OVO SU 3 NAJNEOBIČNIJA IMENA U SRBIJI Roditelji su ih nekada davali ćerkama, a danas su potpuno zaboravljena
Roditelji se uglavnom trude da njihovi mališani nose što originalnije i neobičnije ime.
Izbor imena za novorođenče jedan je od najlepših zadataka skoro svakog roditelja. Većina njih, već unapred ima pripremljen spisak raznih imena, dok se sve učestalije prate trendovi. U poslednje vreme, Srbi najčešće devojčicama daju arapska imena, koja imaju posebno značenje.
Roditelji se uglavnom trude da njihovi mališani nose što originalnije i neobičnije ime. Međutim, postoje oni koji jedva čekaju da promene svoje ime, a mnogi smatraju da bi neka od njih trebalo da se nađu na čuvenoj listi zakonom zabranjenih imena.
Možda vas zanima:
SVAKI DAN GA ČUJETE, ALI NIKADA NE BISTE POGODILI Ovo je najneobičnije žensko ime, samo jedna devojčica u Srbiji se ovako zove
U moru raznih imena sa različitom simbolikom, ponekad je roditeljima teško da izaberu ono koje im se najviše dopada, posebno ako žele da to ne bude učestalo ime.
Možda vas zanima:
SVAKI DAN GA ČUJETE, ALI NIKADA NE BISTE POGODILI Ovo je najneobičnije žensko ime, samo jedna devojčica u Srbiji se ovako zove
U moru raznih imena sa različitom simbolikom, ponekad je roditeljima teško da izaberu ono koje im se najviše dopada, posebno ako žele da to ne bude učestalo ime.
Možda vas zanima:
SVAKI DAN GA ČUJETE, ALI NIKADA NE BISTE POGODILI Ovo je najneobičnije žensko ime, samo jedna devojčica u Srbiji se ovako zove
U moru raznih imena sa različitom simbolikom, ponekad je roditeljima teško da izaberu ono koje im se najviše dopada, posebno ako žele da to ne bude učestalo ime.
Danas vam donosimo 3 neobična ženska imena koja se kod nas veoma retko daju, ali se veruje da donose sreću devojčicama koje ih nose.
1. Vesela
Vesela je žensko ime slavenskog porekla. Izvodi poreklo od osnove veselje, vesela. Ostali oblici ovog imena su Vesa, Veseljko, Veselinka, Veselka, Veseljaka, Veselko, Veselin, Veska, Vesko i Veso.
2. Lasta
Ime dato prema ptici selici, označava u prenesenom značenju onu koja je poletna, srećna, peva i raduje se životu.
3. Ozarija
Ona koja je ozarila lica svojih roditelja rođenjem – ona koja je ozarena, koja je dugo i iščekivano dete.
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Komentari(0)