Seriju o pukovniku Vraniću zabranila lično Karla del Ponte: Ovaj obaveštajac je pravi “Moj rođak sa sela” (FOTO/VIDEO)
Serija “Moj rođak sa sela” većim delom je snimana po istinitom događaju...
NATO bombardovanje Jugoslavije, koje je počelo 24. marta 1999. godine, moglo je da se dogodi šest meseci ranije da planove agresije nije osujetio general Jovan Milanović.
Njemu je u tome pomogao francuski major Pjer-Anri Binel, takođe obaveštajac, koji je nabavio nacrte sa svim ciljevima koje je NATO planirao da gađa.
Francuske vlasti su protiv njega pokrenule postupak za izdaju. U svojoj odbrani saopštio je da se uopšte ne kaje, da mrzi SAD i da se bori za obnovu srpsko-francuskog savezništva. Osuđen je na pet godina zatvora.
General Jovan Milanović završio je vojnu akademiju i najviše vojne škole u Beogradu. Radio je u Upravi za ratno planiranje Generalštaba do 1985. godine.
Radio je, takođe, kao šef kabineta načelnika Generalštaba. Od 1995. do 1998. godine bio je na mestu ministra savetnika u misiji SRJ pri EU. U oktobru 1998. otkriveno je da je vojni obaveštajac i lišen je slobode. U pritvoru je proveo 49 dana.
Printscreen/Youtube
Po povratku u zemlju radi kao zamenik šefa vojne obaveštajne službe.
Inače, u seriji “Moj rođak sa sela” lik pukovnika Vranića koga tumači Vojin Ćetković koncipiran je na osnovu Milanovićevog profila.
General je svojevremeno rekao: “Žao mi je što je serija prekinuta samo zato što tadašnjem državnom vrhu i Кarli del Ponte nije odgovaralo da prikažu srpskog oficira koji brani svoju zemlju.”
I pored mnogo informacija, bio je potreban ključni dokaz i general Milanović je kao operativac krenuo u potragu.
“Paralelni pokušaji su bili da dođem do ključnog, izvornog plana na papiru. Da ne govorim kod koga sam sve bio, u pitanju je veliki broj ljudi. Svi su mi usmeno davali podatke, ali niko se nije usudio da mi da u pisanoj formi. Tako sam pozvao i francuskog oficira Pjer Anri Binela i zamolio ga da dođe na ručak i tako je započelo definisanje svih detalja kasnije sa agresijom, priseća se Milanović.
Dvadeset dve godine kasnije, general u penziji Jovan Milanović je ponosan na svoja dela. Ponosan je, ali i razmišlja o detaljima svog službovanja u Briselu i posebno o sudbini Pjer Anri Binela.
“On je pokazao veliku hrabrost. Ja nisam bio siguran da li je svestan žrtve koju čini. Nosim njega i njegovu porodicu na duši. Zato što je učinio jedno delo koje, ne znam ko bi drugi i da li bi se ja usudio. Možda da, možda ne. Imam dilemu koja me prati i dan danas. Vi ste čuli za Vijetnamski sindrom. Američki oficiri koji su i danas živi se leče od toga. Mene je taj sindrom zahvatio pre nekoliko godina, ne u smislu da me strah od nečega, već jedna podsvest o kojoj ja pre toga nisam bio svestan. Meni je samo bilo bitno da sam te noći uradio to i posle mi ostalo nije bilo važno”, kaže Milanović.
KOCKA, PIJANSTVO I DUGOVI: Ko je bio sin Vuka Karadžića?
VUK Stefanović Karadžić ostavio je neizbrisiv trag u srpksoj istoriji kao srpski lingvista, filolog, antropolog, književnik, prevodilac i akademik. Međutim, reformator našeg jezika u privatnom životu suočavao se sa brojnim skandalima. Sa suprugom Anom Kraus imao je jedanaestoro dece, a preživelo je samo dvoje - Mina i Dimitrije. Polagao je nade u sina, misleći da će imati sjajnu budućnost i imresivnu karijeru, ali Vukov naslednik je krenuo stanputicom.
OVAKO JE PRAVILNO:Slavska i ikona Hrista imaju POSEBNA mesta
U pravoslavnoj tradiciji, ikona zauzima posebno mesto u duhovnom životu vernika. Ona nije samo umetnički prikaz svetitelja ili Hrista, već na neki način i znak prisustva svetog u svakodnevici i našem domu.
ZABORAVLJENI ZNAČAJ VRTLOGA NA SRPSKIM REKAMA: Zašto su rečni virovi imali poseban status u narodnim pričama?
U srpskoj narodnoj tradiciji rečni virovi nisu bili samo prirodne pojave, već mesta sa posebnim, često misterioznim značajem. Mnogi virovi širom Srbije vekovima su okruženi legendama, verovanjima i pričama koje govore o njihovim neobičnim moćima i tajanstvenim stanovnicima.
POVERENJE U „SUDBINU“ U SRPSKIM PRIČAMA: Kako su naši preci verovali u predodređenost životnih događaja?
U srpskoj narodnoj tradiciji, sudbina je oduvek imala posebno mesto. Narodne priče i predanja često su govorili o sudbini kao o nečem unapred određenom, što se ne može izbeći i što upravlja životima ljudi bez obzira na njihove želje i odluke.
ZAŠTO SE U SRBIJI ČUVALA PRVA KAPIJA OD „ZLIH OČIJU“? Simbolika i običaji vezani za ulaz u domaćinstvo
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, prva kapija domaćinstva nije bila samo običan ulaz, već mesto koje je zahtevalo posebnu pažnju zbog dubokih verovanja o njenoj zaštitnoj moći. Kapija je predstavljala granicu između spoljnjeg sveta i sigurnosti doma, i kao takva, morala je biti posebno čuvana od negativnih sila, uroka i loših energija.
Komentari(0)