Seriju o pukovniku Vraniću zabranila lično Karla del Ponte: Ovaj obaveštajac je pravi “Moj rođak sa sela” (FOTO/VIDEO)
Serija “Moj rođak sa sela” većim delom je snimana po istinitom događaju...
NATO bombardovanje Jugoslavije, koje je počelo 24. marta 1999. godine, moglo je da se dogodi šest meseci ranije da planove agresije nije osujetio general Jovan Milanović.
Njemu je u tome pomogao francuski major Pjer-Anri Binel, takođe obaveštajac, koji je nabavio nacrte sa svim ciljevima koje je NATO planirao da gađa.
Francuske vlasti su protiv njega pokrenule postupak za izdaju. U svojoj odbrani saopštio je da se uopšte ne kaje, da mrzi SAD i da se bori za obnovu srpsko-francuskog savezništva. Osuđen je na pet godina zatvora.
General Jovan Milanović završio je vojnu akademiju i najviše vojne škole u Beogradu. Radio je u Upravi za ratno planiranje Generalštaba do 1985. godine.
Radio je, takođe, kao šef kabineta načelnika Generalštaba. Od 1995. do 1998. godine bio je na mestu ministra savetnika u misiji SRJ pri EU. U oktobru 1998. otkriveno je da je vojni obaveštajac i lišen je slobode. U pritvoru je proveo 49 dana.
Printscreen/Youtube
Po povratku u zemlju radi kao zamenik šefa vojne obaveštajne službe.
Inače, u seriji “Moj rođak sa sela” lik pukovnika Vranića koga tumači Vojin Ćetković koncipiran je na osnovu Milanovićevog profila.
General je svojevremeno rekao: “Žao mi je što je serija prekinuta samo zato što tadašnjem državnom vrhu i Кarli del Ponte nije odgovaralo da prikažu srpskog oficira koji brani svoju zemlju.”
I pored mnogo informacija, bio je potreban ključni dokaz i general Milanović je kao operativac krenuo u potragu.
“Paralelni pokušaji su bili da dođem do ključnog, izvornog plana na papiru. Da ne govorim kod koga sam sve bio, u pitanju je veliki broj ljudi. Svi su mi usmeno davali podatke, ali niko se nije usudio da mi da u pisanoj formi. Tako sam pozvao i francuskog oficira Pjer Anri Binela i zamolio ga da dođe na ručak i tako je započelo definisanje svih detalja kasnije sa agresijom, priseća se Milanović.
Dvadeset dve godine kasnije, general u penziji Jovan Milanović je ponosan na svoja dela. Ponosan je, ali i razmišlja o detaljima svog službovanja u Briselu i posebno o sudbini Pjer Anri Binela.
“On je pokazao veliku hrabrost. Ja nisam bio siguran da li je svestan žrtve koju čini. Nosim njega i njegovu porodicu na duši. Zato što je učinio jedno delo koje, ne znam ko bi drugi i da li bi se ja usudio. Možda da, možda ne. Imam dilemu koja me prati i dan danas. Vi ste čuli za Vijetnamski sindrom. Američki oficiri koji su i danas živi se leče od toga. Mene je taj sindrom zahvatio pre nekoliko godina, ne u smislu da me strah od nečega, već jedna podsvest o kojoj ja pre toga nisam bio svestan. Meni je samo bilo bitno da sam te noći uradio to i posle mi ostalo nije bilo važno”, kaže Milanović.
Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
Komentari(0)