Čuvao topove dok ga Turci nisu ubili i isekli na komade: Od velike junačke familije danas su ostali samo Momčilo i Sneža - žive skromno, ali ponosno
Tanasko Rajić ispisao je stranice srpske istorije
U dva trošna kućerka žive direktni potomoci slavnog Karadjordjevog barjaktara i tobdžije sa ustaničkog brda Ljubića, Tanaska Rajića. Od nekada čuvene i mnogobrojne familije ostali su samo Momčilo i Sneža. Nasuprot pričama o slavnom pretku i legendama i silnom hajdučkom blagu, ovi poslednji izdanci Tanaskove loze žive skromno, povučeno i tiho u selu Stragari.
- Imamo ovce, koze i kokoške, po neku svinju, tome pridodajemo malo radove u poljoprivredi koliko da imamo za život. Jedan penzija koju smo nasledili od majke i naš trud su dovoljni da danas živimo skromno. Da imamo da se obučemo i prehranimo, mi se ne žalimo - kazao je Momčilo.
Od čuvenog ratnika i njihovog pretka nije im ostalo mnogo. Osim priča o slavnim danima Tanaskovog vojevanja, oni su nasledili hrabrost i ljubav prema otadžbini. Ono što je tužna slika iz ovog sela jeste što do kuće velikog junaka u kojoj danas žive njegovi jedini potomci vodi jako loš prilazni put. Ispod kuće gradjene pre više od dva veka, ostao je i podrug koga je slavni barjaktar lično sazidao, spreman da i danas primi ustanike.
Možda vas zanima:
BIZARNO! TURCI ISKORISTILI POZNATU SLIKU SEOBA SRBA ZA SERIJU: Turskog špijuna igra glumac za kojim žene u Srbiji seku vene!
Turci su izbacili najavu za novu seriju koja "El Turco" (Turčin) koja će se raditi po istoimenom romanu turskog pisca Orhana Jeneriasa, a kao omot i najavni plakat za seriju iskorišćena je najčuvenija slika Paje Jovanovića - Seoba Srba.
DANAŠNJI SRBI NE BI RAZUMELI SREĆU SRBA NEKADA Istoričar otkriva nepoznate detalje naše istorije DAN KADA SU SE SVI SRBI OKUPILI
Istoričar Marko Aleksić otkrio je koliko je Srbima značilo oslobođenje od Turaka, ali se osvrnuo na april 1867. kada su Turci konačno otišli iz Beograda i Srbije, rekavši da Srbi danas ne bi razumeli sreću i polet Srba nekada. Takođe, ovaj dan bio je dan kada su se svi Srbi okupili u Beogradu.
Možda vas zanima:
BIZARNO! TURCI ISKORISTILI POZNATU SLIKU SEOBA SRBA ZA SERIJU: Turskog špijuna igra glumac za kojim žene u Srbiji seku vene!
Turci su izbacili najavu za novu seriju koja "El Turco" (Turčin) koja će se raditi po istoimenom romanu turskog pisca Orhana Jeneriasa, a kao omot i najavni plakat za seriju iskorišćena je najčuvenija slika Paje Jovanovića - Seoba Srba.
DANAŠNJI SRBI NE BI RAZUMELI SREĆU SRBA NEKADA Istoričar otkriva nepoznate detalje naše istorije DAN KADA SU SE SVI SRBI OKUPILI
Istoričar Marko Aleksić otkrio je koliko je Srbima značilo oslobođenje od Turaka, ali se osvrnuo na april 1867. kada su Turci konačno otišli iz Beograda i Srbije, rekavši da Srbi danas ne bi razumeli sreću i polet Srba nekada. Takođe, ovaj dan bio je dan kada su se svi Srbi okupili u Beogradu.
Možda vas zanima:
BIZARNO! TURCI ISKORISTILI POZNATU SLIKU SEOBA SRBA ZA SERIJU: Turskog špijuna igra glumac za kojim žene u Srbiji seku vene!
Turci su izbacili najavu za novu seriju koja "El Turco" (Turčin) koja će se raditi po istoimenom romanu turskog pisca Orhana Jeneriasa, a kao omot i najavni plakat za seriju iskorišćena je najčuvenija slika Paje Jovanovića - Seoba Srba.
