiče bidermajera, stoji da će se devojka koja ga uhvati udati pre nove godine, jer se prema verovanjima smatra da je to svadbena amajlija koja donosi sreću. Kasnije je postepeno ovaj običaj pretvoren u tradiciju bacanja bidermajera, koja je preživela sve do današnjih dana.
Simbolika bidermajera je sreća i plodnost, a čin bacanja buketa predstavlja prenošenje sreće drugima. Običaj nošenja i bacanja nevestinog buketa zadržao se vekovima i jedan je od centralnih događaja na venčanju. Neudate mladine i mladoženjine prijateljice i rođake okupljaju se u nameri da uhvate bidermajer, jer se veruje da će ona koja ga uhvati biti sledeća nevesta – a i zato što je bacanje i hvatanje buketa zabavno i na mnogim venčanjima predstavlja najveseliji i najspontaniji momenat
Vrlo često neveste naručuju i dva bidremajera, jedan koji će sačuvati za uspomenu i jedan koji će baciti. U zavisnosti od lokalnih i porodičnih običaja, bidermajer će kupiti nevesta, ili svekrva, mladina kuma, a ponekad i dever.
Ukoliko bidermajer padne na pod tokom bacanja, tj. ako ga ne uhvati ni jedna devojka - veruje se da mlada i mladoženja neće imati sreće u braku.
TITOV NESTALI ČOVEK: Priča o Sretenu Žujoviću, ministru koji se suprotstavio Titu i završio u samici bez suđenja
Sreten Žujović, poznat i kao "Crni", bio je jedan od najbližih Titovih saboraca, član Politbiroa i heroj NOB-a. Međutim, njegov život se dramatično preokrenuo 1948. godine kada je izabrao pogreшну stranu u sukobu sa Staljinom. Otkrivamo zašto je ovaj moćni ministar pao u nemilost i kako je izgledala politička čistka u vrhu Partije.
KAKO JE NASTAO ZLATNI KRUG: Priča o najvećem blagu u Srbiji i zašto su se Keltima tresle ruke od straha
Srbija je vekovima bila raskrsnica Rimskog i Keltskog carstva, ali i bogato nalazište zlata. Otkrivamo jednu od najvećih arheoloških misterija: priču o zlatnom keltskom blagu iz Donje Brnjice i zašto su drevni ratnici verovali da je zlato ukleto.
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
"Jednog u jamu, sa drugim u slamu": Preci su žene ponižavali izrekama, sad se zgražavamo od onoga što je Vuk zapisao
U plejadi Vukovih izreka, koji pršte od ponižavajućeg položaja žene, možemo da steknemo utisak kakav je njen položaj bio u 19. veku
SKRIVENA PRIČA O ZAKLETVAMA: Kako je Dušanov Zakonik spasio dinastiju i zašto se Knez Pavle najviše plašio "Stare knjige"
Dušanov Zakonik, donesen u 14. veku, nije bio samo skup zakona; on je bio simbol pravde i moralne odgovornosti. Otkrivamo kako je duh ovog srednjovekovnog dokumenta opominjao srpske vladare u 20. veku, i zašto su se Karađorđevići na njega pozivali da bi dokazali svoj legitimitet pred narodom.
Komentari(0)