DANAŠNJI SRBI NE BI RAZUMELI SREĆU SRBA NEKADA Istoričar otkriva nepoznate detalje naše istorije DAN KADA SU SE SVI SRBI OKUPILI
Istoričar Marko Aleksić otkrio je koliko je Srbima značilo oslobođenje od Turaka, ali se osvrnuo na april 1867. kada su Turci konačno otišli iz Beograda i Srbije, rekavši da Srbi danas ne bi razumeli sreću i polet Srba nekada. Takođe, ovaj dan bio je dan kada su se svi Srbi okupili u Beogradu.
Možda vas zanima:
BIZARNO! TURCI ISKORISTILI POZNATU SLIKU SEOBA SRBA ZA SERIJU: Turskog špijuna igra glumac za kojim žene u Srbiji seku vene!
Turci su izbacili najavu za novu seriju koja "El Turco" (Turčin) koja će se raditi po istoimenom romanu turskog pisca Orhana Jeneriasa, a kao omot i najavni plakat za seriju iskorišćena je najčuvenija slika Paje Jovanovića - Seoba Srba.
DANAŠNJI SRBI NE BI RAZUMELI SREĆU SRBA NEKADA Istoričar otkriva nepoznate detalje naše istorije DAN KADA SU SE SVI SRBI OKUPILI
Istoričar Marko Aleksić otkrio je koliko je Srbima značilo oslobođenje od Turaka, ali se osvrnuo na april 1867. kada su Turci konačno otišli iz Beograda i Srbije, rekavši da Srbi danas ne bi razumeli sreću i polet Srba nekada. Takođe, ovaj dan bio je dan kada su se svi Srbi okupili u Beogradu.
Možda vas zanima:
BIZARNO! TURCI ISKORISTILI POZNATU SLIKU SEOBA SRBA ZA SERIJU: Turskog špijuna igra glumac za kojim žene u Srbiji seku vene!
Turci su izbacili najavu za novu seriju koja "El Turco" (Turčin) koja će se raditi po istoimenom romanu turskog pisca Orhana Jeneriasa, a kao omot i najavni plakat za seriju iskorišćena je najčuvenija slika Paje Jovanovića - Seoba Srba.
DANAŠNJI SRBI NE BI RAZUMELI SREĆU SRBA NEKADA Istoričar otkriva nepoznate detalje naše istorije DAN KADA SU SE SVI SRBI OKUPILI
Istoričar Marko Aleksić otkrio je koliko je Srbima značilo oslobođenje od Turaka, ali se osvrnuo na april 1867. kada su Turci konačno otišli iz Beograda i Srbije, rekavši da Srbi danas ne bi razumeli sreću i polet Srba nekada. Takođe, ovaj dan bio je dan kada su se svi Srbi okupili u Beogradu.
- U samom podrumu nalaze se dve puškarnice da ukoliko neprijatelj krene na njega, da ima sigurno sklonište. Grede koje služe kao krov su ručno tesane Tanaskovom rukom i s obzirom da su jako velike sigurno je imao i pomoć pri gradnji , dodaje Momčilo.
Čuveni Tanasko Rajić ušao je u legendu i svaki udžbenik srpske istorije čuvajući trešnjev top na ustaničkom brdu Ljubiću. Dok se njegova vojska, pred najzdom Turaka razbežala, on topove nije hteo da ostavi.
- Dok je imao snage branio ih je do poslednjh daha, kada je posustao, ubili su ga i isekli na komade za osvetu, jer je mnogo Turaka pobio, pa tako i mi, ako treba išli bi u borbu, ali ne želimo to nikome. Nije nas strah da poput našeg slavnog pretka uzmemo "sablju" i branimo Srbiju, dodaju potomci slavnog Tanaska.
Boj na Ljubiću odigrao se pre više od 200 godina i predstavlja najznačajniju bitku u Drugom sroskom ustanku, a u kojoj je stradao i sam Tanasko Tanasko Rajić. Iako se njegova loza polako gasi, ipak iza njega ostaće mnogo. Ispisanih par stanica istorije, velepni spomenik na mestu gde je poginuo, ali i ono što je najvažnije uvek slobodna Srbija.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)